Bajo Pivljanin i paša Pećanin
Knjigu piše paša Pećanine,
Šalje knjigu na Jezera ravna,
U Zminicu knezu Milutinu:
"Jesi l' čuo, jesi l' razumio,
Za Turčina pašu Pećanina? 5
Nadaj mi se u neđelju prvu,
A sa moje tridest Arnauta,
Dobavi mi tridest jalovuša,
Na mojijeh tridest Arnauta,
Na me vlaše ispod zvona ovna, 10
Koji no je preodio triput,
Dobavi mi prijepek rakiju
I dobavi vina crvenoga
I na moje tridest Arnauta,
Dobavi mi tridest đevojaka, 15
Na me kneže Ružicu đevojku,
Ti Ružicu milu tvoju ćerku!"
Kada knezu b'jela knjiga dođe,
Od Turčina paše Pećanina,
Viđe kneže što mu knjiga piše, 20
Viđela ga Ružica đevojka,
Svome babu riječ besedila:
"Mio babo, Milutine kneže,
Okle tebe b'jela knjiga dođe?"
Tadaj kneže govoriti zađe: 25
"Šćeri moja, Ružica đevojko,
Evo mene b'jela knjiga dođe,
Od šer Peći i od Mitrovice,
Od Turčina paše Pećanina,
Da će paša na Jezera doći, 30
Su njegovo tridest Arnauta,
Da zakoljem tridest jalovuša,
A na njega ispod zvona ovna,
Da dobavim prijepek rakiju,
Da napravim trideset kamara, 35
Da dobavim tridest đevojaka,
Pa njegovo tridest Arnauta,
Tebe Ružo paši Pećaninu!"
Kad začula lijepa đevojka,
Tadaj babu govoriti zađe: 40
"Mio babo, Milutine kneže,
Ti mu knjigu šarovitu piši,
Neka čeka za petnajest dana,
Dok sastaviš tridest đevojaka
I napraviš trideset odaja, 45
A ja imam dobra pobratima,
A u Risnu Pivljanina Baja,
Su njegova trideset ajduka,
Ja ću knjigu šarovitu pisat',
Neće l' Bajo Pivljanine doći!" 50
Kada začu Milutine kneže,
Pa otale sitnu knjigu piše,
Posla knjigu paši Pećaninu
I u knjizi pašu pozdravljaše:
"Ostan' pašo za petnajest dana, 55
Dok sastavim tridest đevojaka
I napravim trideset odaja,
Onda ćeš mi na Jezera doći!"
Tadaj Ruža knjigu nakitila,
Pa je Risnu i Perasnu sprema, 60
Na koljeno milu pobratimu,
Pobratimu Pivljaninu Baju:
"Pobratime Bajo Pivljanine,
Ajde mene na Jezera ravna,
Ne pušti me paši Pećaninu, 65
Ja te Bogom od nevolje kumim;
Ako nećeš na Jezera doći,
Ja ću sići Tari vodi ladnoj,
Ja ću oči zavit' u maramu,
Pa skočiti Tari vodi ladnoj, 70
Ja se hoću utopiti mlada,
Na tebe ću grijeh ostaviti!"
Kako Baju b'jela knjiga dođe,
Viđe Bajo šta mu knjiga piše,
Skoči Bajo na noge lagane, 75
Su njegovo trideset ajduka,
Eto Baje notnjo bez mjeseca,
Dokle Bajo na Grahovo dođe,
Tu je Bajo danak zadanio,
A u jutru dobro podranio, 80
Eto Baja niz Rudine sušne,
Dokle dođe do Nikšića grada,
Opet Bajo danak zadanio,
Notnjo Bajo pro Krnova pređe
I eto ga na Jezera ravna; 85
Kako Bajo u Zminicu dođe,
Tankoj kuli kneza Milutina,
Viđe njega Milutine kneže
I njegovo trideset ajduka:
Sve su momci od dvadest godina, 90
Niđe brada ni brkova nema,
Kao da su lijepe đevojke.
No da vidiš Milutina kneza
Đevojačko donese ođelo,
Preobuče trideset ajduka, 95
E bi reko i bi se zakleo,
Da je ono tridest đevojaka,
A da nije tridest momaka.
U to doba paša Pećanine
Su njegovo tridest Arnauta, 100
Pod kneževu od kamena kulu.
Tadaj reče paša Pećanine:
"Jesi l’ kneže cure dobavio,
Jesi li mi konak pripravio?"
A veli mu Milutine kneže: 105
"Jesam pašo Boga mi jednoga,
Dobavio tridest đevojaka,
A na tvoje tridest Arnauta,
Na te pašo Ružicu đevojku,
Da ti vino u odaju služi!" 110
Razrediše tridest Arnauta,
Uturiše u tridest odaja,
Doniješe gospodsku večeru,
Večerali i objedovali.
Al' ne more paša večerati, 115
Dok kod ljega Ružica đevojka,
Misli paša kneževa je Ruža,-
Tadaj paša leže Pećanine,
Tadaj leže u dušeka meka,
Pokraj njega Pivljanine Bajo. 120
Svaki drži srebrna andžara,
Ne vide ga Arnauti ljuti.
Skoči Bajo na noge lagane,
Skoči paši na prsi junačke,
Stade pašu biti koljenima, 125
Tadaj paša govoriti zađe:
"Šta je Ružo, ti se pomamila?"
A besjedi Pivljanine Bajo:
"Ovo nije kneževa Ružica,
Nego pašo, Bajo Pivljanine! 130
Jesi l' čuo, jesi l' razumio,
Za kaura Pivljanina Baja?"
Pa izvadi srebrna andžara,
Jednom manu odvali mu glavu,-
Svaki svoga u postelji davi 135
I zaklaše tridest Arnauta,
Među njima pašu Pećanina,
Uzeše im ruho i oružje,
Uzeše im konje đulijane,
Vrnuše se Risnu i Perasnu. 140
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
