Бего од Удбиње и Бановић Секула
0001 Подранио од Удбиње бего
0002 Приђе зоре и бијела дана
0003 Су његови тридест Удбињана
0004 У удбињске високе планине,
0005 Не би л’ каквог лова уловио.
0006 Лов ловио од жрака до мрака,
0007 Никаквога лова не улови.
0008 Сву дружину уморила жеђа,
0009 Тадар рече од Удбиње бего:
0010 ”Браћо моја, Турци Удбињани,
0011 ”Знаде л’ који у нашу дружину,
0012 ”Има ли ђе извор воде ладне,
0013 ”Е да бисмо жеђу угасили,
0014 ”И да бисмо трудно починули,
0015 ”Починули и авдес узели?”
0016 Ријеч рече један од Турака:
0017 ”Има, бего, у врху планине
0018 ”Чудан извор, дубоко језеро,
0019 ”Али вода никад није сама,
0020 ”Без ајдука оли ти јунака,
0021 ”Треба нам се бојат од Србаља.”
0022 Тадар рече од Удбиње бего:
0023 ”Ајмо, браћо, страха не имамо,
0024 ”Ако нама Србљи и ударе,
0025 ”Ево нас је до тридесет друга,
0026 ”Чуваћемо све један другога,
0027 ”Па као нам Бог и срећа даде.”
0028 Отолен се Турци подигоше,
0029 Кад дођоше води на погледу,
0030 Али вода цикли се и свијетли
0031 Ни од сунца ни ноћног мјесеца
0032 Ни од злата и драги камења,
0033 Од оружја и лица јуначка,
0034 Од јунака Бановић-Секуле,
0035 Ђе га гријех и зло нанијели,
0036 Да изгине лудо и срамотно.
0037 Кад виђеше Турци Удбињани,
0038 Спава јунак, мртви сан заспао,
0039 Свезаше му руке наопако,
0040 С њиме ноћно по’ше у Удбињу,
0041 Однесоше свијетло оружје,
0042 Бацише га у дно од тамнице,
0043 Шенлук чине за неђељу дана.
0044 Што год бјеше праха у Удбињу,
0045 То је бане хитро потрошио,
0046 Мећућ’ с града топе и лумбарде.
0047 Цичи јадан Секул у тавници,
0048 Ако плаче и невоља му је,
0049 Он проклиње данке и године,
0050 И старицу своју милу мајку,
0051 Која га је на свијет родила
0052 Не јуначке него луде главе,
0053 Ђе погину лудо и срамотно,
0054 Јад јадује и дневи и ноћи.
0055 Зачула га бегова баница,
0056 На тамнични прозор долазила:
0057 ”О Секуле, жалосна ти мајка!
0058 ”Ми имасмо много тавничара,
0059 ”Ал’ такога никад не имасмо,
0060 ”Још је коме мио живот био.
0061 ”Ти нијеси јунак од јунака,
0062 ”Него срца сироте ђевојке.
0063 ”А кажи ми, не веселио се,
0064 ”Кога данас жалиш понајвише?”
0065 Одговара Секул из тавнице:
0066 ”Прођи ми се, бегова банице,
0067 ”Ја не жалим ђе ћу погинути,
0068 ”Јер једанпут ваља умирати,
0069 ”Него жалим големе срамоте,
0070 ”И ја жалим моју стару мајку,
0071 ”И ја жалим два близанка сина,
0072 ”И још жалим младу удовицу,
0073 ”Ни грљену ни омиловану,
0074 ”Но за Бога, бегова банице,
0075 ”Подај мени један лист артије,
0076 ”Да ја правим књигу на кољену,
0077 ”Да је шаљем на двору мојему:
0078 ”Старој мајци, да ми се не нада,
0079 ”А љубовци, да се преудава,
0080 ”Лудој ђеци, да о јаду раде,
0081 ”Да се моје не оглуше душе.”
0082 Ражали се младој беговици,
0083 Даде њему дивит и артију.
0084 Стаде Секул књигу зачињати:
0085 ”Мајко моја, ти ми се не надај,
0086 ”А ти љубо, ти се преудавај,
0087 ”Аманет ви моја ђеца луда,
0088 ”Не пушт’ те их у турачке руке,
0089 ”Да их не би Турци потурчили,
0090 ”Потурчили али заробили.”
0091 Оде књига ђе је наумила,
0092 Књигу лега мајка Секулова.
0093 Пренеможе, паде на земљицу,
0094 Млада Анђа циче и закука,
0095 Ђеца јој се око скута вију:
0096 ”Шта је мајко, да од Бога нађеш,
0097 ”Али нам је преминуо бабо?”
0098 Кличе мајка: ”леле мени, синко.”
0099 Анђелија: ”ја се не удавам.”
0100 Луда ђеца: ”не бој нам се, бабо.”
0101 То стајало дуго и за млого,
0102 Пуно веле за девет година.
0103 Та се мука на далеко чула,
0104 То зачуо Бојичић Алија,
0105 Силан Турчин из кршне Кладуше,
0106 Па зачуо, ријеч проговара:
0107 ”Ала, ала, милом Богу вала!
0108 ”Што сам стио, то сам дочекао.
0109 ”А Анђа је још моја одавно,
0110 ”али ми је курва препросио.”
0111 То изрече на ноге устаде,
0112 Пак је своју слугу дозивао:
0113 ”Слуго моја, коња ми оправљај.”
0114 А он пође скупљати дружину.
0115 Док стотину напунио друга,
0116 Све по избор бољи од бољије.
0117 Док је Але војску сакупио,
0118 Слуга справна дора приправио,
0119 Пак се баци сла на бијеса,
0120 Оде право гором и планином,
0121 За њим иде остала дружина,
0122 Право иде кули Секуловој.
0123 Рече ријеч Бојичић Алија:
0124 ”Слушајте ме, браћо моја драга,
0125 ”Кад дођемо води на језеро,
0126 ”Онђе ћемо мало починути,
0127 ”Ноћас ћемо сићи у Алугу,
0128 ”Из Алуге Секуловој кули,
0129 ”Да нас не би когођ опазио
0130 ”Од Србаља али од ајдука.
0131 ”Поарајмо кулу Секулову,
0132 ”Заробимо младу Анђелију,
0133 ”И њезина два близанца сина,
0134 ”Поћушнимо Секулову мајку,
0135 ”И б’јеле му дворе опалите,
0136 ”Нек се знаде ко је долазио,
0137 ”Коме л’ Секул цуру преграбио.”
0138 Како рекли, тако учинили,
0139 Кад је било ноћи о поноћи,
0140 Опколише Секулову кулу,
0141 Заробише младу Анђелију,
0142 Секулова два близанца сина,
0143 А стару му мајку протискаше,
0144 Из куле му благо покупише,
0145 Пак најпотлије пусту запалише.
0146 Кука мајка, превија љубовца,
0147 А синови цичећ’ прате мајку,
0148 Отидоше пут кршне Кладуше,
0149 Оста сама мајка Секулова,
0150 И за снахом мало пристајаше,
0151 Тер јој стара с плачем говораше:
0152 ”Снахо моја, аманет ти тврди,
0153 ”Немој мени ђецу потурчити.”
0154 Ћаше Анђа да јој се заклиња,
0155 Ал’ од плача зборит’ не могаше.
0156 Када виђе мајка Секулова,
0157 Трчи стара, а неће да клеће
0158 Јер је старост и јад обузела,
0159 Иде право попу Димитрији:
0160 ”Димитрија, мој по Богу сине,
0161 ”Напиши ми један лист артије,
0162 ”Да ја шаљем сину у Удбињу,
0163 ”Не би ли га застанула жива.”
0164 Пише попе, а старица каже:
0165 ”Ђе си, сине, Бановић-Секуле,
0166 ”Јеси ли ми, сине, у животу,
0167 ”Остаде ти мајка кукавица,
0168 ”А љубовца млада робињица,
0169 ”Заробјени твоја оба сина,
0170 ”Бијели ти двори поробјени,
0171 ”Поробјени па и опаљени
0172 ”Од силнога Бојичић-Алије.
0173 ”Никог немам до камена станца.”
0174 Кад је попе књигу оправио,
0175 Послаше је доље у Удбињи.
0176 Књигу прими Бановић Секуле,
0177 И кад виђе што се у њој пише,
0178 Циче јунак иза свега гласа,
0179 И лелече јадан без престанка:
0180 ”Еј невољо, ниђе те не било!
0181 ”Кад овака још нијеси била.”
0182 Пак нариче многе побратиме,
0183 И нариче посестриме виле:
0184 ”Аох, браћо, аох, посестриме,
0185 ”Да је који од вас запануо
0186 ”У тавници клетој и невољној,
0187 ”Давно би вас Секул избавио,
0188 ”Ил’ бранио од змије Турака”
0189 Он мишљаше нико га не чује,
0190 Ал’ га зачу од Удбиње бего,
0191 Пак он сиђе на тавничка врата:
0192 ”О Секуле, шта је што ли ти је?”
0193 Заплака се Бановић Секула,
0194 Тере бегу вако бесједио:
0195 ”Чуј ме, бего, чуј ме, господару,
0196 ”Кумим тебе Богом великијем,
0197 ”И нашијем светијем Јованом,
0198 ”Пушти мене из тавнице тавне,
0199 ”Не за много но за девет дана,
0200 ”До три ћу ти јемца оставити:
0201 ”Прво јемца Бога великога,
0202 ”Другог јемва аманет ти тврди,
0203 ”Трећег јемца образ и поштење,
0204 ”Да ја пођем на бијеле дворе,
0205 ”Јере ми је на умору мајка,
0206 ”Пак ме зове да ме благослови,
0207 ”И још једном у лице изљуби.
0208 ”А ја мајку у бијелу руку,
0209 ”Да је метнем у земљицу црну.
0210 ”Пак ћу опет у тавници доћи.”
0211 Слуша бего и ријечи пише,
0212 У Турчина срце пропукнуло,
0213 Пак овако ријеч проговара:
0214 ”Ајде, рече, Бановић-Секуле,
0215 ”Ја ти нећу до једнога јемца,
0216 ”Само јемца Бога, њему вала,
0217 ”Ако би ме по чем преварио.
0218 ”Бога бој се, а мене не бој се.”
0219 поклони се Бановић Секуле,
0220 Љуби бега у скут и у руку,
0221 Бего брзо добави бербере,
0222 Три бербера мање ниједнога,
0223 Један мије, други браду брије,
0224 А трећи му нокте саријеже.
0225 Наједе га пива и јестива,
0226 Поклони му јуначко ођело,
0227 И оружје што је за јунака.
0228 Рече Секул: ”збогом остај, бего!”
0229 Рече бего: ”ајд’ збогом, Секуле!”
0230 Кад се Секул доватио нога,
0231 Оће срце, ал’ ноге не могу.
0232 Он не иде мајци на дворове,
0233 Но не би ли свате затекао,
0234 Гором иде, а Бога призивље,
0235 Да му данас буде у помоћи.
0236 У гори га ноћца притиснула,
0237 Али Секул за то и не хаје,
0238 Нити га је глађа достигнула,
0239 Ни јуначка жеђа додијала,
0240 Нити спава, но се разговара,
0241 ”Помоз’ , Боже, и Богородице!”
0242 Кад је било сјутри дан у подне,
0243 Приспје кули Бојичић-Алије.
0244 Кад да видиш големе радости,
0245 Стоји фиска бубња и свирала,
0246 Стоји цилик лира и тамбура,
0247 Неко игра неко попијева.
0248 У авлији Секул улазио,
0249 Кад наоди двоје ђеце лудо,
0250 Луда ђеца ал’ су мушке главе,
0251 Голи боси у авлију шећу,
0252 Ђено роне сузе низ образе.
0253 Он их гледа, они њега гледе,
0254 Једно друго познати не могу.
0255 Пак ушета у кули бијелој,
0256 Саламалећ турски називаше,
0257 А они га дивно дочекаше,
0258 Давају му пића и јестива,
0259 Али Секул пит’ и јести неће,
0260 Него стаде играт’ у невољи,
0261 Пак је Алији тако говорио:
0262 ”Честито ти, Бојичић-Алија,
0263 ”Честито ти у двору весеље,
0264 ”Јел’ слободно српски запјевати,
0265 ”Јер сам турски мало научио,
0266 ”Уз тамбуру танко гласовито?”
0267 ”Тестир ти је, а зашто ли није.”
0268 Пак му дава шербет-медовине,
0269 Служи му га млада Анђелија,
0270 С десном служи а лијевом отире
0271 Б’јело лице од троструки суза,
0272 Он њу знаде, она га не знаје.
0273 Када Секул заче уз тамбуру,
0274 Он овако стаде да поп’јева:
0275 ”Гњездо вила тица ластавица,
0276 ”Гњездо вила за девет година
0277 ”Сиротова за девет година
0278 ”Удовица иза жива мужа,
0279 ”Савијала там’ и амо гњездо,
0280 ”И два само тића узгојила,
0281 ”Дође соко из земље незнане,
0282 ”Ластавици гњездо разметнуо,
0283 ”И два тића врло усплашио.”
0284 Секул пјева као горска вила,
0285 Слушају га свати и енђије,
0286 И још ћаше пјесме да продуља,
0287 Ал’ га грозне сузе промукоше.
0288 Од свата се нико не сјетио,
0289 Него Анђа Секулова љуба,
0290 Мучи јадна ништа не говори,
0291 Са Секула очи не одмиче.
0292 Ћаше Секул да зачиње кавгу,
0293 Ал’ му у јад добра памет дође,
0294 Да ће лудо онђе погинути,
0295 И два сина лудо изгубити,
0296 Стеже срце, пак се потпоможе,
0297 Турке броји, а сматра сокаке,
0298 Зубим шкрипи засукује брке,
0299 На Анђу је оком намигнуо,
0300 Да га не би Турком просочила,
0301 Пак запита пива и јестива.
0302 Зове ђецу па и разговара,
0303 Па Алији ријеч проговара:
0304 ”О Алија, наша узданице,
0305 ”Ја сам чуо доље у Удбињи,
0306 ”Да си добар шићар заробио:
0307 ”Удовицу Бановић-Секула,
0308 ”И његова два близанца сина.
0309 ”Бе аферим, честито ти било,
0310 ”А лани се Секул преставио
0311 ”У тамници бега од Удбиње,
0312 ”Доста нам је јада саградио.
0313 ”Оно бјеше српска аранзада.”
0314 Проговара Бојичић Алија:
0315 ”Истина је, делијо незнана,
0316 ”Анђелију себе ћу узети,
0317 ”А ђецу му оћу потурчити,
0318 ”И ноћас му љубу обљубити.”
0319 У то доба и ноћ омркнула,
0320 Једанак се Турци разметнули,
0321 Неко дому, а неко к пазару,
0322 А Алија у нове камаре,
0323 Оста Анђа да затвори врата.
0324 Кад је врата на авлији била,
0325 Ондар Секул Анђи бесједио:
0326 ”Ђе си , Анђо, моје жељовање,
0327 ”Бјежи гором и бјежи планином,
0328 ”И чувај ми два нејака сина.
0329 ”Сад ћу и ја, рече, ако Бог да.”
0330 Пак се врати кули у камаре,
0331 Од бедра је сабљу повадио,
0332 Те Алији одас’јече главу,
0333 Покупи му благо и оружје,
0334 Натовари на два сеисана,
0335 А два друга узе оседлана,
0336 Те побјеже гором и планином.
0337 У брзо је Анђу сустигнуо,
0338 И даде јој погорег коњица,
0339 А себе је бољег оставио,
0340 Оба сина пред собом ставио,
0341 Те постаја, не би николико,
0342 Ево за њим поточ од Турака.
0343 Препаде се Бановић Секуле,
0344 Даде Анђи два близанка сина,
0345 ”Бјежи, рече, ако Бога знадеш!
0346 ”Носи ђецу, ћерај сеисане,
0347 ”А ја ћу се с Турцим’ ударити,
0348 ”Ако би ме данас сустигнули.”
0349 Пусти коњи брзи у Турака,
0350 Бјежи Анђа, а бјежи и Секул,
0351 Но кад виђе да бјежат’ не може,
0352 Обрну се да причека Турке.
0353 А када га опколише Турци,
0354 Стадоше се ћерат’ кроз планину,
0355 Али Анђа не стоји залуду,
0356 Гором бјежи, кликује ајдуке:
0357 ”Еда кога данас од ајдука!”
0358 Зачули је котарски ајдуци,
0359 Те Секулу у помоћ приспјеше,
0360 Удрише се Турци и ајдуци,
0361 Фала Богу да је великоме!
0362 Од Турака јаде починише,
0363 Пак се натраг здраво повратише,
0364 Са Секулом у његове дворе,
0365 Оградише боље од првије.
0366 Секул Србље дивно обдарио,
0367 И старицу мајку прибавио,
0368 Пак им рече: ”Збогом останите,
0369 ”Идем бегу носити откупе,
0370 ”Брзо ћу вам доћи, ако Бог да!”
0371 Оде право бегу у Удбиње,
0372 Када га је бего угледао:
0373 ”Ала, рече, српска вјеро права,
0374 ”Кад нијеси вјеру саломио,
0375 ”Ни ја тебе саломити нећу.”
0376 Ондар Секул бегу зафалио,
0377 И здраво се двору повратио.
0378 То је било не знам је ли било,
0379 Тек велимо да се веселимо.
