Бела Рада платно бели,
Више њега момче стоји
И у Раду погледује,
Каменом се добацује
Па упљиска белу Раду. 5
Обрне се бела Рада
И угледа момче младо:
— Чујеш мене, момче младо,
Не ме пљискај, не ме мокри!
Мајка ми је запретила 10
Брзо дома да се врнем.
— Чујеш, мори, бела Радо,
Мани мајку, ајд’ за мене,
Да ми будеш верна љуба!
Народне песме из лесковачке области, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990., сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредио Момчило Златановић., стр. 93-94.
