Bez pokrova i svilena pasa

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Bez pokrova i svilena pasa

0001 Mili Bože, golemi čudesa
0002 Od zemljice do vedri nebesa,
0003 Zakukala crna kukavica
0004 Prem’ Čičinim dvorma na ravnica!
0005 Nit’ je mogu lovci uloviti
0006 Nit’ je rti mogu uvatiti,
0007 Veće ujka Čičina Jelica:
0008 „Uj otale, crna kukavico!”
0009 Kukavica njojzi odgovara
0010 I žalosne glase njoj kaziva:
0011 „Ne ujkaj me, Čičina Jelica,
0012 Bićeš brzo moja porednica,
0013 Za znamenje jadna udovica ─
0014 Kad ti dignu na vješala muža,
0015 Po imenu nesretnoga Đurđa,
0016 Ostaće ti petero sirota,
0017 Ka’ u gori tića golubića;
0018 U djeci se slaba kaže rana,
0019 Dok ti djeca budu do zemana!
0020 O Jelina, žalosna ti majka,
0021 Od sastanka do suđena danka,
0022 Odila si po svoj Dobašnici,
0023 Da si mogla, i po svoj bi Lici,
0024 Taru tkala, a kuđelju prela,
0025 Vezak vezla, a narotke plela
0026 Dok si svoga naodjela muža.
0027 Kad ga jesi jadna naodjela
0028 I u drugu robu preodjela,
0029 Od tebe se onda odrodio,
0030 Danilovu dvoru odvolio,
0031 Kolundžića toru odlazio!
0032 Milin svoju Đuku izvodio,
0033 Oni svoje rasklopiše ruke,
0034 Pa sklopiše oko žive Đuke.
0035 Đuka njima kroz plač progovara:
0036 «O Miline, o ne čini toga
0037 Ako znadeš jedinoga Boga,
0038 Ne daj mene dušman’ma u ruke
0039 Da me meću dušmani na muke!’
0040 Milin ništa i ne sluša Đuke,
0041 Veće svoje rasklopiše ruke,
0042 Pa sklopiše oko žive Đuke.
0043 ‚Jesam li ti tri rodila sina,
0044 Ubio te tvorac iz visina;
0045 Petero smo zemljom pokopali,
0046 Tvorcu Bogu u ruke ih dali!
0047 Oni ništa ne slušaju Đuke,
0048 Oni biše, udaviše Đuku,
0049 Oni Đuku u močila vuku.
0050 Đuki krvca niz pleći točila,
0051 Ona mrtvoj Đuki svjedočila,
0052 Kanda Đuka gleda i s očima.
0053 Nama su se kumpani odali,
0054 Kumpanija slavnom regemetu,
0055 Regemet im po pravici sudi
0056 Kakvi jesu po prilici ljudi ─
0057 Jednu žensku odvrnuli glavu,
0058 Svome rodu učinili valu,
0059 Sebe vrgli u veliku karu.
0060 A da će i objesiti oba
0061 Anđelija razaznala glase,
0062 Od žalosti nije znala za se’
0063 Neg oblači sve žalbeno na se,
0064 Na se meće žalbeno znamenje,
0065 A na ruke zeleno kamenje,
0066 A torbicu na desnicu ruku,
0067 Oprema se niz Čičinu luku,
0068 Cvijeleći i suze roneći,
0069 A jedinog Boga ne moleći.
0070 Al’ Danilo Anđeliju kara:
0071 ‚Muči, ljubo, Anđelijo stara,
0072 Ja ću prodat’ jednog vola šara,
0073 Darovati ličkog poglavara,
0074 Kovačević-Kuzmu oberstara ─
0075 On će meni darovati Niku,
0076 Eto mene vesela uz Liku!’
0077 Pa dozivlje Čičinu Jelicu:
0078 ‚Oj Boga ti, Čičina Jelica,
0079 Da idemo do Gospića grada
0080 Jadati se svakojaki jada,
0081 I svakije poslušati glasa
0082 I viđeti za života oba,
0083 Kod živije prokukati groba!’
0084 Tamo ode Lazo i Danilo.
0085 Aman s’ Dane pomoli niz Liku,
0086 Bubnji biju, a tamburi tuku,
0087 Jadnog Đurđa na vješala vuku,
0088 Đurđa vuku, Niko i sam ide
0089 Da ga lička sva gospoda vidi,
0090 Jer se Niko prepanuo nije,
0091 Misli Niko da se pardun vije,
0092 A parduna od Gospića nije.
0093 A kad oni objesiše Đurđa,
0094 Pod vješala Niku dovedoše.
0095 Vele njemu dva rajmana mlada:
0096 ‚Reci, Niko, nije ovo šala,
0097 Nego jadna odvrnuta glava,
0098 Da nijesi udavio Đuke
0099 I na Đuku naslonio ruku!’ ─
0100 ‚Oj Boga mi, dva rajmana mlada,
0101 Što ja reko, to ja ne poreko,
0102 Ja od jedne smrti ne uteko ─
0103 I ja jesam udavio Đuku
0104 I na Đuku naslonio ruku!’
0105 Tad mu daju bocu u desnicu,
0106 On napija oko sebe puku:
0107 ‚Zdravo, puče, mali i veliki,
0108 Ni u moje ni u vaše zdravlje,
0109 Neg’ za moje duše putovanje,
0110 A na Lici telo ostavljanje,
0111 Telo ode, ali neće duša,
0112 Đe ja mlađan sestrice posluša ─
0113 Nit’ imala zdravlja ni veselja
0114 Nit’ imala sreće ni poštenja!’
0115 Pod noge mu stolac podmakoše,
0116 A na vrat mu konop namakoše.
0117 A kad oni objesiše Niku,
0118 Ljuto Dane kao zmija ciknu,
0119 Danilo se oko Nike vije,
0120 Jere duše u Nikoli nije,
0121 Pa on moli Kuzmu oberstara
0122 Da mu ne bi jadnu zabranio
0123 Da b’ on svoga Niku saranio.
0124 Ali mu veli lički oberstare:
0125 ‚Oj Boga ti, Lazo i Danilo,
0126 Vi odite svom domu uz Liku,
0127 A ja ću vam pokopati Niku,
0128 Bez pokrova i svilena pasa
0129 I svakoga žalbenoga glasa ─
0130 Jedno jesu delo sadelali,
0131 Jednu ću im kuću sagraditi!’
0132 Ljuto Manda na aljbotu cvili,
0133 Ljuto cvili kako joj se mili,
0134 Dozivala na pendžere Milu:
0135 ‚Dođ’te meni na pendžere, Mile,
0136 Kano si se, Mile, naučio,
0137 A ne bi se dugo ni mučio!’ ─
0138 ‚Muči, Mando, Bog ti ne da zdravlja,
0139 Ujela me jako zmija šara
0140 Da ne morem dobiti ljekara
0141 Ni od Like niti od Kotara!’ ”



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća, Beograd, 1974.