Бановић Секула и Југовићи
0001 Проси драго Бановић-Секуле,
0002 Сестру драгу девет Југовића.
0003 Забаве му браћа дјевојчина:
0004 „Што си дошо, Бановић-Секуле!
0005 Што си дошо просит сестру нашу?
0006 Наша сестра није за хурјата,
0007 Нег за кога од господичића.“
0008 Кад то чује Бановић-Секуле,
0009 То је њему пуно жао било,
0010 Невесело двору вратио се.
0011 Сестра га је у путу сусрела
0012 И брату је свому говорила:
0013 „О мој брате, Бановић-Секуле!
0014 Што с’ у лицу колур пром’јенуо,
0015 Као земља црна поцрнуо?“
0016 Одговара Бановић-Секуле:
0017 „Прођи ме се, драга сестро моја!
0018 Просих сестру девет Југовића,
0019 Забаве ми браћа девојчина,
0020 Да им сестра за хурјата није,
0021 Нег за кога господичића.
0022 У мени ће пукнут срце живо
0023 За љепотом сестром Југовића.“
0024 Ал је сестра брату говорила:
0025 „Ништа зато, рођени мој брате!
0026 Ја ћу теби добавит дјевојке.
0027 Стоји са мном б’јелој у камари,
0028 О мој брате, по године дана,
0029 Гојић ћу ти и косе и лице,
0030 Па ћу тебе ресити лијепо,
0031 Како да си млада дијевојка.“
0032 Када Секул сестру разумио,
0033 Затвори се у б’јелу у камару,
0034 К њему сестра често доходила,
0035 Бијелим га мл’јеком умивала
0036 И плела му жуте плетенице.
0037 Стоји Секул три мјесеца дана,
0038 Више му се стати додијало,
0039 Па је Ружи сестри говорио:
0040 „Више ми се стати додијало,
0041 Реси мене, драга сестро моја!“
0042 Она с мање учинит не може,
0043 Нег га стане ресити лијепо,
0044 Како да је танахна робиња,
0045 Па ми с њиме иде на пазаре.
0046 Ту дјевојка платила телала,
0047 Да телали тамо и овамо,
0048 Ко ће младу купити робињу.
0049 То је чуо Југовића Перо
0050 И он младу купио робињу
0051 За стотину жутијех цекина,
0052 Па је води двору бијеломе,
0053 Те он зове Мару, сестру своју:
0054 „Ето сам ти купио робињу,
0055 Да те двори до живота свога.“
0056 Па је води сестри у камаре,
0057 Гледала је три четири пута,
0058 И брату је свому говорила:
0059 „Робиња је мила и угодна.“
0060 Ту остану б’јелој у камари.
0061 А ка вр’јеме од вечере било,
0062 Робињица донаша вечере,
0063 У камару госпођици својој.
0064 И ту оне разговарале се,
0065 Али рече Бановић-Секула:
0066 „Л’јепа Маре, госпођица моја!
0067 Какве имаш у потаји ноже?
0068 Јесу ли ти кова млетачкога,
0069 Или су ти кова стамбулскога,
0070 Госпођице, како и у мене?“
0071 Вади Маре из потаје ноже,
0072 Па их каже Бановић-Секулу.
0073 Кад је Секул ножа добавио,
0074 Брзо их је низ прозор бацио,
0075 Мариних се рука ухитио,
0076 Па јој љуби лица бијелога.
0077 Сутра јутро рано уранио
0078 И узимље сребрна конд’јера,
0079 Иде јунак студену на воду.
0080 Кад је био б’јела прико града,
0081 Сусрета га Југовића Перо,
0082 Проговара танахној робињи:
0083 „Што си тако рано уранила?
0084 Код нас није ранити потреба.“
0085 Говори му Бановић-Секуле:
0086 „Господаре, Југовића Перо!
0087 Невоља ми уранити рано,
0088 Јербо Мару госпођицу своју,
0089 Сву ноћ ју је глава прибољела,
0090 А ја јесам рано уранила,
0091 Да јој хладне донесем водице.“
0092 С тијем пође студене на воде,
0093 Ту находи Ружу, сестру своју,
0094 Донесе му рухо и оружје.
0095 Баци Секул од робиње рухо,
0096 А своје је на се облачио,
0097 Па се шарком пушком приметнуо.
0098 Двору дође Југовића Перо,
0099 Шета Мари сестри у камаре:
0100 „Што је теби, драга сестро наша?“
0101 Цмили Маре као змија љута
0102 И кроз сузе брату проговара:
0103 „Какву си ми купио робињу?
0104 То је јунак, да вас бор убије!
0105 Он је лишце моје обљубио,
0106 Пак из двора нашег побјегнуо.“
0107 Кад то чује Југовића Перо,
0108 Како викну, по двору се чује:
0109 „Оно ти је Бановић-Секуле,
0110 На ноге се, осам браће моје!
0111 Да идемо искати Секула.“
0112 А кад су га браћа разумјела,
0113 Што би руком о руку удрио,
0114 Сви на ноге девет Југовића.
0115 Ево ти их студене на воде,
0116 Ту ти нађу Бановић-Секула,
0117 Гдје се Секул око воде шета,
0118 Шарком својом на рамену пушком.
0119 Гледа Секул у воду студену,
0120 Да угледа утву златокрилу.
0121 Скоче хитро браћа Југовићи
0122 И вежу му руке обадвије.
0123 Проговара Бановић-Секуле:
0124 „Што чините, девет Југовића!
0125 Тужит ћу се милом дунду моме,
0126 Дунду моме, ђенералу Јанку,
0127 Ја сам јутрос рано уранио
0128 И прошо сам б’јела прико града,
0129 Ви питајте господу од града,
0130 Је ли право, како вам говорим.“
0131 Кад то чуо Југовић-Богдане,
0132 Он отиђе б’јела прико града
0133 И он пита од града господу,
0134 Је ли когод Секула видио
0135 Јутрос рано на рамену пушком?
0136 Њеколик рекну од господе,
0137 Да је у лов прошо прико града,
0138 Јутрос рано пр’је исхода сунца.
0139 Кад то чуо Југовић-Богдане,
0140 Иде Ружи, сестри Секуловом.
0141 Пак је Богдан испред двора зове:
0142 „О Ружице, сестро Секулова!
0143 Гдје је братац Бановић-Секуле.“
0144 Озивље се из двора дјевојка:
0145 „У двору ми мога брата није.
0146 Јутрос ми је рано уранио,
0147 Он је пошо у лов на језера,
0148 Господске му приправљам обједе,
0149 Јер се брату ја на објед надам.“
0150 Кад то чуо Југовић-Богдане,
0151 Чудним се је чудом зачудио,
0152 Невесело на воду се врати,
0153 Браћи својој право повидио.
0154 Секулу су опростили руке,
0155 Па с’ упуте један за другијем,
0156 Н’један путем не говори ништа.
0157 То је мало вр’јеме постајало,
0158 Чедо рађа сестра Југовића,
0159 Чедо мало женска глава била.
0160 Кад то виде браћа Југовићи,
0161 Пошљу чедо утопит на воду,
0162 Чедо мало н’јесу утопили,
0163 Нег га на крај воде оставили.
0164 Све то гледо краљу од Будима,
0165 Кад је с момцим он у лову био,
0166 Па је момцим својим говорио:
0167 „Почујте ме, вјерне слуге моје!
0168 Ви узмите ово чедо мало,
0169 Носите га Будиму б’јелому.“
0170 Краљу л’јепо то чедо гојио,
0171 Л’јепо гоји, боље миловао.
0172 Кад имало девет годин’ дана,
0173 Краљ у двору објед учинио,
0174 Сву господу на објед позвао.
0175 Он позове ђенерала Јанка
0176 И Секула, Јанкова нећака,
0177 Још позове девет Југовића
0178 И њихову рођену сестрицу.
0179 Кад су били за сопром господа,
0180 Око сопре та служи дјевојка,
0181 Нејака је од девет година,
0182 Али служи, како је пристојно.
0183 А када је на обједу било,
0184 Проговара од Будима краљу:
0185 „Погледајте, ви св’јетла господо!
0186 Овди данас око сопре моје,
0187 Кому сличи та дјевојка млада?“
0188 Сви гледају ту дјевојку младу,
0189 Па господа један на другога,
0190 Проговори један од господе:
0191 „Све бих реко, не бих се заклео,
0192 Да ј’ љепота сестре Југовића,
0193 Црне очи Бановић-Секула.“
0194 Али рече од Будима краљу:
0195 „Нека буде један за другога
0196 Данас овди у двору мојему:
0197 Сестра Маре девет Југовића
0198 За јунака Бановић-Секула.“
0199 Кад то чују девет Југовића
0200 Сви поскачу на ноге јуначке,
0201 Да убију Бановић-Секула,
0202 Али не да од Будима краљу
0203 И остала сва редом господа,
0204 Нег повичу ко из једног гласа,
0205 Нек се жени Секул са дјевојком.
0206 И ту с мање учинит не могу,
0207 Него даду рођену сестрицу
0208 За јунака Бановић-Секула,
0209 Вјенчају се у двору краљеву.
