Бено Поплесија (Робиња)1/21
| ←Шена двадесета | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена XXI |
Шена XXII→ |
АНИЦА: Јеси ли била, Милица, у Михоча и рекла му да дође у мене, ако ме хоће невиђет мртву?
ЛИМИЦА: Моја ћерце, боље је било да ти тамо нијесам отишла! Што ти пара? нето[м] ме видио, почео је викат, ко да је њекога мацарула угледо! Да знаш коју ми је грубу креанцију учинио.
АНИЦА: Наплатићу му се! пођи интанто [међутим] у Сима Стаглина и моли га да ми зајмије једне његове хаљине alla francesa [Француског кроја]; ну, како му ћеš рнјети?
МИЛИЦА: Најприје му ћу се поклонит с једном реверенцијом [поклоном], овако... Послије ћу му ријети: „Моја госпођа Аница љуби Вам и руке и ноге...“
АНИЦА: Иди, пјана дезерто, не говори тако — реци му: „Љубим Вам руке“; дану, што ћеш му иза тега ријети?
МИЛИЦА: „...и молила те, учини ми пјаџер, зајмите јој за ваздан једне Ваше хаљине alla Puglisa [пуљишког кроја].“ Ма ако би ме пито: „Што ће ти?“, што ћу му одговорит?
АНИЦА: Реци му да ћу се у ње машкарат. Пођи и умије’ му ове ријети.
МИЈШЦА: Хоћу, госпо, разумјела те сам. — (Сама:) Ја не знам што ће од овијех хаљина?! друго јој по памети не приходи него машкарават се; ја држим да ће се у ње обућ за поћи наћ Михоча, зашто за њиме махнита. Тријеба ми је отит.
Референце[уреди]
