Banović Sekula i vila nagorkinja
0001 Ili grmi, il se zemlja trese,
0002 Il udara, more o bregove,
0003 Ili teče kroz Mostar Neretva?
0004 Niti grmi, nit se zemlja trese,
0005 Nit udara moreo bregove,
0006 Niti teče kroz Mostar Neretva,
0007 Već su vile kolo uvatile,
0008 Uvatile u gustom oblaku,
0009 U oblaku, u gustome mraku.
0010 Kolo igra devet b’jelih vila,
0011 Prva im je vila Anđelija,
0012 Anđelija, vila starješica,
0013 Pa joj ima sestra ponajmlađa,
0014 Ponajmlađa vila Andesila.
0015 Kad se vile kola naigrale
0016 I vilinskih pjesan’ napjevale,
0017 Onda veli vila starješica:
0018 „Čujete me devet b’jelih vila!
0019 Da je majka rodila junaka,
0020 Seka rekla, da je brata stekla,
0021 Koja bi se vila nalazila,
0022 Pa odavde vila odlazila,
0023 Odlazila do crvenog mora,
0024 Navatala ribe primorkinje,
0025 Očuvala lica bijeloga,
0026 Da joj zmaji lica ne obljube,
0027 Ja bi i nju dobro darovala:
0028 Dala bi joj pancijer-košulju,
0029 Pa bi dala gaće melezlije,
0030 I dala bi krila i okrilje!“
0031 Tu sve vile nikom poniknule,
0032 A od nika zemlji pogledale,
0033 Pa gledaju u zelenu travu,
0034 Kako travke rastu na zavojke
0035 Kano dojke u stavne djevojke.
0036 Ne poniče ponajmlađa vila,
0037 Ponajmlađa vila Andesila,
0038 Ne poniče, već na noge skače,
0039 Ona veli sestri Anđeliji:
0040 „Sestro moja, dilber-Anđelijo!
0041 Što ostale ti mi pudiš vile,
0042 Dok je sestre tvoje Andesile.
0043 Samo mi daj krila i okrilje,
0044 Ne bojim se zmaja poganoga,
0045 Ne će moga obljubiti lica.
0046 Ja ću otić u Kozar-planinu,
0047 Pa ću naći visokog ljeljana
0048 I tri ljute pod kamenjem guje,
0049 S jednom ću ga gujom obuzdati,
0050 A s drugom ću njega osedlati,
0051 Treća bit će u šakah kandžija.
0052 Pa ću otić do crvenog mora,
0053 Navatat ću ribe primorkinje.
0054 Kad navatam ribe primorkinje,
0055 Izvit ću se u gusta oblaka,
0056 Opet ću te naći u oblaku,
0057 U oblaku, u velikom mraku,
0058 Onda ćemo rujno piti vino,
0059 Vino piti, s ribom mezetiti,
0060 Mezetiti i pjesme pjevati!“
0061 To joj reče, pa na noge skače,
0062 A obuče krila i okrilje,
0063 Pa on ode u Kozar-planinu,
0064 Tamo nađe visokog ljeljana
0065 I tri ljute pod kamenjem guje:
0066 S jednom ga je gujom obuzdala,
0067 A s drugom ga gujom osedlala,
0068 A treća joj u šakah kandžija.
0069 Sad poćera visokog ljeljana,
0070 Poćera ga niz Kozar-planinu
0071 Pravo zdravo do crvenog mora,
0072 Pa na more vila nagazila.
0073 Kada bila nasred sinjeg mora,
0074 Stade ljeljan kano i kamenje.
0075 Ja da vidiš vile nagorkinje!
0076 Udara ga zmijom i kandžijom:
0077 „De ljeljane, ti se skamenio!
0078 Zar si mi se brže zamorio?“
0079 Istom ciknu visoki ljeljane:
0080 „B’jela vilo, šinula te strela!
0081 Ti pogledaj nebu u oblake,
0082 Nuto vidi straha božijega!
0083 Sve od mene živa vatra s’jeva,
0084 Ispred mene more zapaljuje,
0085 Niti mogu, niti smijem dalje.“
0086 Kad pogleda vila nagorkinja,
0087 Kad pogleda nebu i oblaku,
0088 Al iznad nje Banović Sekula,
0089 On se vija na konju gavranu,
0090 Na gavranu, konju krilatome.
0091 Prepade se vila nagorkinja,
0092 Pa u strahu izgubi junaštvo,
0093 Ona spade s visokog ljeljana,
0094 Pa uronu u duboko more.
0095 Za njom rone Banović Sekula,
0096 Gonjaju se za dva puna sata.
0097 Onda vili muka dotužila,
0098 Iz mora se izvi u oblake.
0099 Za njom leti Banović Sekula,
0100 Gonjaju se po pustom oblaku,
0101 Gonjaju se do dva puna sata.
0102 I tu vili muka dotužila,
0103 Pa pobježe iz gusta oblaka,
0104 Pa eto je u Prolog-planini.
0105 Leti vila kroz jelove grane,
0106 Za njom leti Banović Sekula.
0107 I tu vili muka dodijala,
0108 Ona pade u zelenu travu,
0109 Pa pobježe gorom ispod lista.
0110 Al je spazi Banović Sekula,
0111 Od Sekule živa vatra s’jeva,
0112 Sve po zemlji travu zapaljuje.
0113 Tu s’ prepade vila nagorkinja,
0114 Pa no pade u zelenu travu,
0115 Pade vila kano ovca b’jela
0116 Ona pade, Sekula dopade,
0117 Pa joj skida krila i okrilje.
0118 Sad da vidiš Banović-Sekule,
0119 Kad pogleda vilu nagorkinju:
0120 „Mili Bože, na svemu ti fala!
0121 L’jepa li je vila nagorkinja,
0122 Dva je s’ oka nagledat ne mogu!“
0123 Odmota joj pletenice b’jele,
0124 Pa ih veže sebi oko vrata,
0125 Da mu cura ne ulomi vrata.
0126 Pa se izvi na konju gavranu,
0127 Izvi s’ Sekul iz gusta oblaka,
0128 Eto njega do svoga čardaka.
0129 Sad dobavi i popa i kuma,
0130 Pa on krsti vilu nagorkinju,
0131 Pokrsti je, pa je vjenča za se.
0132 S njome bio porod izrodio:
0133 Devet mu je rodila sinova
0134 Kano devet sivih sokolova!
0135 Al da vidiš vile nagorkinje:
0136 Kako koji bude na ženidbu,
0137 Sprema njega u pećine st’jene
0138 Svojoj sestri dilber-Anđeliji,
0139 Pa no spremi sve osam sinova
0140 Kod devetog opremila sina,
0141 Najmlađega i najmilijega,
0142 Al da vidiš Banović-Sekule!
0143 Jedno jutro rano podranio,
0144 Al mu nema devetoga sina,
0145 Najmlađega i najmilijega,
0146 Al da vidiš Banović-Sekule!
0147 On privati za brijetku ćordu,
0148 Pa govori vili nagorkinji:
0149 „B’jela vilo, šinula te strela!
0150 Šta uradi od evlada moga?
0151 kam’ mojijeh do osam sinova?
0152 Kamo moga devetoga sina,
0153 Najmlađega i najmilijega?
0154 Ja mi kaži za devet sinova,
0155 Ja ću tvoju pogubiti glavu!“
0156 Na njega se vila posmijala,
0157 Pa no skoči na noge lagane,
0158 Vješa mu se oko vrata b’jela,
0159 Pa besjedi Banović-Sekuli:
0160 „Moj Sekula, moje oči vrane!
0161 Da me nješto hoćeš poslušati,
0162 Ja bi tebi rodila sinova.
0163 Da izneseš krila i okrilje,
0164 Da ih metneš pod dušeke meke,
0165 Pa da onda moje lice ljubiš,
0166 Još bi devet rodila sinova
0167 Kano devet sivih sokolova.
0168 Oni biti svi airli bili
0169 I tebe bi s mirom poslužili
0170 I do smrti tebe doranili.“
0171 To Sekula teško dočekao,
0172 Evlada je svoga poželio,
0173 Nama nađe krila i okrilje,
0174 Pa ih meće pod dušeke meke,
0175 Onda vili b’jelo lice ljubi.
0176 Kada joj se lica naljubio,
0177 Zaspa Sekul kano janje malo,
0178 Sekul spava, a vila ne spava,
0179 Ven uzima krila i okrilje,
0180 Pa se izvi u gusta oblaka,
0181 Osta Sekul kod svoga čardaka.
0182 Kad se prenu Banović Sekula,
0183 Ono nema vile nagorkinje,
0184 Nasmija se Banović Sekula:
0185 „Ajde, vilo, šinula te strela!
0186 Tvoga sam se naljubio lica,
0187 A beli se možeš pofaliti
0188 Kod svojijeh vila nagorkinja,
0189 Da s’ ne bojiš zmaja poganoga,
0190 Da ti ne će obljubiti lica.“
0191 Još da vidiš Banović-Sekule!
0192 Tu bijaše kod svoga čardaka,
0193 Dobro bio, dok je poživio.
0194 A onamo vila odlazila,
0195 Ona ode među b’jele vile
0196 Još onamo međ pećine st’jene,
0197 Gdjeno joj je sve devet sinova
0198 I deseta sestra Anđelija.
0199 Ode vila, izljubljena vila!
