Бено Поплесија (Робиња)1/1
| ←Насловна | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена прва |
Шена друга→ |
БЕНО: Како хоћеш, о Лимица, да се не иазивљем несрећан, покли од два сина, која сам имо од покојне Баре моје жене, један је скјав на турској галији, од које је био уфаћен кад се враћо с Смирне, гдје је настојо на негоцијо [дућану], — други живе веће него скјав једне инфаме [срамотне] курветине; Пијеро, који је био штап моје старости, уграбјен ми је од худа удеса, — Михоч, који је прикор и срамота од моје куће, живе само за чинит ми тисућу пута на дан умирати!
ЛИМИЦА: Е, е, госпару, уза се [обичај је] ријети: „С кијем те видим, с тијем те пишем“; нико други не штети твога сина него Заплетало, и ако твој син на које се зло доведе, нико други неће бит крив него Заплетало.
БЕНО: Добро говориш; зашто уз каква мештра стоји, таку скулу учи; ма ну ово садар оставимо све на страну! Ја познам одавна да ми си ти валента [вриједна] слуга e per vita mia[и живота ми] асикуравам се да кад бих ти ја приповидио једно моје секрето, заисто би ми веле ваљо.
ЛИМИЦА: Ево ме пронта [спремна]; реци ми у чему те имам служит.
БЕНО: Немој цијепит да ти имаш чинит што Заплетало чини; ти ме разумијеш?
ЛИМИЦА: Разумијем! (Ови старежина биће намуран!)
БЕНО: Јеси ли видио ону робињу која стоји у кући онега Пераштанина?
ЛИМИЦА: Видио сам је; а јесу петнаес дана да је ту капитала [стигла].
БЕНО: Намуро сам се, маријолу, на њу!
ЛИМИЦА: Заисто мерита бит љубљена.
БЕНО: Од мене послије...
ЛИМИЦА: ...госпара цијењена и факултоза [имућна]...
БЕНО: ...ни толико стара. Вјеруј ми да толико пута попипам се по пулсу [билу] и нађем га тако вигороза [крепка], да per vita mia, чини ми се да сам младић; и по душу моју прав сам кo стријела, и сваки пут кад се огледам у зрцалу, црљен сам. А пака нијесам ни груб; по муку моју; у моје младе данке чинио сам уздисат којој доброј роби!
ЛИМИЦА: Ја држим да и сада која за тобом уздишe.
БЕНО: Черто, имаш разлог и вјерујем ти. Ну, мој Лимица, нађи начин да будем доћ у ње крилу.
ЛИМИЦА: Настојаћу како узмогу; ма ће се хтјeт доста мједи за pосут Pераштаниnу, зашто је оно авара [лакома] бестија. Нoси собом алмено песет дуката, нека у потреби узможемо се преваљат.
БЕНО: Ја ћу их носит, ма немој да то обазна Михоч, ер би то била моја смрт; ја ћу отити делонго узети ове мједи.
ЛИМИЦА: А ја ћу отити за служи[т] те.
Референце[уреди]
