Без покрова и свилена паса

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Без покрова и свилена паса

0001 Мили Боже, големи чудеса
0002 Од земљице до ведри небеса,
0003 Закукала црна кукавица
0004 Прем’ Чичиним дворма на равница!
0005 Нит’ је могу ловци уловити
0006 Нит’ је рти могу уватити,
0007 Веће ујка Чичина Јелица:
0008 „Уј отале, црна кукавицо!”
0009 Кукавица њојзи одговара
0010 И жалосне гласе њој казива:
0011 „Не ујкај ме, Чичина Јелица,
0012 Бићеш брзо моја поредница,
0013 За знамење јадна удовица ─
0014 Кад ти дигну на вјешала мужа,
0015 По имену несретнога Ђурђа,
0016 Остаће ти петеро сирота,
0017 Ка’ у гори тића голубића;
0018 У дјеци се слаба каже рана,
0019 Док ти дјеца буду до земана!
0020 О Јелина, жалосна ти мајка,
0021 Од састанка до суђена данка,
0022 Одила си по свој Добашници,
0023 Да си могла, и по свој би Лици,
0024 Тару ткала, а куђељу прела,
0025 Везак везла, а наротке плела
0026 Док си свога наодјела мужа.
0027 Кад га јеси јадна наодјела
0028 И у другу робу преодјела,
0029 Од тебе се онда одродио,
0030 Данилову двору одволио,
0031 Колунџића тору одлазио!
0032 Милин своју Ђуку изводио,
0033 Они своје расклопише руке,
0034 Па склопише око живе Ђуке.
0035 Ђука њима кроз плач проговара:
0036 «О Милине, о не чини тога
0037 Ако знадеш јединога Бога,
0038 Не дај мене душман’ма у руке
0039 Да ме мећу душмани на муке!’
0040 Милин ништа и не слуша Ђуке,
0041 Веће своје расклопише руке,
0042 Па склопише око живе Ђуке.
0043 ‚Јесам ли ти три родила сина,
0044 Убио те творац из висина;
0045 Петеро смо земљом покопали,
0046 Творцу Богу у руке их дали!
0047 Они ништа не слушају Ђуке,
0048 Они бише, удавише Ђуку,
0049 Они Ђуку у мочила вуку.
0050 Ђуки крвца низ плећи точила,
0051 Она мртвој Ђуки свједочила,
0052 Канда Ђука гледа и с очима.
0053 Нама су се кумпани одали,
0054 Кумпанија славном регемету,
0055 Регемет им по правици суди
0056 Какви јесу по прилици људи ─
0057 Једну женску одврнули главу,
0058 Своме роду учинили валу,
0059 Себе вргли у велику кару.
0060 А да ће и објесити оба
0061 Анђелија разазнала гласе,
0062 Од жалости није знала за се’
0063 Нег облачи све жалбено на се,
0064 На се меће жалбено знамење,
0065 А на руке зелено камење,
0066 А торбицу на десницу руку,
0067 Опрема се низ Чичину луку,
0068 Цвијелећи и сузе ронећи,
0069 А јединог Бога не молећи.
0070 Ал’ Данило Анђелију кара:
0071 ‚Мучи, љубо, Анђелијо стара,
0072 Ја ћу продат’ једног вола шара,
0073 Даровати личког поглавара,
0074 Ковачевић-Кузму оберстара ─
0075 Он ће мени даровати Нику,
0076 Ето мене весела уз Лику!’
0077 Па дозивље Чичину Јелицу:
0078 ‚Ој Бога ти, Чичина Јелица,
0079 Да идемо до Госпића града
0080 Јадати се свакојаки јада,
0081 И свакије послушати гласа
0082 И виђети за живота оба,
0083 Код живије прокукати гроба!’
0084 Тамо оде Лазо и Данило.
0085 Аман с’ Дане помоли низ Лику,
0086 Бубњи бију, а тамбури туку,
0087 Јадног Ђурђа на вјешала вуку,
0088 Ђурђа вуку, Нико и сам иде
0089 Да га личка сва господа види,
0090 Јер се Нико препануо није,
0091 Мисли Нико да се пардун вије,
0092 А пардуна од Госпића није.
0093 А кад они објесише Ђурђа,
0094 Под вјешала Нику доведоше.
0095 Веле њему два рајмана млада:
0096 ‚Реци, Нико, није ово шала,
0097 Него јадна одврнута глава,
0098 Да нијеси удавио Ђуке
0099 И на Ђуку наслонио руку!’ ─
0100 ‚Ој Бога ми, два рајмана млада,
0101 Што ја реко, то ја не пореко,
0102 Ја од једне смрти не утеко ─
0103 И ја јесам удавио Ђуку
0104 И на Ђуку наслонио руку!’
0105 Тад му дају боцу у десницу,
0106 Он напија око себе пуку:
0107 ‚Здраво, пуче, мали и велики,
0108 Ни у моје ни у ваше здравље,
0109 Нег’ за моје душе путовање,
0110 А на Лици тело остављање,
0111 Тело оде, али неће душа,
0112 Ђе ја млађан сестрице послуша ─
0113 Нит’ имала здравља ни весеља
0114 Нит’ имала среће ни поштења!’
0115 Под ноге му столац подмакоше,
0116 А на врат му коноп намакоше.
0117 А кад они објесише Нику,
0118 Љуто Дане као змија цикну,
0119 Данило се око Нике вије,
0120 Јере душе у Николи није,
0121 Па он моли Кузму оберстара
0122 Да му не би јадну забранио
0123 Да б’ он свога Нику саранио.
0124 Али му вели лички оберстаре:
0125 ‚Ој Бога ти, Лазо и Данило,
0126 Ви одите свом дому уз Лику,
0127 А ја ћу вам покопати Нику,
0128 Без покрова и свилена паса
0129 И свакога жалбенога гласа ─
0130 Једно јесу дело саделали,
0131 Једну ћу им кућу саградити!’
0132 Љуто Манда на аљботу цвили,
0133 Љуто цвили како јој се мили,
0134 Дозивала на пенџере Милу:
0135 ‚Дођ’те мени на пенџере, Миле,
0136 Кано си се, Миле, научио,
0137 А не би се дуго ни мучио!’ ─
0138 ‚Мучи, Мандо, Бог ти не да здравља,
0139 Ујела ме јако змија шара
0140 Да не морем добити љекара
0141 Ни од Лике нити од Котара!’ ”



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.