Бено Поплесија (Робиња)1/16
| ←Шена петнеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена шеснеста |
Шена седамнеста→ |
БЕНО: Овамо стани, маријолу; веле ми се пара да си ти мого персвадат Михоча мога сина, да остави они срамотни живот с којијем живе. Реко ми си да је пушто Аницу; е, е! ма ја знам да је почео слиједит њеку робињу; — што цијениш да ја све не знам?
ЗАПЛЕТАЛО: (Који му је враг ово сновидио?!) Ја ти се купем, госпару, да је Михоч оставио веће те ствари; а сад настоји интересат се у њеку тартану и отит ш њоме за скривана делонго делонго.
БЕНО: О, о! то сам ја контент; ма ми реци, ка[д] ће отит?
ЗАПЛЕТАЛО: Нетом да мједи, учиниће се скритура; ма му су рекли да се не може мање од песет дукат интересат.
БЕНО: То ми је драго; ја ћу му их дат, ако ће делонго отити.
ЗАПЛЕТАЛО: Он би делонго отишо, зашто је веома рисолут [одлучан], а ја — да сам тобом — спедишко бих га делонго, да му не би пасала ова фрлесија.
БЕНО: Имаш разлог per vita mia! appunto [баш] ја имам при мени песет дукат; пођи ти доведи га, да се та скритура овди учини.
ЗАПЛЕТАЛО: Ojbo [никако], ojbo, није начина! јес друзијех двадести који чекају; ако ја сад делонго не донесем мједи, они се хоће интересат — зато non si fara niente [неће бити ништа]!
БЕНО: Да кад је тако, на ти мједи; ма почека’, хоћу да се данаска делонго одијели из града. (Дава му мједи.)
ЗАПЛЕТАЛО: Поћу га ја делонго сpедишкат. (Сам: Ах, ах, упo ’е миш у ступицу!) (Иде тја.)
БЕНО: Виђи што чиниш! (Сам: Нека пође гдје му драго, макар нека врат сломи — non so niente [не знам ништа]! Ма, cazzo, до му сам оне песет дукат које сам носио Лимици, нека би се преваљо за пегоцијо [посао] оне робиње! pazienza [хвала богу], кад се дестриго a bon viaggio [на срећан пут], ја ћу је моћ либеrо [слободно] уживат. Ваља ми наћ Лимицу; ма га пара ево одовуда.
Референце[уреди]
