Бајо Пивљанин и прекотарски Турци

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Бајо Пивљанин и прекотарски Турци

Књигу пише Његушевић Мато
те је шаље Абазовић Суљу:
“О Турчине, Абазовић Суљо!
Јесам чуо, причали ми људи:
имаш танку на Крупице кулу, 5
да је љепше ни у Стамбол нема;
око куле камена авлија
на авлији гвоздена капија,
на капија два мандала јака,
да ј' 'ајдучка не отвори рука; 10
а у тору 'иљаду оваца
и стотину коња и говеди;
блага имаш, есапа му нема:
да га мељеш; изјест' га не мореш.
Оправи ми један товар блага, 15
под њим коња што ће догнат' благо!
Задајем ти Божју вјеру тврду
нигда чете на те дизат' нећу,
бићеш миран на Крупице равне!
Нећеш ли ми, Суљо, оправити 20
богме ћу ти с четом ударити”.
А кад Суљу ситна књига дође,
те видио што му књига пише,
таде одма' књигу накитио.
Овако је поздравио Мата: 25
“Што ми кажеш, Његошевић Мато,
свега имам на бијелој кули,
ма ти ништа оправити нећу,
задавам ти Божју вјеру тврду!
'Ајде на ме кад год ти је драго, 30
не бојим се од Црногораца
док је Таре испод моје куле;
што не има на рамена крила,
ништа Тару прећ' воду не море.
На Пренћане караула кула 35
а у кулу стотину пандура
и пред њима Ћеифане стари.
Ништа тебе оправити нећу”.
А кад Мату така књига дође,
удари се руком по кољену 40
и оваку ријеч проговори:
“Вид' Турчина - па му псује мајку.
Платиће ми Турчин акобогда”.
Ни сидио, нити дангубио,
но је ситну књигу накитио, 45
оправи је Рисну и Перасту
а на руке Богом побратиму
побратиму Пивљанину Бају.
Све му што је и како је пише:
“Купи, Бајо, тридесет момака, 50
не остави побратима мога,
побратима и мога и твога,
побратима Лима барјактара,
е ће Лимо амо требовати”.
А кад Бају ситна књига дође, 55
он покупи тридесет 'ајдука
и сокола Лима барјактара.
Ето ти их преко мора сиња,
па кренуше уз Которске стране,
изидоше на Његуши равне 60
близу куле Мата капетана.
Њима Мато у сретање пође.
Руке криле, у лица се љубе.
Изађоше на бијелу кулу.
Напише се ракије и вина. 65
Он му даде књигу од Турчина
те је Бајо књигу прегледао
и ту ноћцу заноћио тавну.
Кад ујутро сунце оГрануло,
опреми их Његошевић Мато: 70
на војника три тесте фишека
и камења ситнога кремења.
“'Ајде Бајо, у добри час пођи!
Учинио, што си наумио!”
Фатио се Пивљанине Бајо, 75
фатио се преко Горе Црне,
те је Црну Гору пријешао;
загазио уз племе Дробњаке,
па и Дробњак, Бајо, прегазио,
у широке Баре загазио; 80
ето ти га у село Шаранце,
па на Тару воду долазио.
Тара вода мутна, валовита,
што не има на рамена крила,
ништа Тару пријећи не море. 85
Тада рече Пивљанине Бајо:
“Побратиме Лимо барјактаре,
сад што ћемо од живота свога,
не моремо Тару препловити?”
А Лимо му вели барјактаре: 90
“Побро мио, Пивљанине Бајо,
ти оправи једно момче младо
у малено село, у Шаранце,
да донесе брадве и сјекире
ја ћу одма' скелу начинити. 95
Кад сам био Лиму великоме
возио сам по Лиму ђемије”.
Оправише момче једно младо,
те донесе брадве и сјекире.
Усјекоше гору јеловину. 100
Одма' Лимо скелу начинио,
па дрвено весло доватио
и овако Бају говорио:
“Ја ћу ићи, да скелу окушам”,
па завезе преко Таре ладне, 105
на суво је Лимо излазио.
Опет назад скелу поврнуо
и превезе тридесет 'ајдука
и ето их близу под Пренћане.
Близу танке куле прилазаху, 110
посједаше у гору зелену.
Ту су тавну ноћцу ишчекали.
Тада рече Бајо Пивљанине:
“Фала Богу, браћо моја драга,
је ли мајка родила јунака, 115
да довати пушку по ремнику
да он оде до волтице куле,
да с’ наклони њима на прозора,
и он види, што чине пандури?
Ако би му Бог помога' јаки, 120
да он дође до прозора кули,
да довати пушку по ремнику,
и погоди једнога пандура
или почем старца Ћеифана;
таде би се Турци зачудили, 125
и на врата сваки искочили;
он да дође на врата од куле,
да им натраг не да улазити.
Ја ћу тада доћи с 'ајдуцима;
побити се око танке куле”. 130
Сви 'ајдуци ником поникоше,
а у земљу очи оборише
без сокола Лима барјактара:
“Побратиме, Бајо Пивљанине,
њима збориш, мене приговараш. 135
Ја ћу поћи на волтицу кулу.
Немој мене бити од издаје”.
Узе Лимо пушку џефердара,
па га ето ка волтици кули,
па се пропе до прозора Лимо, 140
и погледа у шикли одају:
играју се по одаји Турци,
а тишка их стари Ћеифане.
Турци су му 'вако говорили:
“А Бога ти стари Ћеифане! 145
Бојиш ли се икога до Бога?”
Њима стари 'вако проговара:
“Докле ми је Тара вода ладна,
а док ми је на Пренћане кула,
не бојим се никога до Бога; 150
а да није Таре воде ладне,
бој'о бих се Пивљанина Баја
и некаква Лима барјактара.
Сад с' не бојим ни Баја ни Лима”.
А то Лимо и слуша и гледа, 155
па кроз прозор пушку протурио,
да погоди старца Ћеифана;
не погоди старог Ћеифана,
но крај њега најбољег пандура.
Таде Турци на ноге скочише, 160
па на врата Турци истрчаше
око танке куле од камена.
Лимо дође на врата од куле
па за дирек заклонио главу.
У то доба Пивљанине Бајо 165
су његово тридесет 'ајдука.
Побише се око танке куле.
'ћа'у натраг да уљегу Турци,
но не даде Лимо барјактаре,
но дочека на врата од куле. 170
Ту убише стотину пандура
међу њима старца Ћеифана,
а волтицу кулу запалише,
па отоле у гору зелену.
У Барице Бајо одлазио, 175
у велику гору јеловину.
То се зачу низ Колашин Доњи.
Све излазе на Пренћане Турци,
све се чуде ко запали кулу,
ко ли поби стотину пандура. 180
Они онђе мрце покопаше
и отоле натраг отидоше.
Бајо оста у гору зелену.
Тамо Бајо јатаке питао:
оће л' знати, ишта му казати 185
за Турчина Абазовић - Суља.
Јатаци му 'вако каживаху:
“Отиш'о је у Сјеницу равну,
да догони беглук трговину”.
Рече Лимо побратиму Бају: 190
“'Ајдемо те на бијелу кулу,
не би ли нам Бог помог'о јаки,
не би ли му кулу отворили.
Ја ћу звати бијелу кадуну,
ка' што зове Абазовић Суљо. 195
Ја сам често и гледао Суља”.
То рекоше, па се послушаше.
Облећеше кулу и авлију.
Тада рече Лимо барјактаре:
“Побратиме Пивљанине Бајо, 200
придрж' мене пусат и оружје,
е се 'оћу пољем измакнути,
нећу ли му прескочит' авлију,
да отворим на авлији врата”.
Па с' измаче пољем неколико 205
и прескочи камену авлију,
па отвори гвоздену капију;
тада зове грлом бијелијем:
“Ој кадуно, душо моја драга,
а устани на ноге лагане, 210
ево доша' Абазовић Суљо
и догнао џелеп трговину!”
Када скочи на ноге лагане,
па од куле отворила врата.
Кад погледа у авлију млада, 215
'ћаше када затворити врата
и побјећи у бијелу кулу;
но се близу придесио Лимо,
увати је за бијелу руку,
извуче је на бијелу кулу, 220
па изведе тридесет 'ајдука.
Посједаше на бијелу кулу,
починуше и обједоваше.
Па му танку кулу поараше
велико му благо покупише. 225
Не шћеше му кулу запалити,
но пођоше пољем ишрокијем.
Док ево ти Абазовић Суља,
ћера Суљо џелеп трговину
и за њиме бје'у најамници. 230
Западе му тридесет 'ајдука
и на њега пушке окренуше.
Гађа Лимо Абазовић Суља,
обали га са коња ђогина.
Прискочио Пивљанине Бајо, 235
те му русу одсијече главу.
Скидоше му пусат и оружје,
па отоле побјегли у гору.
Па их ето у Пренћане равне
до студене Таре валовите; 240
ту су своју скелу на'одили.
Превезе се тридесет 'ајдука.
Изљегоше на Језера равна
код Ждријела Рамезина тврда.
Починуше у јелово грање. 245
Даде им се нешто погледати,
угледаше једнога јунака
на широком пољу Његовођи
и без струке и без докољена,
а све грлом и авазом виче: 250
“Јеси л' иђе Пивљанине Бајо,
јеси л' иђе у гору зелену,
ја те Богом великијем кумим?”
А то Бајо и слуша и гледа
и његово тридесет 'ајдука. 255
Рече Бајо 'вако 'ајдуцима:
“Браћо моја, тридесет 'ајдука,
а ја одох насред друма пута
да ја виђу да ниј’ пријевара,
да ја виђу ко је и окле је, 260
ал' је нужда, ал' је пријевара”.
Сиде Бајо друму чавленику,
кад ево ти Томе калуђера
од несретне Таре Ђурђевића.
Када виђе од горе 'ајдука, 265
оваку му ријеч говорио:
“Ти јеси ли Бајо Пивљанине,
ја те Богом од невоље кумим?”
Бајо му се Пивљанине каже
и запита старог калуђера: 270
“Но што ти је Тома калуђере?”
“Зло је мене Пивљанине Бајо!
Јуче бијах јунак подранио,
подранио у бијелу цркву,
да ослужим часну летурђију, 275
(два су попа и четири ђака),
кад ево ти Ђурђевић Мурата,
дође Мурат у бијелу цркву,
оба попа моја посјекао,
оба попа и четири ђака; 280
мене јадна жива уватио
одбио ми кости од 'рбата.
Што ћу, Бајо, ако Бога знадеш?
Мореш ли ме Бајо, осветити?”
Он изиде ш њиме у дружину; 285
све им што је и како је прича.
“Сад што ћемо од живота свога?
Ја сам чуо од старијех људи,
да повратци не могу бит' срећни”.
А Лимо му вели барјактаре: 290
“'Ајдемо те Тари Ђурђевића,
нећемо ли Тому осветити”.
Дигоше се на ноге лагане,
оставише торбе обрамнице
и велике струке сингавице, 295
оставише у јелово грање,
по сриједи пушке доватише.
Пред њима је Тома калуђере
и ето их Тари Ђурђевића
међу акшам и међу јације. 300
Кад дођоше код бијеле куле,
танку њему кулу облећеше.
Па се пропе на прозоре Лимо
и погледа у бијелу кулу:
таман Турчин сио да вечера, 305
код њега су два посопца сина.
Поглај Лима, родила га мајка,
он заватри бастра џефердара
и он гађе Ђурђевић Мурата.
Паде мртав Турчин на трпезу, 310
а кроз прозор Лимо ускочио,
'ајдуцима врата отворио.
Посјекоше Ђурђевић Мурата
и његова два посопца сина,
танку њему кулу по'араше; 315
па отоле на ноге скочили,
а да иду преко Таре ладне,
но им вели Тома калуђере:
“А за Бога, Пивљанине Бајо!
Мене ође нема опоришта. 320
Води мене Рисну и Перасту”.
Поведоше Тому калуђера.
Здраво оде Пивљанине Бајо
су његово тридесет момака.
Кад дођоше на Његуше равне, 325
ту велико благо дијелише,
у Приморје Тому одведоше.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • “Бајо (Пивљанин) и прекотарски Турци”, А. Лубурић, Рукописна збирка народних пјесама, пј. бр. 124, Архив Србије, Београд.