Began serdar i Šaban-aga Arnautin

0001 Bože mili, čuda velikoga!
0002 Teške su ti navalile dave
0003 U Mostara čelebi-pazara
0004 Na tri sela od Karadaglije:
0005 Zenđil Struga i Karamalinsko,
0006 I Ljevišta mjesta hajdučkoga,
0007 Đe se srpski sokolići legu,
0008 Vode četu niz Hercegovinu,
0009 Sve haraju, a sijeku glave,
0010 A robe nam bijele kadune,
0011 Vode bule u Moraču gornju,
0012 Šnjima žene moračke bećare,
0013 To nam dinu podnijet’ ne more.
0014 I te bi smo jade oprostili
0015 No mi ove prostit’ ne možemo
0016 Od Turčina Toske Hasan-bega,
0017 S Uskocima vjeru uvatio,
0018 Pa ih pušta kroz Hercegovinu;
0019 Kad Uskoci šićar zadobiju,
0020 Ise čine Toski Hasan-begu.
0021 No da vidiš Čengijća Derviša,
0022 Što je sitnu knjigu nakitio,
0023 Opravi je na Jezera ravna
0024 A na ruke Toski Hasan-begu:
0025 "O Turčine, Tosko Hasan-beže,
0026 "U zo čat te paša postavio
0027 "Da mu čuvaš stražu od kaura."
0028 Kad Turčina knjiga dopanula,
0029 On doziva svoju prvu slugu,
0030 Prvu slugu Čaldorović-Sulja:
0031 "Hajde kupi jednu četu malu,
0032 "Te je vodi u Karadagliju.
0033 "Ti si tamo naučio, Suljo,
0034 "Tri si tamo zimovao zime
0035 "U Morači tvrdoj Kačanici."
0036 A to Sulju milo ne bijaše,
0037 Al’ mu druga biti ne mogaše,
0038 No izabra jednu četu malu,
0039 Četu malu dvadeset Turaka.
0040 Pa se otle podignuo Suljo,
0041 I eto ga mrkom Sinjavinom
0042 Pa zapade nasred druma puta.
0043 Tu ih tamna noćca ustavila,
0044 A bijeli danak uvatio,
0045 Tu je Suljo ostavio stražu.
0046 Dok se pramen magle namolio,
0047 A iz magle momak ispanuo,
0048 Po imenu Trebješanin Risto,
0049 Bratučede Begana serdara.
0050 Poznade ga Čaldorović Suljo,
0051 Kad ga pozna Čaldorović Suljo,
0052 Ni malo mu milo ne bijaše,
0053 Šćaše Suljo ukloniti društvo,
0054 I ovaku riječ besjedio:
0055 "Ono nije niko od kaura,
0056 "No ono ova naša raja."
0057 S Turcima se vlaše namjerilo,
0058 Po imenu Valjeviču Milo:
0059 "A što lažeš, Čaldorović-Suljo,
0060 "Onaj momak od Karadaglije,
0061 "Bratučed je Begana serdara."
0062 Kojega su Turci dočekali,
0063 Učinješe vatru iz pušaka,
0064 Slomiše mu u ramenu ruku.
0065 No oskoči Trebješanin Risto,
0066 On oskoči od konja dorina,
0067 Pa dovati pušku granajliju,
0068 Svojoj pušci dade vatru živu.
0069 Pusta puška vatru prevarila,
0070 Te mu rusu iskobila glavu,
0071 Pa ga Turci tada uvatiše,
0072 Povedoše u Jezera ravna,
0073 Kod čadora Toske Hasan-bega,
0074 Pa ga vodi na tanke čardake
0075 Pred Turčina Tosku Hasan-bega.
0076 No mu Turčin tiho besjedio:
0077 "Kaurine, Trebješanče Risto,
0078 "Da bi li se počem poturčio?
0079 "Kunem ti se i vjeru ti dajem,
0080 "Ako bi se, vlaše, poturčio,
0081 ”Dao bih ti luke i čitluke,
0082 "Dao bih ti trideset čitluka,
0083 "I na njima trideset čivčija,
0084 "U svakoga sjeme i volovi."
0085 Stade Risto sramotiti Turke:
0086 "Prođ’te me se, pasje vjere, Turci,
0087 "Ne bih vi se junak poturčio,
0088 "Ni časnijem krstom prevrnuo,
0089 "A za vašu vjeru privatio,
0090 "Da mi polu carevine date,
0091 "No u vjeri radim umrijeti.
0092 "A znate li, pasje vjere, Turci,
0093 "Da Uskoka ima tri stotine,
0094 "Da će mene dobro osvetiti.
0095 "Da nikoga nema od Uskoka,
0096 "Bez mojega bratučeda prvog,
0097 "Bratučeda Begana srdara,
0098 "Began bi me osvetio, Turci,
0099 "A kamoli trideset pušaka
0100 "A sve braće moje Trebješana."
0101 Tadaj Turci povedoše Rista,
0102 Odvedoše Pljevlji i Taslidži,
0103 Te mu tamo savezaše ruke,
0104 I rusu mu posjekoše glavu.
0105 Haber ode zemlji po ćenaru,
0106 Dođe haber u Karadagliju
0107 Na bijelu serdarevu kulu.
0108 A kad čuo Begane serdare,
0109 Trostruke ga suze propanule.
0110 Dok serdaru drugi haber dođe
0111 Iz pitome Pive halovite,
0112 Đe Okicu Turci prevariše,
0113 Na božju ga vjeru uhvatiše,
0114 Odvedoše bijelu Mostaru,
0115 Turčinu ga paši pokloniše
0116 Su njegova oba pobratima.
0117 Uzmuči se Begane serdare,
0118 Đe mu Turci vjeru prevrnuše.
0119 Tadaj skupi uskočke glavare:
0120 "O Uskoci, moja braćo draga!
0121 "Sad što ćemo od života svoga,
0122 "Smijemo li pokupiti vojsku, -
0123 "Vidite li što nam čine Turci,
0124 "Sve na miru i na vjeri tvrdoj, -
0125 "Bez izuma svijetloga knjaza?"
0126 No govori uskočki glavari:
0127 "Naš serdare, od krajine krilo,
0128 "Ne smijemo pokupiti vojsku,
0129 "Što nećemo zapitati knjaza.
0130 "K nama skoro izlazio Krco,
0131 "Veliku nam tvrđu učinio,
0132 "Da s Turcima boja ne činimo.
0133 "No serdare, od krajine krilo,
0134 "Ti napiši list knjige bijele,
0135 "Pošalji je Petroviću knjazu
0136 "Na široku polju Cetinjskome
0137 "Te se moli knjazu čestitome,
0138 ”Ne bi li nam izum učinio,
0139 "Ne bi smo li braću osvetili."
0140 Serdar sitnu knjigu nakitio,
0141 I pod knjigu knjigonošu nađe
0142 Brata svoga Lopušinu Luku,
0143 I dade mu knjigu šarovitu,
0144 Ovaku mu riječ besjedio:
0145 "Hajde, Luka, i dnevi i noći,
0146 "Nemoj sjesti, nemoj počinuti,
0147 "Doklen dođeš na polje Cetinje,
0148 "Pa mu podaj list knjige bijele."
0149 Skoči luka na noge lagane,
0150 Ode Luka i dnevi i noći
0151 Putovati preko Gore Crne,
0152 Doklen dođe na polje Cetinje.
0153 U zgodno je doba dolazio,
0154 Među akšam i među jaciju
0155 Pod dvorove svijetloga knjaza.
0156 Svoga knjaza u prošetnji nađe,
0157 Pa mu dade knjigu šarovitu.
0158 A kad viđe naš svijetli knjaže,
0159 I njemu se samu ražalilo,
0160 Kako su ih prevarili Turci,
0161 Pa ovakogovorio knjaže:
0162 "Hajde opet Strugu na krajinu,
0163 "Pozdravi mi Begana serdara,
0164 "Ja ću njemu izum učiniti,
0165 "Neće l’ svoju braću osvojiti.
0166 "Vi idite niz Hercegovinu
0167 "Rob’te roblje, i sijec’te glave
0168 "Od silnijeh aga i begova,
0169 "Kao što ste i prijed činili,
0170 "Jer su oni rišćanski krvnici."
0171 Ode Lika i dnevi i noći,
0172 Doke dođe Strugu na krajinu.
0173 A kad dođe serdarevoj kuli,
0174 Te mu dade list knjige bijele,
0175 Viđe serdar što mu knjiga piše,
0176 Pa je sitne knjige nakitio,
0177 Na glavare knjige rasturio.
0178 Prvu knjigu u selo Ljevišta
0179 Na sokola Bećirova Rada,
0180 Drugu knjigu u selo Sirovac
0181 Na glavara Rubešanin-Luku,
0182 Treću knjigu pod Puštala mala
0183 Na našega starca kapurana,
0184 Kapurana Šećković-Stevana,
0185 A četvrtu Petrušiću Belu,
0186 Onu petu Grubaču Vidaku.
0187 Kad se knjige po glasu stigoše,
0188 A Srbi se na noge digoše,
0189 Svaki hita, a za kavgu pita.
0190 Stade jeka gore i planine,
0191 Dok eto ti Bećirova Rada
0192 Na njegovu bijelu đoginu,
0193 I za njime tridest Ljevištana
0194 Na Malinsko pod tanke čardake,
0195 Pod čardake Aleksića Mirka,
0196 Tu se stade okupljati vojska.
0197 Doklen pramen magle pomolio,
0198 A iz tame junak ispanuo
0199 Po imenu Rubešanin Luka
0200 Na zekalju kako gorskoj vili,
0201 A za njima svi Rovčani redom,
0202 Dok eto ti starca kapurana,
0203 Kapurana Šećković-Stevana,
0204 A za njime nekoliko vojske,
0205 Dok eto ti Petrušića Bela,
0206 I za njime nekoliko vojske.
0207 Tu se velja okupila vojska.
0208 No im nema dva najbolja druga,
0209 Nema njima Begana Serdara,
0210 I đetića Bajagića Šunda.
0211 Stade jeka druma čavlinika,
0212 Dok eto ti dva dobra junaka,
0213 Za koje smo malo pre zborili,
0214 Po imenu Begane serdare,
0215 Svoj družini glava dolazila.
0216 Pa je Began razredio vojsku:
0217 Jednu vojsku bješe opravio,
0218 Opravio na Mletičak ravni
0219 Kod mramora Čengijć-Smail-age,
0220 I pred njima Bajagića Šunda,
0221 I sokola Jakšića Mihajla,
0222 I za njima stotinu momaka,
0223 Da osvane vojske u Ivicu
0224 Viš’ Kojića od kamena kule.
0225 Tu je Turčin silan Šaban-aga,
0226 A za njime stotinu pandura.
0227 Kada dođe Milanovoj kuli,
0228 Stade Began razređivat’ društvo:
0229 On opravi Savu Lakovića,
0230 I još šnjima Lopušinu Luku,
0231 I za njime nekoliko druga,
0232 Sve junaka birana vojnika
0233 Pod bijelu Milanovu kulu.
0234 Tu ih tavna nojca ostavila,
0235 A bijeli danak privatio.
0236 Stade serdar izmamljivat’ Turke.
0237 No Turcima haber dolazio
0238 Od Drovnjaka od plemena jaka,
0239 Ne mogaše izmamiti Turke:
0240 "Šaban-ago, zlo ti jutro bilo!
0241 "Eto na te Begana serdara
0242 "Su njegovo do dvjesta Uskoka."
0243 Pošto Turci sve to razumješe,
0244 Još se bolje Turci pritvrdiše.
0245 Neće s mirom Sava Lakoviću,
0246 No udari Milanovoj kuli.
0247 Nije lako privatati kulu
0248 U visini od boja četiri,
0249 Topa nema, a kumpore nema.
0250 Nagna konja Kršikapa Suljo,
0251 Te se rani pod bijelom kulom.
0252 U tome se povrnula vojska
0253 Više kule kod bijele crkve.
0254 Dok eto ti Bajagića Šunda,
0255 I dovede njegovu ordiju.
0256 Uzmuči se Begane serdare,
0257 No govori Bajagiću Šundo:
0258 "O Begane, naša perjanice,
0259 "A šta si se danas uzbešio?
0260 "Ako Bog da i sreća junačka!
0261 "Lako ćemo izvaditi Turke."
0262 Pa od zemlje na noge skočio,
0263 I dovati drvene saone,
0264 I naturi slamu i sijeno.
0265 Pa govori Begane serdare:
0266 "Je li majka rodila junaka,
0267 "Da poćera drvene saone,
0268 "Da poćera pod bijelu kulu,
0269 "Ne bismo li zapalili kulu."
0270 Tun se dobar junak namjerio,
0271 Po imenu Grdišić Stevane:
0272 "Ja ću ćerat’ drvene saone.
0273 "No serdare, ja te Bogom kumim,
0274 "Ako mene suđen danak dođe,
0275 "Te poginem pod bijelom kulom,
0276 "Nemoj mene kosti ostaviti
0277 "Da ih turska noga ne pogazi."
0278 Serdar njemu božu vjeru dava:
0279 "Ni mrtva te ostaviti neću."
0280 Pa poćera Stevan saonice,
0281 Još mu neka momčad pomogoše.
0282 No da vidiš Begana serdara,
0283 Na vojsku je viku učinio:
0284 "Juriš, braćo, ja ve Bogom kumim!
0285 "Udrimo ih prahom i olovom,
0286 "Da od vraga ne ostane traga."
0287 Svi na noge jedanak skočiše,
0288 Dok dognaše drvene saone,
0289 Dognaše ih pod visoku kulu,
0290 Pa ih tivu vatru naložiše.
0291 A Uskoci krvavi junaci
0292 Kidisaše sa četiri strane,
0293 Pobiše se ognjem iz pušaka.
0294 Pade tama od neba do zemlje
0295 Od vrućega praha i olova
0296 I od pare konjske i junačke,
0297 Tu brat brata poznat’ ne mogaše,
0298 A kamo li Turčin kaurina;
0299 Sve koljaše, ko koga mogaše,
0300 Nož sijeva, krv se prolijeva,
0301 Za b’jelu se grla povataše,
0302 Zapete ih puške otimahu;
0303 Od Turaka mnoge jade rade:
0304 Stoji zveka plamenoga noža,
0305 Stoji krka kosti od Turaka,
0306 Velika se učinjela muka
0307 Od Turaka silni krajičnika.
0308 No Uskoci i bolji junaci,
0309 Oni njima bolje kidisaše,
0310 Iz ognja ih silom išćeraše
0311 S upaljenom slamom sa saona.
0312 Dokle Turci staše iskakati
0313 Kroz pendžere niz visoku kulu.
0314 Dok ispade Mustaj barjaktare
0315 Na zekalju kako gorskoj vili,
0316 U rukama nosi kuburije,
0317 No ga silan momak dočekao,
0318 Po imenu Rubešanin Luka,
0319 Nosi Luka plamenita noža,
0320 Na Turčina juriš učinio,
0321 No ga Ture s puškom ugrabio,
0322 Ubio ga posred srca živa,
0323 Pade Srbalj u zelenu travu
0324 Pod bijelu Milanovu kulu,
0325 A pobježe silan barjaktare
0326 Na zekalju konju od megdana.
0327 A za njim se otvoriše Turci,
0328 Pobjegoše Šabanovoj kuli,
0329 Dočeka ih junak od Srbalja
0330 Po imenu Begane serdare,
0331 Ubiše se prahom i olovom,
0332 Tu ubiše Mustaj barjaktara.
0333 Za b’jela se grla pofataše,
0334 Posjekoše stotinu Turaka,
0335 Ne uteče druga nijednoga,
0336 Ni da kaže kako ih je bilo.
0337 Moli Boga Begane serdare,
0338 Da mu vjetar od Ivice pune,
0339 Od Ivice visoke planine,
0340 Da razagna maglu u krajeve,
0341 Da on vidi ko je zadobio,
0342 Ko l’ junački megdan izgubio.
0343 Bog je dao i sreća junačka,
0344 Vihar vjetar od planine punu,
0345 Od Ivice zelene planine,
0346 Te podiže maglu u oblaku,
0347 Tadaj Began pogledao kulu,
0348 Kad od kule niđe ništa nema,
0349 No je pusta izgorela kula;
0350 Od Turaka nema piličnika.
0351 Odoše se iskupljati momci,
0352 I donosit’ junačko poštenje.
0353 Dok evo ti Lopušine Luke
0354 Su dva brata od rođene majke,
0355 Sva tri nose po turačku glavu;
0356 Dok evo ti Save barjaktara,
0357 I on vodi svezana Turčina;
0358 Dok evo ti Petrušića Bela
0359 I delije Landupović Keka,
0360 Oba nose od Turaka glave;
0361 Dok evo ti Grdinjića Steva,
0362 I on nosi od Turčina glavu,
0363 I Turčina vodi savezana;
0364 Dok evo ti Miloš-Bojovića,
0365 I on vodi svezana Turčina;
0366 Dok evo ti Damjanović-Sima,
0367 I on nosi od Turčina glavu,
0368 I za njime Smajoviću Risto,
0369 I on nosi sa Turčina glavu;
0370 Dok evo ti Petrošev’ Ilije,
0371 I on nosi od Turčina glavu;
0372 Dok evo ti Vilinića Vasa,
0373 I on nosi od Turčina glavu;
0374 Dok evo ti Hašnjića Mihajla,m
0375 I on nosi od Turčina glavu.
0376 Kako koji momak dolazaše,
0377 Tako svaki poštenje nosaše:
0378 Neki nosi glavu i oružje,
0379 Neki vodi konja sedlenika,
0380 Neki dobro ruvo sa Turčina.
0381 Pošto serdar iskupio vojsku,
0382 I pošto je na tevter turio,
0383 Dokle viđe, vesela mu majka!
0384 Nema njemu dobroga junaka
0385 Po imenu Rubešanin-Luke,
0386 No je junak ubljen od Turaka.
0387 Pri serdaru dobra sreća bila.
0388 Više njemu ne pogibe druga
0389 Na vortici na turskoj krajini,
0390 Bez jednoga Rubešanin-Luke.
0391 Osvetiše Uskoci junaci
0392 Braću svoju Rista i Okicu.
0393 Otolen se vojska povrnula,
0394 Povrnula Strugu i Malinsku
0395 Pjevajući i puške mećući,
0396 Sve za slavu Boga milosnoga,
0397 I za zdravlje na Cetinje knjaza.