Бановић Секула и вила нагоркиња

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бановић Секула и вила нагоркиња

0001 Или грми, ил се земља тресе,
0002 Ил удара, море о брегове,
0003 Или тече кроз Мостар Неретва?
0004 Нити грми, нит се земља тресе,
0005 Нит удара морео брегове,
0006 Нити тече кроз Мостар Неретва,
0007 Већ су виле коло уватиле,
0008 Уватиле у густом облаку,
0009 У облаку, у густоме мраку.
0010 Коло игра девет б’јелих вила,
0011 Прва им је вила Анђелија,
0012 Анђелија, вила старјешица,
0013 Па јој има сестра понајмлађа,
0014 Понајмлађа вила Андесила.
0015 Кад се виле кола наиграле
0016 И вилинских пјесан’ напјевале,
0017 Онда вели вила старјешица:
0018 „Чујете ме девет б’јелих вила!
0019 Да је мајка родила јунака,
0020 Сека рекла, да је брата стекла,
0021 Која би се вила налазила,
0022 Па одавде вила одлазила,
0023 Одлазила до црвеног мора,
0024 Наватала рибе приморкиње,
0025 Очувала лица бијелога,
0026 Да јој змаји лица не обљубе,
0027 Ја би и њу добро даровала:
0028 Дала би јој панцијер-кошуљу,
0029 Па би дала гаће мелезлије,
0030 И дала би крила и окриље!“
0031 Ту све виле ником поникнуле,
0032 А од ника земљи погледале,
0033 Па гледају у зелену траву,
0034 Како травке расту на завојке
0035 Кано дојке у ставне дјевојке.
0036 Не пониче понајмлађа вила,
0037 Понајмлађа вила Андесила,
0038 Не пониче, већ на ноге скаче,
0039 Она вели сестри Анђелији:
0040 „Сестро моја, дилбер-Анђелијо!
0041 Што остале ти ми пудиш виле,
0042 Док је сестре твоје Андесиле.
0043 Само ми дај крила и окриље,
0044 Не бојим се змаја поганога,
0045 Не ће мога обљубити лица.
0046 Ја ћу отић у Козар-планину,
0047 Па ћу наћи високог љељана
0048 И три љуте под камењем гује,
0049 С једном ћу га гујом обуздати,
0050 А с другом ћу њега оседлати,
0051 Трећа бит ће у шаках канџија.
0052 Па ћу отић до црвеног мора,
0053 Наватат ћу рибе приморкиње.
0054 Кад наватам рибе приморкиње,
0055 Извит ћу се у густа облака,
0056 Опет ћу те наћи у облаку,
0057 У облаку, у великом мраку,
0058 Онда ћемо рујно пити вино,
0059 Вино пити, с рибом мезетити,
0060 Мезетити и пјесме пјевати!“
0061 То јој рече, па на ноге скаче,
0062 А обуче крила и окриље,
0063 Па он оде у Козар-планину,
0064 Тамо нађе високог љељана
0065 И три љуте под камењем гује:
0066 С једном га је гујом обуздала,
0067 А с другом га гујом оседлала,
0068 А трећа јој у шаках канџија.
0069 Сад поћера високог љељана,
0070 Поћера га низ Козар-планину
0071 Право здраво до црвеног мора,
0072 Па на море вила нагазила.
0073 Када била насред сињег мора,
0074 Стаде љељан кано и камење.
0075 Ја да видиш виле нагоркиње!
0076 Удара га змијом и канџијом:
0077 „Де љељане, ти се скаменио!
0078 Зар си ми се брже заморио?“
0079 Истом цикну високи љељане:
0080 „Б’јела вило, шинула те стрела!
0081 Ти погледај небу у облаке,
0082 Нуто види страха божијега!
0083 Све од мене жива ватра с’јева,
0084 Испред мене море запаљује,
0085 Нити могу, нити смијем даље.“
0086 Кад погледа вила нагоркиња,
0087 Кад погледа небу и облаку,
0088 Ал изнад ње Бановић Секула,
0089 Он се вија на коњу гаврану,
0090 На гаврану, коњу крилатоме.
0091 Препаде се вила нагоркиња,
0092 Па у страху изгуби јунаштво,
0093 Она спаде с високог љељана,
0094 Па урону у дубоко море.
0095 За њом роне Бановић Секула,
0096 Гоњају се за два пуна сата.
0097 Онда вили мука дотужила,
0098 Из мора се изви у облаке.
0099 За њом лети Бановић Секула,
0100 Гоњају се по пустом облаку,
0101 Гоњају се до два пуна сата.
0102 И ту вили мука дотужила,
0103 Па побјеже из густа облака,
0104 Па ето је у Пролог-планини.
0105 Лети вила кроз јелове гране,
0106 За њом лети Бановић Секула.
0107 И ту вили мука додијала,
0108 Она паде у зелену траву,
0109 Па побјеже гором испод листа.
0110 Ал је спази Бановић Секула,
0111 Од Секуле жива ватра с’јева,
0112 Све по земљи траву запаљује.
0113 Ту с’ препаде вила нагоркиња,
0114 Па но паде у зелену траву,
0115 Паде вила кано овца б’јела
0116 Она паде, Секула допаде,
0117 Па јој скида крила и окриље.
0118 Сад да видиш Бановић-Секуле,
0119 Кад погледа вилу нагоркињу:
0120 „Мили Боже, на свему ти фала!
0121 Л’јепа ли је вила нагоркиња,
0122 Два је с’ ока нагледат не могу!“
0123 Одмота јој плетенице б’јеле,
0124 Па их веже себи око врата,
0125 Да му цура не уломи врата.
0126 Па се изви на коњу гаврану,
0127 Изви с’ Секул из густа облака,
0128 Ето њега до свога чардака.
0129 Сад добави и попа и кума,
0130 Па он крсти вилу нагоркињу,
0131 Покрсти је, па је вјенча за се.
0132 С њоме био пород изродио:
0133 Девет му је родила синова
0134 Кано девет сивих соколова!
0135 Ал да видиш виле нагоркиње:
0136 Како који буде на женидбу,
0137 Спрема њега у пећине ст’јене
0138 Својој сестри дилбер-Анђелији,
0139 Па но спреми све осам синова
0140 Код деветог опремила сина,
0141 Најмлађега и најмилијега,
0142 Ал да видиш Бановић-Секуле!
0143 Једно јутро рано подранио,
0144 Ал му нема деветога сина,
0145 Најмлађега и најмилијега,
0146 Ал да видиш Бановић-Секуле!
0147 Он привати за бријетку ћорду,
0148 Па говори вили нагоркињи:
0149 „Б’јела вило, шинула те стрела!
0150 Шта уради од евлада мога?
0151 кам’ мојијех до осам синова?
0152 Камо мога деветога сина,
0153 Најмлађега и најмилијега?
0154 Ја ми кажи за девет синова,
0155 Ја ћу твоју погубити главу!“
0156 На њега се вила посмијала,
0157 Па но скочи на ноге лагане,
0158 Вјеша му се око врата б’јела,
0159 Па бесједи Бановић-Секули:
0160 „Мој Секула, моје очи вране!
0161 Да ме њешто хоћеш послушати,
0162 Ја би теби родила синова.
0163 Да изнесеш крила и окриље,
0164 Да их метнеш под душеке меке,
0165 Па да онда моје лице љубиш,
0166 Још би девет родила синова
0167 Кано девет сивих соколова.
0168 Они бити сви аирли били
0169 И тебе би с миром послужили
0170 И до смрти тебе доранили.“
0171 То Секула тешко дочекао,
0172 Евлада је свога пожелио,
0173 Нама нађе крила и окриље,
0174 Па их меће под душеке меке,
0175 Онда вили б’јело лице љуби.
0176 Када јој се лица наљубио,
0177 Заспа Секул кано јање мало,
0178 Секул спава, а вила не спава,
0179 Вен узима крила и окриље,
0180 Па се изви у густа облака,
0181 Оста Секул код свога чардака.
0182 Кад се прену Бановић Секула,
0183 Оно нема виле нагоркиње,
0184 Насмија се Бановић Секула:
0185 „Ајде, вило, шинула те стрела!
0186 Твога сам се наљубио лица,
0187 А бели се можеш пофалити
0188 Код својијех вила нагоркиња,
0189 Да с’ не бојиш змаја поганога,
0190 Да ти не ће обљубити лица.“
0191 Још да видиш Бановић-Секуле!
0192 Ту бијаше код свога чардака,
0193 Добро био, док је поживио.
0194 А онамо вила одлазила,
0195 Она оде међу б’јеле виле
0196 Још онамо међ пећине ст’јене,
0197 Гдјено јој је све девет синова
0198 И десета сестра Анђелија.
0199 Оде вила, изљубљена вила!



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890