Беган сердар и Шабан-ага Арнаутин

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Боже мили, чуда великога!
0002 Тешке су ти навалиле даве
0003 У Мостара челеби-пазара
0004 На три села од Карадаглије:
0005 Зенђил Струга и Карамалинско,
0006 И Љевишта мјеста хајдучкога,
0007 Ђе се српски соколићи легу,
0008 Воде чету низ Херцеговину,
0009 Све харају, а сијеку главе,
0010 А робе нам бијеле кадуне,
0011 Воде буле у Морачу горњу,
0012 Шњима жене морачке бећаре,
0013 То нам дину поднијет’ не море.
0014 И те би смо јаде опростили
0015 Но ми ове простит’ не можемо
0016 Од Турчина Тоске Хасан-бега,
0017 С Ускоцима вјеру уватио,
0018 Па их пушта кроз Херцеговину;
0019 Кад Ускоци шићар задобију,
0020 Исе чине Тоски Хасан-бегу.
0021 Но да видиш Ченгијћа Дервиша,
0022 Што је ситну књигу накитио,
0023 Оправи је на Језера равна
0024 А на руке Тоски Хасан-бегу:
0025 "О Турчине, Тоско Хасан-беже,
0026 "У зо чат те паша поставио
0027 "Да му чуваш стражу од каура."
0028 Кад Турчина књига допанула,
0029 Он дозива своју прву слугу,
0030 Прву слугу Чалдоровић-Суља:
0031 "Хајде купи једну чету малу,
0032 "Те је води у Карадаглију.
0033 "Ти си тамо научио, Суљо,
0034 "Три си тамо зимовао зиме
0035 "У Морачи тврдој Качаници."
0036 А то Суљу мило не бијаше,
0037 Ал’ му друга бити не могаше,
0038 Но изабра једну чету малу,
0039 Чету малу двадесет Турака.
0040 Па се отле подигнуо Суљо,
0041 И ето га мрком Сињавином
0042 Па западе насред друма пута.
0043 Ту их тамна ноћца уставила,
0044 А бијели данак уватио,
0045 Ту је Суљо оставио стражу.
0046 Док се прамен магле намолио,
0047 А из магле момак испануо,
0048 По имену Требјешанин Ристо,
0049 Братучеде Бегана сердара.
0050 Познаде га Чалдоровић Суљо,
0051 Кад га позна Чалдоровић Суљо,
0052 Ни мало му мило не бијаше,
0053 Шћаше Суљо уклонити друштво,
0054 И оваку ријеч бесједио:
0055 "Оно није нико од каура,
0056 "Но оно ова наша раја."
0057 С Турцима се влаше намјерило,
0058 По имену Ваљевичу Мило:
0059 "А што лажеш, Чалдоровић-Суљо,
0060 "Онај момак од Карадаглије,
0061 "Братучед је Бегана сердара."
0062 Којега су Турци дочекали,
0063 Учињеше ватру из пушака,
0064 Сломише му у рамену руку.
0065 Но оскочи Требјешанин Ристо,
0066 Он оскочи од коња дорина,
0067 Па довати пушку гранајлију,
0068 Својој пушци даде ватру живу.
0069 Пуста пушка ватру преварила,
0070 Те му русу искобила главу,
0071 Па га Турци тада уватише,
0072 Поведоше у Језера равна,
0073 Код чадора Тоске Хасан-бега,
0074 Па га води на танке чардаке
0075 Пред Турчина Тоску Хасан-бега.
0076 Но му Турчин тихо бесједио:
0077 "Каурине, Требјешанче Ристо,
0078 "Да би ли се почем потурчио?
0079 "Кунем ти се и вјеру ти дајем,
0080 "Ако би се, влаше, потурчио,
0081 ”Дао бих ти луке и читлуке,
0082 "Дао бих ти тридесет читлука,
0083 "И на њима тридесет чивчија,
0084 "У свакога сјеме и волови."
0085 Стаде Ристо срамотити Турке:
0086 "Прођ’те ме се, пасје вјере, Турци,
0087 "Не бих ви се јунак потурчио,
0088 "Ни часнијем крстом преврнуо,
0089 "А за вашу вјеру приватио,
0090 "Да ми полу царевине дате,
0091 "Но у вјери радим умријети.
0092 "А знате ли, пасје вјере, Турци,
0093 "Да Ускока има три стотине,
0094 "Да ће мене добро осветити.
0095 "Да никога нема од Ускока,
0096 "Без мојега братучеда првог,
0097 "Братучеда Бегана срдара,
0098 "Беган би ме осветио, Турци,
0099 "А камоли тридесет пушака
0100 "А све браће моје Требјешана."
0101 Тадај Турци поведоше Риста,
0102 Одведоше Пљевљи и Таслиџи,
0103 Те му тамо савезаше руке,
0104 И русу му посјекоше главу.
0105 Хабер оде земљи по ћенару,
0106 Дође хабер у Карадаглију
0107 На бијелу сердареву кулу.
0108 А кад чуо Бегане сердаре,
0109 Троструке га сузе пропануле.
0110 Док сердару други хабер дође
0111 Из питоме Пиве халовите,
0112 Ђе Окицу Турци преварише,
0113 На божју га вјеру ухватише,
0114 Одведоше бијелу Мостару,
0115 Турчину га паши поклонише
0116 Су његова оба побратима.
0117 Узмучи се Бегане сердаре,
0118 Ђе му Турци вјеру преврнуше.
0119 Тадај скупи ускочке главаре:
0120 "О Ускоци, моја браћо драга!
0121 "Сад што ћемо од живота свога,
0122 "Смијемо ли покупити војску, -
0123 "Видите ли што нам чине Турци,
0124 "Све на миру и на вјери тврдој, -
0125 "Без изума свијетлога књаза?"
0126 Но говори ускочки главари:
0127 "Наш сердаре, од крајине крило,
0128 "Не смијемо покупити војску,
0129 "Што нећемо запитати књаза.
0130 "К нама скоро излазио Крцо,
0131 "Велику нам тврђу учинио,
0132 "Да с Турцима боја не чинимо.
0133 "Но сердаре, од крајине крило,
0134 "Ти напиши лист књиге бијеле,
0135 "Пошаљи је Петровићу књазу
0136 "На широку пољу Цетињскоме
0137 "Те се моли књазу честитоме,
0138 ”Не би ли нам изум учинио,
0139 "Не би смо ли браћу осветили."
0140 Сердар ситну књигу накитио,
0141 И под књигу књигоношу нађе
0142 Брата свога Лопушину Луку,
0143 И даде му књигу шаровиту,
0144 Оваку му ријеч бесједио:
0145 "Хајде, Лука, и дневи и ноћи,
0146 "Немој сјести, немој починути,
0147 "Доклен дођеш на поље Цетиње,
0148 "Па му подај лист књиге бијеле."
0149 Скочи лука на ноге лагане,
0150 Оде Лука и дневи и ноћи
0151 Путовати преко Горе Црне,
0152 Доклен дође на поље Цетиње.
0153 У згодно је доба долазио,
0154 Међу акшам и међу јацију
0155 Под дворове свијетлога књаза.
0156 Свога књаза у прошетњи нађе,
0157 Па му даде књигу шаровиту.
0158 А кад виђе наш свијетли књаже,
0159 И њему се саму ражалило,
0160 Како су их преварили Турци,
0161 Па овакоговорио књаже:
0162 "Хајде опет Стругу на крајину,
0163 "Поздрави ми Бегана сердара,
0164 "Ја ћу њему изум учинити,
0165 "Неће л’ своју браћу освојити.
0166 "Ви идите низ Херцеговину
0167 "Роб’те робље, и сијец’те главе
0168 "Од силнијех ага и бегова,
0169 "Као што сте и пријед чинили,
0170 "Јер су они ришћански крвници."
0171 Оде Лика и дневи и ноћи,
0172 Доке дође Стругу на крајину.
0173 А кад дође сердаревој кули,
0174 Те му даде лист књиге бијеле,
0175 Виђе сердар што му књига пише,
0176 Па је ситне књиге накитио,
0177 На главаре књиге растурио.
0178 Прву књигу у село Љевишта
0179 На сокола Бећирова Рада,
0180 Другу књигу у село Сировац
0181 На главара Рубешанин-Луку,
0182 Трећу књигу под Пуштала мала
0183 На нашега старца капурана,
0184 Капурана Шећковић-Стевана,
0185 А четврту Петрушићу Белу,
0186 Ону пету Грубачу Видаку.
0187 Кад се књиге по гласу стигоше,
0188 А Срби се на ноге дигоше,
0189 Сваки хита, а за кавгу пита.
0190 Стаде јека горе и планине,
0191 Док ето ти Бећирова Рада
0192 На његову бијелу ђогину,
0193 И за њиме тридест Љевиштана
0194 На Малинско под танке чардаке,
0195 Под чардаке Алексића Мирка,
0196 Ту се стаде окупљати војска.
0197 Доклен прамен магле помолио,
0198 А из таме јунак испануо
0199 По имену Рубешанин Лука
0200 На зекаљу како горској вили,
0201 А за њима сви Ровчани редом,
0202 Док ето ти старца капурана,
0203 Капурана Шећковић-Стевана,
0204 А за њиме неколико војске,
0205 Док ето ти Петрушића Бела,
0206 И за њиме неколико војске.
0207 Ту се веља окупила војска.
0208 Но им нема два најбоља друга,
0209 Нема њима Бегана Сердара,
0210 И ђетића Бајагића Шунда.
0211 Стаде јека друма чавлиника,
0212 Док ето ти два добра јунака,
0213 За које смо мало пре зборили,
0214 По имену Бегане сердаре,
0215 Свој дружини глава долазила.
0216 Па је Беган разредио војску:
0217 Једну војску бјеше оправио,
0218 Оправио на Млетичак равни
0219 Код мрамора Ченгијћ-Смаил-аге,
0220 И пред њима Бајагића Шунда,
0221 И сокола Јакшића Михајла,
0222 И за њима стотину момака,
0223 Да осване војске у Ивицу
0224 Виш’ Којића од камена куле.
0225 Ту је Турчин силан Шабан-ага,
0226 А за њиме стотину пандура.
0227 Када дође Милановој кули,
0228 Стаде Беган разређиват’ друштво:
0229 Он оправи Саву Лаковића,
0230 И још шњима Лопушину Луку,
0231 И за њиме неколико друга,
0232 Све јунака бирана војника
0233 Под бијелу Миланову кулу.
0234 Ту их тавна нојца оставила,
0235 А бијели данак приватио.
0236 Стаде сердар измамљиват’ Турке.
0237 Но Турцима хабер долазио
0238 Од Дровњака од племена јака,
0239 Не могаше измамити Турке:
0240 "Шабан-аго, зло ти јутро било!
0241 "Ето на те Бегана сердара
0242 "Су његово до двјеста Ускока."
0243 Пошто Турци све то разумјеше,
0244 Још се боље Турци притврдише.
0245 Неће с миром Сава Лаковићу,
0246 Но удари Милановој кули.
0247 Није лако приватати кулу
0248 У висини од боја четири,
0249 Топа нема, а кумпоре нема.
0250 Нагна коња Кршикапа Суљо,
0251 Те се рани под бијелом кулом.
0252 У томе се поврнула војска
0253 Више куле код бијеле цркве.
0254 Док ето ти Бајагића Шунда,
0255 И доведе његову ордију.
0256 Узмучи се Бегане сердаре,
0257 Но говори Бајагићу Шундо:
0258 "О Бегане, наша перјанице,
0259 "А шта си се данас узбешио?
0260 "Ако Бог да и срећа јуначка!
0261 "Лако ћемо извадити Турке."
0262 Па од земље на ноге скочио,
0263 И довати дрвене саоне,
0264 И натури сламу и сијено.
0265 Па говори Бегане сердаре:
0266 "Је ли мајка родила јунака,
0267 "Да поћера дрвене саоне,
0268 "Да поћера под бијелу кулу,
0269 "Не бисмо ли запалили кулу."
0270 Тун се добар јунак намјерио,
0271 По имену Грдишић Стеване:
0272 "Ја ћу ћерат’ дрвене саоне.
0273 "Но сердаре, ја те Богом кумим,
0274 "Ако мене суђен данак дође,
0275 "Те погинем под бијелом кулом,
0276 "Немој мене кости оставити
0277 "Да их турска нога не погази."
0278 Сердар њему божу вјеру дава:
0279 "Ни мртва те оставити нећу."
0280 Па поћера Стеван саонице,
0281 Још му нека момчад помогоше.
0282 Но да видиш Бегана сердара,
0283 На војску је вику учинио:
0284 "Јуриш, браћо, ја ве Богом кумим!
0285 "Удримо их прахом и оловом,
0286 "Да од врага не остане трага."
0287 Сви на ноге једанак скочише,
0288 Док догнаше дрвене саоне,
0289 Догнаше их под високу кулу,
0290 Па их тиву ватру наложише.
0291 А Ускоци крвави јунаци
0292 Кидисаше са четири стране,
0293 Побише се огњем из пушака.
0294 Паде тама од неба до земље
0295 Од врућега праха и олова
0296 И од паре коњске и јуначке,
0297 Ту брат брата познат’ не могаше,
0298 А камо ли Турчин каурина;
0299 Све кољаше, ко кога могаше,
0300 Нож сијева, крв се пролијева,
0301 За б’јелу се грла поваташе,
0302 Запете их пушке отимаху;
0303 Од Турака многе јаде раде:
0304 Стоји звека пламенога ножа,
0305 Стоји крка кости од Турака,
0306 Велика се учињела мука
0307 Од Турака силни крајичника.
0308 Но Ускоци и бољи јунаци,
0309 Они њима боље кидисаше,
0310 Из огња их силом ишћераше
0311 С упаљеном сламом са саона.
0312 Докле Турци сташе искакати
0313 Кроз пенџере низ високу кулу.
0314 Док испаде Мустај барјактаре
0315 На зекаљу како горској вили,
0316 У рукама носи кубурије,
0317 Но га силан момак дочекао,
0318 По имену Рубешанин Лука,
0319 Носи Лука пламенита ножа,
0320 На Турчина јуриш учинио,
0321 Но га Туре с пушком уграбио,
0322 Убио га посред срца жива,
0323 Паде Србаљ у зелену траву
0324 Под бијелу Миланову кулу,
0325 А побјеже силан барјактаре
0326 На зекаљу коњу од мегдана.
0327 А за њим се отворише Турци,
0328 Побјегоше Шабановој кули,
0329 Дочека их јунак од Србаља
0330 По имену Бегане сердаре,
0331 Убише се прахом и оловом,
0332 Ту убише Мустај барјактара.
0333 За б’јела се грла пофаташе,
0334 Посјекоше стотину Турака,
0335 Не утече друга ниједнога,
0336 Ни да каже како их је било.
0337 Моли Бога Бегане сердаре,
0338 Да му вјетар од Ивице пуне,
0339 Од Ивице високе планине,
0340 Да разагна маглу у крајеве,
0341 Да он види ко је задобио,
0342 Ко л’ јуначки мегдан изгубио.
0343 Бог је дао и срећа јуначка,
0344 Вихар вјетар од планине пуну,
0345 Од Ивице зелене планине,
0346 Те подиже маглу у облаку,
0347 Тадај Беган погледао кулу,
0348 Кад од куле ниђе ништа нема,
0349 Но је пуста изгорела кула;
0350 Од Турака нема пиличника.
0351 Одоше се искупљати момци,
0352 И доносит’ јуначко поштење.
0353 Док ево ти Лопушине Луке
0354 Су два брата од рођене мајке,
0355 Сва три носе по турачку главу;
0356 Док ево ти Саве барјактара,
0357 И он води свезана Турчина;
0358 Док ево ти Петрушића Бела
0359 И делије Ландуповић Кека,
0360 Оба носе од Турака главе;
0361 Док ево ти Грдињића Стева,
0362 И он носи од Турчина главу,
0363 И Турчина води савезана;
0364 Док ево ти Милош-Бојовића,
0365 И он води свезана Турчина;
0366 Док ево ти Дамјановић-Сима,
0367 И он носи од Турчина главу,
0368 И за њиме Смајовићу Ристо,
0369 И он носи са Турчина главу;
0370 Док ево ти Петрошев’ Илије,
0371 И он носи од Турчина главу;
0372 Док ево ти Вилинића Васа,
0373 И он носи од Турчина главу;
0374 Док ево ти Хашњића Михајла,м
0375 И он носи од Турчина главу.
0376 Како који момак долазаше,
0377 Тако сваки поштење носаше:
0378 Неки носи главу и оружје,
0379 Неки води коња седленика,
0380 Неки добро руво са Турчина.
0381 Пошто сердар искупио војску,
0382 И пошто је на тевтер турио,
0383 Докле виђе, весела му мајка!
0384 Нема њему доброга јунака
0385 По имену Рубешанин-Луке,
0386 Но је јунак убљен од Турака.
0387 При сердару добра срећа била.
0388 Више њему не погибе друга
0389 На вортици на турској крајини,
0390 Без једнога Рубешанин-Луке.
0391 Осветише Ускоци јунаци
0392 Браћу своју Риста и Окицу.
0393 Отолен се војска поврнула,
0394 Поврнула Стругу и Малинску
0395 Пјевајући и пушке мећући,
0396 Све за славу Бога милоснога,
0397 И за здравље на Цетиње књаза.