Бајо Пивљанин и паша Пећанин

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бајо Пивљанин и паша Пећанин

Књигу пише паша Пећанине,
Шаље књигу на Језера равна,
У Зминицу кнезу Милутину:
"Јеси л' чуо, јеси л' разумио,
За Турчина пашу Пећанина? 5
Надај ми се у неђељу прву,
А са моје тридест Арнаута,
Добави ми тридест јаловуша,
На мојијех тридест Арнаута,
На ме влаше исpод звона овна, 10
Који но је преодио трипут,
Добави ми пријепек ракију
И добави вина црвенога
И на моје тридест Арнаута,
Добави ми тридест ђевојака, 15
На ме кнеже Ружицу ђевојку,
Ти Ружицу милу твоју ћерку!"
Када кнезу б'јела књига дође,
Од Турчина паше Пећанина,
Виђе кнеже што му књига пише, 20
Виђела га Ружица ђевојка,
Своме бабу ријеч беседила:
"Мио бабо, Милутине кнеже,
Окле тебе б'јела књига дође?"
Тадај кнеже говорити зађе: 25
"Шћери моја, Ружица ђевојко,
Ево мене б'јела књига дође,
Од шер Пећи и од Митровице,
Од Турчина паше Пећанина,
Да ће паша на Језера доћи, 30
Су његово тридест Арнаута,
Да закољем тридест јаловуша,
А на њега испод звона овна,
Да добавим пријепек ракију,
Да направим тридесет камара, 35
Да добавим тридест ђевојака,
Па његово тридест Арнаута,
Тебе Ружо паши Пећанину!"
Кад зачула лијепа ђевојка,
Тадај бабу говорити зађе: 40
"Мио бабо, Милутине кнеже,
Ти му књигу шаровиту пиши,
Nека чека за петнајест дана,
Док саставиш тридест ђевојака
И направиш тридесет одаја, 45
А ја имам добра побратима,
А у Рисну Пивљанина Баја,
Су његова тридесет ајдука,
Ја ћу књигу шаровиту писат',
Неће л' Бајо Пивљанине доћи!" 50
Када зачу Милутине кнеже,
Па отале ситну књигу пише,
Посла књигу паши Пећанину
И у књизи пашу поздрављаше:
"Остан' пашо за петнајест дана, 55
Док саставим тридест ђевојака
И направим тридесет одаја,
Онда ћеш ми на Језера доћи!"
Тадај Ружа књигу накитила,
Па је Рисну и Перасну спрема, 60
На кољено милу побратиму,
Побратиму Пивљанину Бају:
"Побратиме Бајо Пивљанине,
Ајде мене на Језера равна,
Не пушти ме паши Пећанину, 65
Ја те Богом од невоље кумим;
Ако нећеш на Језера доћи,
Ја ћу сићи Тари води ладној,
Ја ћу очи завит' у мараму,
Па скочити Тари води ладној, 70
Ја се хоћу утопити млада,
На тебе ћу гријех оставити!"
Како Бају б'јела књига дође,
Виђе Бајо шта му књига пише,
Скочи Бајо на ноге лагане, 75
Су његово тридесет ајдука,
Ето Баје нотњо без мјесеца,
Докле Бајо на Грахово дође,
Ту је Бајо данак заданио,
А у јутру добро подранио, 80
Ето Баја низ Рудине сушне,
Докле дође до Никшића града,
Опет Бајо данак заданио,
Нотњо Бајо про Крнова пређе
И ето га на Језера равна; 85
Како Бајо у Зминицу дође,
Танкој кули кнеза Милутина,
Виђе њега Милутине кнеже
И његово тридесет ајдука:
Све су момци од двадест година, 90
Ниђе брада ни бркова нема,
Као да су лијепе ђевојке.
Но да видиш Милутина кнеза
Ђевојачко донесе ођело,
Преобуче тридесет ајдука, 95
Е би реко и би се заклео,
Да је оно тридест ђевојака,
А да није тридест момака.
У то доба паша Пећанине
Су његово тридест Арнаута, 100
Под кнежеву од камена кулу.
Тадај рече паша Пећанине:
"Јеси л’ кнеже цуре добавио,
Јеси ли ми конак приправио?"
А вели му Милутине кнеже: 105
"Јесам пашо Бога ми једнога,
Добавио тридест ђевојака,
А на твоје тридест Арнаута,
На те пашо Ружицу ђевојку,
Да ти вино у одају служи!" 110
Разредише тридест Арнаута,
Утурише у тридест одаја,
Донијеше господску вечеру,
Вечерали и обједовали.
Ал' не море паша вечерати, 115
Док код љега Ружица ђевојка,
Мисли паша кнежева је Ружа,-
Тадај паша леже Пећанине,
Тадај леже у душека мека,
Покрај њега Пивљанине Бајо. 120
Сваки држи сребрна анџара,
Не виде га Арнаути љути.
Скочи Бајо на ноге лагане,
Скочи паши на прси јуначке,
Стаде пашу бити кољенима, 125
Тадај паша говорити зађе:
"Шта је Ружо, ти се помамила?"
А бесједи Пивљанине Бајо:
"Ово није кнежева Ружица,
Него пашо, Бајо Пивљанине! 130
Јеси л' чуо, јеси л' разумио,
За каура Пивљанина Баја?"
Па извади сребрна анџара,
Једном ману одвали му главу,-
Сваки свога у постељи дави 135
И заклаше тридест Арнаута,
Међу њима пашу Пећанина,
Узеше им рухо и оружје,
Узеше им коње ђулијане,
Врнуше се Рисну и Перасну. 140

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из збирке Новице Шаулића; Графички институт "Народна мисао", Београд - 1929., Књига I - свеска II, стр. 702-706.