Бајрам дође, наступи весеље,
по сокацим’ ударили момци,
по пенџерим’ лијепе дјевојке.
Свако срце шенли и радосно,
само мајка младог Омер-аге 5
забринута сједи невесела.
Синоћ ружан санак је уснила:
бијела јој се запалила кула,
у башти се алма осушила,
из гаја је чула кукавицу. 10
Не би мало, тутањ уз авлију,
у одају улеће јој кона:
— Куку теби, Омерова мајко,
погину ти млади Омер-ага,
убише га два пашића млада, 15
под пенџером лијепе Емене
у горњему граду под Табијом!
Врисну јадна Омерова мајка,
паде стара на меке шиљтете,
бирдем паде, богу душу даде.20
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 484.
