Bego od Udbinje i Banović Sekula
0001 Podranio od Udbinje bego
0002 Priđe zore i bijela dana
0003 Su njegovi tridest Udbinjana
0004 U udbinjske visoke planine,
0005 Ne bi l’ kakvog lova ulovio.
0006 Lov lovio od žraka do mraka,
0007 Nikakvoga lova ne ulovi.
0008 Svu družinu umorila žeđa,
0009 Tadar reče od Udbinje bego:
0010 ”Braćo moja, Turci Udbinjani,
0011 ”Znade l’ koji u našu družinu,
0012 ”Ima li đe izvor vode ladne,
0013 ”E da bismo žeđu ugasili,
0014 ”I da bismo trudno počinuli,
0015 ”Počinuli i avdes uzeli?”
0016 Riječ reče jedan od Turaka:
0017 ”Ima, bego, u vrhu planine
0018 ”Čudan izvor, duboko jezero,
0019 ”Ali voda nikad nije sama,
0020 ”Bez ajduka oli ti junaka,
0021 ”Treba nam se bojat od Srbalja.”
0022 Tadar reče od Udbinje bego:
0023 ”Ajmo, braćo, straha ne imamo,
0024 ”Ako nama Srblji i udare,
0025 ”Evo nas je do trideset druga,
0026 ”Čuvaćemo sve jedan drugoga,
0027 ”Pa kao nam Bog i sreća dade.”
0028 Otolen se Turci podigoše,
0029 Kad dođoše vodi na pogledu,
0030 Ali voda cikli se i svijetli
0031 Ni od sunca ni noćnog mjeseca
0032 Ni od zlata i dragi kamenja,
0033 Od oružja i lica junačka,
0034 Od junaka Banović-Sekule,
0035 Đe ga grijeh i zlo nanijeli,
0036 Da izgine ludo i sramotno.
0037 Kad viđeše Turci Udbinjani,
0038 Spava junak, mrtvi san zaspao,
0039 Svezaše mu ruke naopako,
0040 S njime noćno po’še u Udbinju,
0041 Odnesoše svijetlo oružje,
0042 Baciše ga u dno od tamnice,
0043 Šenluk čine za neđelju dana.
0044 Što god bješe praha u Udbinju,
0045 To je bane hitro potrošio,
0046 Mećuć’ s grada tope i lumbarde.
0047 Ciči jadan Sekul u tavnici,
0048 Ako plače i nevolja mu je,
0049 On proklinje danke i godine,
0050 I staricu svoju milu majku,
0051 Koja ga je na svijet rodila
0052 Ne junačke nego lude glave,
0053 Đe poginu ludo i sramotno,
0054 Jad jaduje i dnevi i noći.
0055 Začula ga begova banica,
0056 Na tamnični prozor dolazila:
0057 ”O Sekule, žalosna ti majka!
0058 ”Mi imasmo mnogo tavničara,
0059 ”Al’ takoga nikad ne imasmo,
0060 ”Još je kome mio život bio.
0061 ”Ti nijesi junak od junaka,
0062 ”Nego srca sirote đevojke.
0063 ”A kaži mi, ne veselio se,
0064 ”Koga danas žališ ponajviše?”
0065 Odgovara Sekul iz tavnice:
0066 ”Prođi mi se, begova banice,
0067 ”Ja ne žalim đe ću poginuti,
0068 ”Jer jedanput valja umirati,
0069 ”Nego žalim goleme sramote,
0070 ”I ja žalim moju staru majku,
0071 ”I ja žalim dva blizanka sina,
0072 ”I još žalim mladu udovicu,
0073 ”Ni grljenu ni omilovanu,
0074 ”No za Boga, begova banice,
0075 ”Podaj meni jedan list artije,
0076 ”Da ja pravim knjigu na koljenu,
0077 ”Da je šaljem na dvoru mojemu:
0078 ”Staroj majci, da mi se ne nada,
0079 ”A ljubovci, da se preudava,
0080 ”Ludoj đeci, da o jadu rade,
0081 ”Da se moje ne ogluše duše.”
0082 Ražali se mladoj begovici,
0083 Dade njemu divit i artiju.
0084 Stade Sekul knjigu začinjati:
0085 ”Majko moja, ti mi se ne nadaj,
0086 ”A ti ljubo, ti se preudavaj,
0087 ”Amanet vi moja đeca luda,
0088 ”Ne pušt’ te ih u turačke ruke,
0089 ”Da ih ne bi Turci poturčili,
0090 ”Poturčili ali zarobili.”
0091 Ode knjiga đe je naumila,
0092 Knjigu lega majka Sekulova.
0093 Prenemože, pade na zemljicu,
0094 Mlada Anđa ciče i zakuka,
0095 Đeca joj se oko skuta viju:
0096 ”Šta je majko, da od Boga nađeš,
0097 ”Ali nam je preminuo babo?”
0098 Kliče majka: ”lele meni, sinko.”
0099 Anđelija: ”ja se ne udavam.”
0100 Luda đeca: ”ne boj nam se, babo.”
0101 To stajalo dugo i za mlogo,
0102 Puno vele za devet godina.
0103 Ta se muka na daleko čula,
0104 To začuo Bojičić Alija,
0105 Silan Turčin iz kršne Kladuše,
0106 Pa začuo, riječ progovara:
0107 ”Ala, ala, milom Bogu vala!
0108 ”Što sam stio, to sam dočekao.
0109 ”A Anđa je još moja odavno,
0110 ”ali mi je kurva preprosio.”
0111 To izreče na noge ustade,
0112 Pak je svoju slugu dozivao:
0113 ”Slugo moja, konja mi opravljaj.”
0114 A on pođe skupljati družinu.
0115 Dok stotinu napunio druga,
0116 Sve po izbor bolji od boljije.
0117 Dok je Ale vojsku sakupio,
0118 Sluga spravna dora pripravio,
0119 Pak se baci sla na bijesa,
0120 Ode pravo gorom i planinom,
0121 Za njim ide ostala družina,
0122 Pravo ide kuli Sekulovoj.
0123 Reče riječ Bojičić Alija:
0124 ”Slušajte me, braćo moja draga,
0125 ”Kad dođemo vodi na jezero,
0126 ”Onđe ćemo malo počinuti,
0127 ”Noćas ćemo sići u Alugu,
0128 ”Iz Aluge Sekulovoj kuli,
0129 ”Da nas ne bi kogođ opazio
0130 ”Od Srbalja ali od ajduka.
0131 ”Poarajmo kulu Sekulovu,
0132 ”Zarobimo mladu Anđeliju,
0133 ”I njezina dva blizanca sina,
0134 ”Poćušnimo Sekulovu majku,
0135 ”I b’jele mu dvore opalite,
0136 ”Nek se znade ko je dolazio,
0137 ”Kome l’ Sekul curu pregrabio.”
0138 Kako rekli, tako učinili,
0139 Kad je bilo noći o ponoći,
0140 Opkoliše Sekulovu kulu,
0141 Zarobiše mladu Anđeliju,
0142 Sekulova dva blizanca sina,
0143 A staru mu majku protiskaše,
0144 Iz kule mu blago pokupiše,
0145 Pak najpotlije pustu zapališe.
0146 Kuka majka, previja ljubovca,
0147 A sinovi cičeć’ prate majku,
0148 Otidoše put kršne Kladuše,
0149 Osta sama majka Sekulova,
0150 I za snahom malo pristajaše,
0151 Ter joj stara s plačem govoraše:
0152 ”Snaho moja, amanet ti tvrdi,
0153 ”Nemoj meni đecu poturčiti.”
0154 Ćaše Anđa da joj se zaklinja,
0155 Al’ od plača zborit’ ne mogaše.
0156 Kada viđe majka Sekulova,
0157 Trči stara, a neće da kleće
0158 Jer je starost i jad obuzela,
0159 Ide pravo popu Dimitriji:
0160 ”Dimitrija, moj po Bogu sine,
0161 ”Napiši mi jedan list artije,
0162 ”Da ja šaljem sinu u Udbinju,
0163 ”Ne bi li ga zastanula živa.”
0164 Piše pope, a starica kaže:
0165 ”Đe si, sine, Banović-Sekule,
0166 ”Jesi li mi, sine, u životu,
0167 ”Ostade ti majka kukavica,
0168 ”A ljubovca mlada robinjica,
0169 ”Zarobjeni tvoja oba sina,
0170 ”Bijeli ti dvori porobjeni,
0171 ”Porobjeni pa i opaljeni
0172 ”Od silnoga Bojičić-Alije.
0173 ”Nikog nemam do kamena stanca.”
0174 Kad je pope knjigu opravio,
0175 Poslaše je dolje u Udbinji.
0176 Knjigu primi Banović Sekule,
0177 I kad viđe što se u njoj piše,
0178 Ciče junak iza svega glasa,
0179 I leleče jadan bez prestanka:
0180 ”Ej nevoljo, niđe te ne bilo!
0181 ”Kad ovaka još nijesi bila.”
0182 Pak nariče mnoge pobratime,
0183 I nariče posestrime vile:
0184 ”Aoh, braćo, aoh, posestrime,
0185 ”Da je koji od vas zapanuo
0186 ”U tavnici kletoj i nevoljnoj,
0187 ”Davno bi vas Sekul izbavio,
0188 ”Il’ branio od zmije Turaka”
0189 On mišljaše niko ga ne čuje,
0190 Al’ ga začu od Udbinje bego,
0191 Pak on siđe na tavnička vrata:
0192 ”O Sekule, šta je što li ti je?”
0193 Zaplaka se Banović Sekula,
0194 Tere begu vako besjedio:
0195 ”Čuj me, bego, čuj me, gospodaru,
0196 ”Kumim tebe Bogom velikijem,
0197 ”I našijem svetijem Jovanom,
0198 ”Pušti mene iz tavnice tavne,
0199 ”Ne za mnogo no za devet dana,
0200 ”Do tri ću ti jemca ostaviti:
0201 ”Prvo jemca Boga velikoga,
0202 ”Drugog jemva amanet ti tvrdi,
0203 ”Trećeg jemca obraz i poštenje,
0204 ”Da ja pođem na bijele dvore,
0205 ”Jere mi je na umoru majka,
0206 ”Pak me zove da me blagoslovi,
0207 ”I još jednom u lice izljubi.
0208 ”A ja majku u bijelu ruku,
0209 ”Da je metnem u zemljicu crnu.
0210 ”Pak ću opet u tavnici doći.”
0211 Sluša bego i riječi piše,
0212 U Turčina srce propuknulo,
0213 Pak ovako riječ progovara:
0214 ”Ajde, reče, Banović-Sekule,
0215 ”Ja ti neću do jednoga jemca,
0216 ”Samo jemca Boga, njemu vala,
0217 ”Ako bi me po čem prevario.
0218 ”Boga boj se, a mene ne boj se.”
0219 pokloni se Banović Sekule,
0220 Ljubi bega u skut i u ruku,
0221 Bego brzo dobavi berbere,
0222 Tri berbera manje nijednoga,
0223 Jedan mije, drugi bradu brije,
0224 A treći mu nokte sariježe.
0225 Najede ga piva i jestiva,
0226 Pokloni mu junačko ođelo,
0227 I oružje što je za junaka.
0228 Reče Sekul: ”zbogom ostaj, bego!”
0229 Reče bego: ”ajd’ zbogom, Sekule!”
0230 Kad se Sekul dovatio noga,
0231 Oće srce, al’ noge ne mogu.
0232 On ne ide majci na dvorove,
0233 No ne bi li svate zatekao,
0234 Gorom ide, a Boga prizivlje,
0235 Da mu danas bude u pomoći.
0236 U gori ga noćca pritisnula,
0237 Ali Sekul za to i ne haje,
0238 Niti ga je glađa dostignula,
0239 Ni junačka žeđa dodijala,
0240 Niti spava, no se razgovara,
0241 ”Pomoz’ , Bože, i Bogorodice!”
0242 Kad je bilo sjutri dan u podne,
0243 Prispje kuli Bojičić-Alije.
0244 Kad da vidiš goleme radosti,
0245 Stoji fiska bubnja i svirala,
0246 Stoji cilik lira i tambura,
0247 Neko igra neko popijeva.
0248 U avliji Sekul ulazio,
0249 Kad naodi dvoje đece ludo,
0250 Luda đeca al’ su muške glave,
0251 Goli bosi u avliju šeću,
0252 Đeno rone suze niz obraze.
0253 On ih gleda, oni njega glede,
0254 Jedno drugo poznati ne mogu.
0255 Pak ušeta u kuli bijeloj,
0256 Salamaleć turski nazivaše,
0257 A oni ga divno dočekaše,
0258 Davaju mu pića i jestiva,
0259 Ali Sekul pit’ i jesti neće,
0260 Nego stade igrat’ u nevolji,
0261 Pak je Aliji tako govorio:
0262 ”Čestito ti, Bojičić-Alija,
0263 ”Čestito ti u dvoru veselje,
0264 ”Jel’ slobodno srpski zapjevati,
0265 ”Jer sam turski malo naučio,
0266 ”Uz tamburu tanko glasovito?”
0267 ”Testir ti je, a zašto li nije.”
0268 Pak mu dava šerbet-medovine,
0269 Služi mu ga mlada Anđelija,
0270 S desnom služi a lijevom otire
0271 B’jelo lice od trostruki suza,
0272 On nju znade, ona ga ne znaje.
0273 Kada Sekul zače uz tamburu,
0274 On ovako stade da pop’jeva:
0275 ”Gnjezdo vila tica lastavica,
0276 ”Gnjezdo vila za devet godina
0277 ”Sirotova za devet godina
0278 ”Udovica iza živa muža,
0279 ”Savijala tam’ i amo gnjezdo,
0280 ”I dva samo tića uzgojila,
0281 ”Dođe soko iz zemlje neznane,
0282 ”Lastavici gnjezdo razmetnuo,
0283 ”I dva tića vrlo usplašio.”
0284 Sekul pjeva kao gorska vila,
0285 Slušaju ga svati i enđije,
0286 I još ćaše pjesme da produlja,
0287 Al’ ga grozne suze promukoše.
0288 Od svata se niko ne sjetio,
0289 Nego Anđa Sekulova ljuba,
0290 Muči jadna ništa ne govori,
0291 Sa Sekula oči ne odmiče.
0292 Ćaše Sekul da začinje kavgu,
0293 Al’ mu u jad dobra pamet dođe,
0294 Da će ludo onđe poginuti,
0295 I dva sina ludo izgubiti,
0296 Steže srce, pak se potpomože,
0297 Turke broji, a smatra sokake,
0298 Zubim škripi zasukuje brke,
0299 Na Anđu je okom namignuo,
0300 Da ga ne bi Turkom prosočila,
0301 Pak zapita piva i jestiva.
0302 Zove đecu pa i razgovara,
0303 Pa Aliji riječ progovara:
0304 ”O Alija, naša uzdanice,
0305 ”Ja sam čuo dolje u Udbinji,
0306 ”Da si dobar šićar zarobio:
0307 ”Udovicu Banović-Sekula,
0308 ”I njegova dva blizanca sina.
0309 ”Be aferim, čestito ti bilo,
0310 ”A lani se Sekul prestavio
0311 ”U tamnici bega od Udbinje,
0312 ”Dosta nam je jada sagradio.
0313 ”Ono bješe srpska aranzada.”
0314 Progovara Bojičić Alija:
0315 ”Istina je, delijo neznana,
0316 ”Anđeliju sebe ću uzeti,
0317 ”A đecu mu oću poturčiti,
0318 ”I noćas mu ljubu obljubiti.”
0319 U to doba i noć omrknula,
0320 Jedanak se Turci razmetnuli,
0321 Neko domu, a neko k pazaru,
0322 A Alija u nove kamare,
0323 Osta Anđa da zatvori vrata.
0324 Kad je vrata na avliji bila,
0325 Ondar Sekul Anđi besjedio:
0326 ”Đe si , Anđo, moje željovanje,
0327 ”Bježi gorom i bježi planinom,
0328 ”I čuvaj mi dva nejaka sina.
0329 ”Sad ću i ja, reče, ako Bog da.”
0330 Pak se vrati kuli u kamare,
0331 Od bedra je sablju povadio,
0332 Te Aliji odas’ječe glavu,
0333 Pokupi mu blago i oružje,
0334 Natovari na dva seisana,
0335 A dva druga uze osedlana,
0336 Te pobježe gorom i planinom.
0337 U brzo je Anđu sustignuo,
0338 I dade joj pogoreg konjica,
0339 A sebe je boljeg ostavio,
0340 Oba sina pred sobom stavio,
0341 Te postaja, ne bi nikoliko,
0342 Evo za njim potoč od Turaka.
0343 Prepade se Banović Sekule,
0344 Dade Anđi dva blizanka sina,
0345 ”Bježi, reče, ako Boga znadeš!
0346 ”Nosi đecu, ćeraj seisane,
0347 ”A ja ću se s Turcim’ udariti,
0348 ”Ako bi me danas sustignuli.”
0349 Pusti konji brzi u Turaka,
0350 Bježi Anđa, a bježi i Sekul,
0351 No kad viđe da bježat’ ne može,
0352 Obrnu se da pričeka Turke.
0353 A kada ga opkoliše Turci,
0354 Stadoše se ćerat’ kroz planinu,
0355 Ali Anđa ne stoji zaludu,
0356 Gorom bježi, klikuje ajduke:
0357 ”Eda koga danas od ajduka!”
0358 Začuli je kotarski ajduci,
0359 Te Sekulu u pomoć prispješe,
0360 Udriše se Turci i ajduci,
0361 Fala Bogu da je velikome!
0362 Od Turaka jade počiniše,
0363 Pak se natrag zdravo povratiše,
0364 Sa Sekulom u njegove dvore,
0365 Ogradiše bolje od prvije.
0366 Sekul Srblje divno obdario,
0367 I staricu majku pribavio,
0368 Pak im reče: ”Zbogom ostanite,
0369 ”Idem begu nositi otkupe,
0370 ”Brzo ću vam doći, ako Bog da!”
0371 Ode pravo begu u Udbinje,
0372 Kada ga je bego ugledao:
0373 ”Ala, reče, srpska vjero prava,
0374 ”Kad nijesi vjeru salomio,
0375 ”Ni ja tebe salomiti neću.”
0376 Ondar Sekul begu zafalio,
0377 I zdravo se dvoru povratio.
0378 To je bilo ne znam je li bilo,
0379 Tek velimo da se veselimo.
