Бено Поплесија (Робиња)2/9
| ←Шена осма | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена девета |
Шена десета→ |
ДОКТУР: Orsu, мој драги Ждеро, консењавам се [предајем се] у твоје руке; ergo од моје репутацијони [добра гласа] sit tibi cura.
ЖДЕРО: Колико ура? ventiquattro [= 24] к вечеру.
ДОКТУР: Ја ти хоћу ријет: имај ти помњу primum од моје части, dcinde да ми што не интравења, postremo, то јес највеће ми чувај овн мој рубун толико прецијози [драгоцјени].
ЖДЕРО: Си, си не брини се. — Муч’, муч’; ретирамо се — отвора се она фуњестра. (Овди се ретиравају.)
МАРГАРИТА: Јес њеколико бремена да сам послала капетанова дјетића, да се информа на галијам што су у Гружу, једа је што ново од мога приљубјенога Пијера, и још га није.
ЖДЕРО: (Изидимо; отвори очи: немој ти, враже, парлаисат, како умијеш, и спомени се што сам ти реко.) (Овди излазе.)
ДОКТУР: (Memini, не брини се.)
МАРГАРИТА: Olà, Ждеро, јеси ли био гдје сам те иослала? Ко је ти скјав с тобом?
ДОКТУР: Ille ego, qui quondam...
ЖДЕРО: Мучи, пас те гонио! ја ти сам реко да тако не ваља парлаисат! — Госпо, ово је један скјав који је скапуло с твојијем Пијером.
ДОКТУР: Etiam atque etiam!
ЖДЕРО: Која Лукреција?! враг те задушио, мучи!
МАРГАРИТА: Реци ми, добар човјече, штоо се чини од онега Пијера који је био с тобом ослобођен?
ДОКТУР: Felix, faustum fartunatumque...
ЖДЕРО: Гледа’ врага!
ДОКТУР: Твој брат дошо је; зато ти носим bonum nuncium.
МАРГАРИТА: Да гдје се сад находи? — Ја га не разумијем зато ми реци, што говори?
ДОКТУР: Equidem отишо је остендат [показати] свому оцу...
ЖДЕРО: Говори да га је оставио у Комоцу. Отвори му, отвори, нека гори узиде, то ћеш се и моћ ш њиме разговарат, ер га одовлех не чујеш.
МАРГАРИТА: Иде[м] му ја отворитт.
ЖДЕРО:Враже. кјаро [бистро] говори, н ход’ гори!
ДОКТУР: Мој Ждеро, viva [живио!], viva!
Референце[уреди]
