Beno Poplesija (Robinja)2/9
| ←Šena osma | Beno Poplesija (Robinja) Pisac: Nepoznati autor Šena deveta |
Šena deseta→ |
DOKTUR: Orsu, moj dragi Ždero, konsenjavam se [predajem se] u tvoje ruke; ergo od moje reputacijoni [dobra glasa] sit tibi cura.
ŽDERO: Koliko ura? ventiquattro [= 24] k večeru.
DOKTUR: Ja ti hoću rijet: imaj ti pomnju primum od moje časti, dcinde da mi što ne intravenja, postremo, to jes najveće mi čuvaj ovn moj rubun toliko precijozi [dragocjeni].
ŽDERO: Si, si ne brini se. — Muč’, muč’; retiramo se — otvora se ona funjestra. (Ovdi se retiravaju.)
MARGARITA: Jes njekoliko bremena da sam poslala kapetanova djetića, da se informa na galijam što su u Gružu, jeda je što novo od moga priljubjenoga Pijera, i još ga nije.
ŽDERO: (Izidimo; otvori oči: nemoj ti, vraže, parlaisat, kako umiješ, i spomeni se što sam ti reko.) (Ovdi izlaze.)
DOKTUR: (Memini, ne brini se.)
MARGARITA: Olà, Ždero, jesi li bio gdje sam te ioslala? Ko je ti skjav s tobom?
DOKTUR: Ille ego, qui quondam...
ŽDERO: Muči, pas te gonio! ja ti sam reko da tako ne valja parlaisat! — Gospo, ovo je jedan skjav koji je skapulo s tvojijem Pijerom.
DOKTUR: Etiam atque etiam!
ŽDERO: Koja Lukrecija?! vrag te zadušio, muči!
MARGARITA: Reci mi, dobar čovječe, štoo se čini od onega Pijera koji je bio s tobom oslobođen?
DOKTUR: Felix, faustum fartunatumque...
ŽDERO: Gleda’ vraga!
DOKTUR: Tvoj brat došo je; zato ti nosim bonum nuncium.
MARGARITA: Da gdje se sad nahodi? — Ja ga ne razumijem zato mi reci, što govori?
DOKTUR: Equidem otišo je ostendat [pokazati] svomu ocu...
ŽDERO: Govori da ga je ostavio u Komocu. Otvori mu, otvori, neka gori uzide, to ćeš se i moć š njime razgovarat, er ga odovleh ne čuješ.
MARGARITA: Ide[m] mu ja otvoritt.
ŽDERO:Vraže. kjaro [bistro] govori, n hod’ gori!
DOKTUR: Moj Ždero, viva [živio!], viva!
Reference[uredi]
