Bajo Pivljanin i prekotarski Turci
Knjigu piše Njegušević Mato
te je šalje Abazović Sulju:
“O Turčine, Abazović Suljo!
Jesam čuo, pričali mi ljudi:
imaš tanku na Krupice kulu, 5
da je ljepše ni u Stambol nema;
oko kule kamena avlija
na avliji gvozdena kapija,
na kapija dva mandala jaka,
da j' 'ajdučka ne otvori ruka; 10
a u toru 'iljadu ovaca
i stotinu konja i govedi;
blaga imaš, esapa mu nema:
da ga melješ; izjest' ga ne moreš.
Opravi mi jedan tovar blaga, 15
pod njim konja što će dognat' blago!
Zadajem ti Božju vjeru tvrdu
nigda čete na te dizat' neću,
bićeš miran na Krupice ravne!
Nećeš li mi, Suljo, opraviti 20
bogme ću ti s četom udariti”.
A kad Sulju sitna knjiga dođe,
te vidio što mu knjiga piše,
tade odma' knjigu nakitio.
Ovako je pozdravio Mata: 25
“Što mi kažeš, Njegošević Mato,
svega imam na bijeloj kuli,
ma ti ništa opraviti neću,
zadavam ti Božju vjeru tvrdu!
'Ajde na me kad god ti je drago, 30
ne bojim se od Crnogoraca
dok je Tare ispod moje kule;
što ne ima na ramena krila,
ništa Taru preć' vodu ne more.
Na Prenćane karaula kula 35
a u kulu stotinu pandura
i pred njima Ćeifane stari.
Ništa tebe opraviti neću”.
A kad Matu taka knjiga dođe,
udari se rukom po koljenu 40
i ovaku riječ progovori:
“Vid' Turčina - pa mu psuje majku.
Platiće mi Turčin akobogda”.
Ni sidio, niti dangubio,
no je sitnu knjigu nakitio, 45
opravi je Risnu i Perastu
a na ruke Bogom pobratimu
pobratimu Pivljaninu Baju.
Sve mu što je i kako je piše:
“Kupi, Bajo, trideset momaka, 50
ne ostavi pobratima moga,
pobratima i moga i tvoga,
pobratima Lima barjaktara,
e će Limo amo trebovati”.
A kad Baju sitna knjiga dođe, 55
on pokupi trideset 'ajduka
i sokola Lima barjaktara.
Eto ti ih preko mora sinja,
pa krenuše uz Kotorske strane,
izidoše na Njeguši ravne 60
blizu kule Mata kapetana.
Njima Mato u sretanje pođe.
Ruke krile, u lica se ljube.
Izađoše na bijelu kulu.
Napiše se rakije i vina. 65
On mu dade knjigu od Turčina
te je Bajo knjigu pregledao
i tu noćcu zanoćio tavnu.
Kad ujutro sunce oGranulo,
opremi ih Njegošević Mato: 70
na vojnika tri teste fišeka
i kamenja sitnoga kremenja.
“'Ajde Bajo, u dobri čas pođi!
Učinio, što si naumio!”
Fatio se Pivljanine Bajo, 75
fatio se preko Gore Crne,
te je Crnu Goru priješao;
zagazio uz pleme Drobnjake,
pa i Drobnjak, Bajo, pregazio,
u široke Bare zagazio; 80
eto ti ga u selo Šarance,
pa na Taru vodu dolazio.
Tara voda mutna, valovita,
što ne ima na ramena krila,
ništa Taru prijeći ne more. 85
Tada reče Pivljanine Bajo:
“Pobratime Limo barjaktare,
sad što ćemo od života svoga,
ne moremo Taru preploviti?”
A Limo mu veli barjaktare: 90
“Pobro mio, Pivljanine Bajo,
ti opravi jedno momče mlado
u maleno selo, u Šarance,
da donese bradve i sjekire
ja ću odma' skelu načiniti. 95
Kad sam bio Limu velikome
vozio sam po Limu đemije”.
Opraviše momče jedno mlado,
te donese bradve i sjekire.
Usjekoše goru jelovinu. 100
Odma' Limo skelu načinio,
pa drveno veslo dovatio
i ovako Baju govorio:
“Ja ću ići, da skelu okušam”,
pa zaveze preko Tare ladne, 105
na suvo je Limo izlazio.
Opet nazad skelu povrnuo
i preveze trideset 'ajduka
i eto ih blizu pod Prenćane.
Blizu tanke kule prilazahu, 110
posjedaše u goru zelenu.
Tu su tavnu noćcu iščekali.
Tada reče Bajo Pivljanine:
“Fala Bogu, braćo moja draga,
je li majka rodila junaka, 115
da dovati pušku po remniku
da on ode do voltice kule,
da s’ nakloni njima na prozora,
i on vidi, što čine panduri?
Ako bi mu Bog pomoga' jaki, 120
da on dođe do prozora kuli,
da dovati pušku po remniku,
i pogodi jednoga pandura
ili počem starca Ćeifana;
tade bi se Turci začudili, 125
i na vrata svaki iskočili;
on da dođe na vrata od kule,
da im natrag ne da ulaziti.
Ja ću tada doći s 'ajducima;
pobiti se oko tanke kule”. 130
Svi 'ajduci nikom ponikoše,
a u zemlju oči oboriše
bez sokola Lima barjaktara:
“Pobratime, Bajo Pivljanine,
njima zboriš, mene prigovaraš. 135
Ja ću poći na volticu kulu.
Nemoj mene biti od izdaje”.
Uze Limo pušku džeferdara,
pa ga eto ka voltici kuli,
pa se prope do prozora Limo, 140
i pogleda u šikli odaju:
igraju se po odaji Turci,
a tiška ih stari Ćeifane.
Turci su mu 'vako govorili:
“A Boga ti stari Ćeifane! 145
Bojiš li se ikoga do Boga?”
Njima stari 'vako progovara:
“Dokle mi je Tara voda ladna,
a dok mi je na Prenćane kula,
ne bojim se nikoga do Boga; 150
a da nije Tare vode ladne,
boj'o bih se Pivljanina Baja
i nekakva Lima barjaktara.
Sad s' ne bojim ni Baja ni Lima”.
A to Limo i sluša i gleda, 155
pa kroz prozor pušku proturio,
da pogodi starca Ćeifana;
ne pogodi starog Ćeifana,
no kraj njega najboljeg pandura.
Tade Turci na noge skočiše, 160
pa na vrata Turci istrčaše
oko tanke kule od kamena.
Limo dođe na vrata od kule
pa za direk zaklonio glavu.
U to doba Pivljanine Bajo 165
su njegovo trideset 'ajduka.
Pobiše se oko tanke kule.
'ća'u natrag da uljegu Turci,
no ne dade Limo barjaktare,
no dočeka na vrata od kule. 170
Tu ubiše stotinu pandura
među njima starca Ćeifana,
a volticu kulu zapališe,
pa otole u goru zelenu.
U Barice Bajo odlazio, 175
u veliku goru jelovinu.
To se začu niz Kolašin Donji.
Sve izlaze na Prenćane Turci,
sve se čude ko zapali kulu,
ko li pobi stotinu pandura. 180
Oni onđe mrce pokopaše
i otole natrag otidoše.
Bajo osta u goru zelenu.
Tamo Bajo jatake pitao:
oće l' znati, išta mu kazati 185
za Turčina Abazović - Sulja.
Jataci mu 'vako kaživahu:
“Otiš'o je u Sjenicu ravnu,
da dogoni begluk trgovinu”.
Reče Limo pobratimu Baju: 190
“'Ajdemo te na bijelu kulu,
ne bi li nam Bog pomog'o jaki,
ne bi li mu kulu otvorili.
Ja ću zvati bijelu kadunu,
ka' što zove Abazović Suljo. 195
Ja sam često i gledao Sulja”.
To rekoše, pa se poslušaše.
Oblećeše kulu i avliju.
Tada reče Limo barjaktare:
“Pobratime Pivljanine Bajo, 200
pridrž' mene pusat i oružje,
e se 'oću poljem izmaknuti,
neću li mu preskočit' avliju,
da otvorim na avliji vrata”.
Pa s' izmače poljem nekoliko 205
i preskoči kamenu avliju,
pa otvori gvozdenu kapiju;
tada zove grlom bijelijem:
“Oj kaduno, dušo moja draga,
a ustani na noge lagane, 210
evo doša' Abazović Suljo
i dognao dželep trgovinu!”
Kada skoči na noge lagane,
pa od kule otvorila vrata.
Kad pogleda u avliju mlada, 215
'ćaše kada zatvoriti vrata
i pobjeći u bijelu kulu;
no se blizu pridesio Limo,
uvati je za bijelu ruku,
izvuče je na bijelu kulu, 220
pa izvede trideset 'ajduka.
Posjedaše na bijelu kulu,
počinuše i objedovaše.
Pa mu tanku kulu poaraše
veliko mu blago pokupiše. 225
Ne šćeše mu kulu zapaliti,
no pođoše poljem išrokijem.
Dok evo ti Abazović Sulja,
ćera Suljo dželep trgovinu
i za njime bje'u najamnici. 230
Zapade mu trideset 'ajduka
i na njega puške okrenuše.
Gađa Limo Abazović Sulja,
obali ga sa konja đogina.
Priskočio Pivljanine Bajo, 235
te mu rusu odsiječe glavu.
Skidoše mu pusat i oružje,
pa otole pobjegli u goru.
Pa ih eto u Prenćane ravne
do studene Tare valovite; 240
tu su svoju skelu na'odili.
Preveze se trideset 'ajduka.
Izljegoše na Jezera ravna
kod Ždrijela Ramezina tvrda.
Počinuše u jelovo granje. 245
Dade im se nešto pogledati,
ugledaše jednoga junaka
na širokom polju Njegovođi
i bez struke i bez dokoljena,
a sve grlom i avazom viče: 250
“Jesi l' iđe Pivljanine Bajo,
jesi l' iđe u goru zelenu,
ja te Bogom velikijem kumim?”
A to Bajo i sluša i gleda
i njegovo trideset 'ajduka. 255
Reče Bajo 'vako 'ajducima:
“Braćo moja, trideset 'ajduka,
a ja odoh nasred druma puta
da ja viđu da nij’ prijevara,
da ja viđu ko je i okle je, 260
al' je nužda, al' je prijevara”.
Side Bajo drumu čavleniku,
kad evo ti Tome kaluđera
od nesretne Tare Đurđevića.
Kada viđe od gore 'ajduka, 265
ovaku mu riječ govorio:
“Ti jesi li Bajo Pivljanine,
ja te Bogom od nevolje kumim?”
Bajo mu se Pivljanine kaže
i zapita starog kaluđera: 270
“No što ti je Toma kaluđere?”
“Zlo je mene Pivljanine Bajo!
Juče bijah junak podranio,
podranio u bijelu crkvu,
da oslužim časnu leturđiju, 275
(dva su popa i četiri đaka),
kad evo ti Đurđević Murata,
dođe Murat u bijelu crkvu,
oba popa moja posjekao,
oba popa i četiri đaka; 280
mene jadna živa uvatio
odbio mi kosti od 'rbata.
Što ću, Bajo, ako Boga znadeš?
Moreš li me Bajo, osvetiti?”
On izide š njime u družinu; 285
sve im što je i kako je priča.
“Sad što ćemo od života svoga?
Ja sam čuo od starijeh ljudi,
da povratci ne mogu bit' srećni”.
A Limo mu veli barjaktare: 290
“'Ajdemo te Tari Đurđevića,
nećemo li Tomu osvetiti”.
Digoše se na noge lagane,
ostaviše torbe obramnice
i velike struke singavice, 295
ostaviše u jelovo granje,
po srijedi puške dovatiše.
Pred njima je Toma kaluđere
i eto ih Tari Đurđevića
među akšam i među jacije. 300
Kad dođoše kod bijele kule,
tanku njemu kulu oblećeše.
Pa se prope na prozore Limo
i pogleda u bijelu kulu:
taman Turčin sio da večera, 305
kod njega su dva posopca sina.
Poglaj Lima, rodila ga majka,
on zavatri bastra džeferdara
i on gađe Đurđević Murata.
Pade mrtav Turčin na trpezu, 310
a kroz prozor Limo uskočio,
'ajducima vrata otvorio.
Posjekoše Đurđević Murata
i njegova dva posopca sina,
tanku njemu kulu po'araše; 315
pa otole na noge skočili,
a da idu preko Tare ladne,
no im veli Toma kaluđere:
“A za Boga, Pivljanine Bajo!
Mene ođe nema oporišta. 320
Vodi mene Risnu i Perastu”.
Povedoše Tomu kaluđera.
Zdravo ode Pivljanine Bajo
su njegovo trideset momaka.
Kad dođoše na Njeguše ravne, 325
tu veliko blago dijeliše,
u Primorje Tomu odvedoše.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
