Bela Rada platno beli,
Više njega momče stoji
I u Radu pogleduje,
Kamenom se dobacuje
Pa upljiska belu Radu. 5
Obrne se bela Rada
I ugleda momče mlado:
— Čuješ mene, momče mlado,
Ne me pljiskaj, ne me mokri!
Majka mi je zapretila 10
Brzo doma da se vrnem.
— Čuješ, mori, bela Rado,
Mani majku, ajd’ za mene,
Da mi budeš verna ljuba!
Narodne pesme iz leskovačke oblasti, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1990., sakupio Dragutin M. Đorđević, priredio Momčilo Zlatanović., str. 93-94.
