Бајка о жени

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Бајка о жени
Писац: Милутин Бојић



Бајка о жени



Љубичастом паром дише Земља сана,

Модри су чемпреси сагли главе тужно,

Врх мртвога мора крикне која врана,

У златноме бакру тоне сунце јужно.


Усијан се песак бели и прелива,

Задрев у небеса ред планина спава,

На црвеном жалу слет ждралова снива,

Рој мушица дршће изнад речних става.


Врућ, запахнут миром и музиком боја,

Са досадом Човек сву ту раскош мотри,

Лежи сиров, крвав, пун длаке и зноја,

И тражи у сунцу да свој одглед смотри.


Зрелост једрог дана празна му је сена,

Нејасних облика једно Ново чека,

Скуп раскоши, сунца, нестално ко пена.

— и одједном он се страшћу зацерека.


Са јелових гора слазила је Жена.


1911


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.