Banović Sekula i Jugovići
0001 Prosi drago Banović-Sekule,
0002 Sestru dragu devet Jugovića.
0003 Zabave mu braća djevojčina:
0004 „Što si došo, Banović-Sekule!
0005 Što si došo prosit sestru našu?
0006 Naša sestra nije za hurjata,
0007 Neg za koga od gospodičića.“
0008 Kad to čuje Banović-Sekule,
0009 To je njemu puno žao bilo,
0010 Neveselo dvoru vratio se.
0011 Sestra ga je u putu susrela
0012 I bratu je svomu govorila:
0013 „O moj brate, Banović-Sekule!
0014 Što s’ u licu kolur prom’jenuo,
0015 Kao zemlja crna pocrnuo?“
0016 Odgovara Banović-Sekule:
0017 „Prođi me se, draga sestro moja!
0018 Prosih sestru devet Jugovića,
0019 Zabave mi braća devojčina,
0020 Da im sestra za hurjata nije,
0021 Neg za koga gospodičića.
0022 U meni će puknut srce živo
0023 Za ljepotom sestrom Jugovića.“
0024 Al je sestra bratu govorila:
0025 „Ništa zato, rođeni moj brate!
0026 Ja ću tebi dobavit djevojke.
0027 Stoji sa mnom b’jeloj u kamari,
0028 O moj brate, po godine dana,
0029 Gojić ću ti i kose i lice,
0030 Pa ću tebe resiti lijepo,
0031 Kako da si mlada dijevojka.“
0032 Kada Sekul sestru razumio,
0033 Zatvori se u b’jelu u kamaru,
0034 K njemu sestra često dohodila,
0035 Bijelim ga ml’jekom umivala
0036 I plela mu žute pletenice.
0037 Stoji Sekul tri mjeseca dana,
0038 Više mu se stati dodijalo,
0039 Pa je Ruži sestri govorio:
0040 „Više mi se stati dodijalo,
0041 Resi mene, draga sestro moja!“
0042 Ona s manje učinit ne može,
0043 Neg ga stane resiti lijepo,
0044 Kako da je tanahna robinja,
0045 Pa mi s njime ide na pazare.
0046 Tu djevojka platila telala,
0047 Da telali tamo i ovamo,
0048 Ko će mladu kupiti robinju.
0049 To je čuo Jugovića Pero
0050 I on mladu kupio robinju
0051 Za stotinu žutijeh cekina,
0052 Pa je vodi dvoru bijelome,
0053 Te on zove Maru, sestru svoju:
0054 „Eto sam ti kupio robinju,
0055 Da te dvori do života svoga.“
0056 Pa je vodi sestri u kamare,
0057 Gledala je tri četiri puta,
0058 I bratu je svomu govorila:
0059 „Robinja je mila i ugodna.“
0060 Tu ostanu b’jeloj u kamari.
0061 A ka vr’jeme od večere bilo,
0062 Robinjica donaša večere,
0063 U kamaru gospođici svojoj.
0064 I tu one razgovarale se,
0065 Ali reče Banović-Sekula:
0066 „L’jepa Mare, gospođica moja!
0067 Kakve imaš u potaji nože?
0068 Jesu li ti kova mletačkoga,
0069 Ili su ti kova stambulskoga,
0070 Gospođice, kako i u mene?“
0071 Vadi Mare iz potaje nože,
0072 Pa ih kaže Banović-Sekulu.
0073 Kad je Sekul noža dobavio,
0074 Brzo ih je niz prozor bacio,
0075 Marinih se ruka uhitio,
0076 Pa joj ljubi lica bijeloga.
0077 Sutra jutro rano uranio
0078 I uzimlje srebrna kond’jera,
0079 Ide junak studenu na vodu.
0080 Kad je bio b’jela priko grada,
0081 Susreta ga Jugovića Pero,
0082 Progovara tanahnoj robinji:
0083 „Što si tako rano uranila?
0084 Kod nas nije raniti potreba.“
0085 Govori mu Banović-Sekule:
0086 „Gospodare, Jugovića Pero!
0087 Nevolja mi uraniti rano,
0088 Jerbo Maru gospođicu svoju,
0089 Svu noć ju je glava priboljela,
0090 A ja jesam rano uranila,
0091 Da joj hladne donesem vodice.“
0092 S tijem pođe studene na vode,
0093 Tu nahodi Ružu, sestru svoju,
0094 Donese mu ruho i oružje.
0095 Baci Sekul od robinje ruho,
0096 A svoje je na se oblačio,
0097 Pa se šarkom puškom primetnuo.
0098 Dvoru dođe Jugovića Pero,
0099 Šeta Mari sestri u kamare:
0100 „Što je tebi, draga sestro naša?“
0101 Cmili Mare kao zmija ljuta
0102 I kroz suze bratu progovara:
0103 „Kakvu si mi kupio robinju?
0104 To je junak, da vas bor ubije!
0105 On je lišce moje obljubio,
0106 Pak iz dvora našeg pobjegnuo.“
0107 Kad to čuje Jugovića Pero,
0108 Kako viknu, po dvoru se čuje:
0109 „Ono ti je Banović-Sekule,
0110 Na noge se, osam braće moje!
0111 Da idemo iskati Sekula.“
0112 A kad su ga braća razumjela,
0113 Što bi rukom o ruku udrio,
0114 Svi na noge devet Jugovića.
0115 Evo ti ih studene na vode,
0116 Tu ti nađu Banović-Sekula,
0117 Gdje se Sekul oko vode šeta,
0118 Šarkom svojom na ramenu puškom.
0119 Gleda Sekul u vodu studenu,
0120 Da ugleda utvu zlatokrilu.
0121 Skoče hitro braća Jugovići
0122 I vežu mu ruke obadvije.
0123 Progovara Banović-Sekule:
0124 „Što činite, devet Jugovića!
0125 Tužit ću se milom dundu mome,
0126 Dundu mome, đeneralu Janku,
0127 Ja sam jutros rano uranio
0128 I prošo sam b’jela priko grada,
0129 Vi pitajte gospodu od grada,
0130 Je li pravo, kako vam govorim.“
0131 Kad to čuo Jugović-Bogdane,
0132 On otiđe b’jela priko grada
0133 I on pita od grada gospodu,
0134 Je li kogod Sekula vidio
0135 Jutros rano na ramenu puškom?
0136 Njekolik reknu od gospode,
0137 Da je u lov prošo priko grada,
0138 Jutros rano pr’je ishoda sunca.
0139 Kad to čuo Jugović-Bogdane,
0140 Ide Ruži, sestri Sekulovom.
0141 Pak je Bogdan ispred dvora zove:
0142 „O Ružice, sestro Sekulova!
0143 Gdje je bratac Banović-Sekule.“
0144 Ozivlje se iz dvora djevojka:
0145 „U dvoru mi moga brata nije.
0146 Jutros mi je rano uranio,
0147 On je pošo u lov na jezera,
0148 Gospodske mu pripravljam objede,
0149 Jer se bratu ja na objed nadam.“
0150 Kad to čuo Jugović-Bogdane,
0151 Čudnim se je čudom začudio,
0152 Neveselo na vodu se vrati,
0153 Braći svojoj pravo povidio.
0154 Sekulu su oprostili ruke,
0155 Pa s’ upute jedan za drugijem,
0156 N’jedan putem ne govori ništa.
0157 To je malo vr’jeme postajalo,
0158 Čedo rađa sestra Jugovića,
0159 Čedo malo ženska glava bila.
0160 Kad to vide braća Jugovići,
0161 Pošlju čedo utopit na vodu,
0162 Čedo malo n’jesu utopili,
0163 Neg ga na kraj vode ostavili.
0164 Sve to gledo kralju od Budima,
0165 Kad je s momcim on u lovu bio,
0166 Pa je momcim svojim govorio:
0167 „Počujte me, vjerne sluge moje!
0168 Vi uzmite ovo čedo malo,
0169 Nosite ga Budimu b’jelomu.“
0170 Kralju l’jepo to čedo gojio,
0171 L’jepo goji, bolje milovao.
0172 Kad imalo devet godin’ dana,
0173 Kralj u dvoru objed učinio,
0174 Svu gospodu na objed pozvao.
0175 On pozove đenerala Janka
0176 I Sekula, Jankova nećaka,
0177 Još pozove devet Jugovića
0178 I njihovu rođenu sestricu.
0179 Kad su bili za soprom gospoda,
0180 Oko sopre ta služi djevojka,
0181 Nejaka je od devet godina,
0182 Ali služi, kako je pristojno.
0183 A kada je na objedu bilo,
0184 Progovara od Budima kralju:
0185 „Pogledajte, vi sv’jetla gospodo!
0186 Ovdi danas oko sopre moje,
0187 Komu sliči ta djevojka mlada?“
0188 Svi gledaju tu djevojku mladu,
0189 Pa gospoda jedan na drugoga,
0190 Progovori jedan od gospode:
0191 „Sve bih reko, ne bih se zakleo,
0192 Da j’ ljepota sestre Jugovića,
0193 Crne oči Banović-Sekula.“
0194 Ali reče od Budima kralju:
0195 „Neka bude jedan za drugoga
0196 Danas ovdi u dvoru mojemu:
0197 Sestra Mare devet Jugovića
0198 Za junaka Banović-Sekula.“
0199 Kad to čuju devet Jugovića
0200 Svi poskaču na noge junačke,
0201 Da ubiju Banović-Sekula,
0202 Ali ne da od Budima kralju
0203 I ostala sva redom gospoda,
0204 Neg poviču ko iz jednog glasa,
0205 Nek se ženi Sekul sa djevojkom.
0206 I tu s manje učinit ne mogu,
0207 Nego dadu rođenu sestricu
0208 Za junaka Banović-Sekula,
0209 Vjenčaju se u dvoru kraljevu.
