Банова Марија

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


5

Банова Марија

Пошетала банова Марија
По чаршији низ доње сокаке,
Уза њу су четири робиње,
Двије носе скуте и рукаве,
Трећа носиу боци ћулсије,
Да ми шкропи банову Марију,
Да јој дојке знојем не запахну,
Ачетврта у бошци хаљине,
Да се Мара преоблачи често.
Когођ Мару у сокаку срета,
Свак се њојзи с пута уклањаше.
Наљегоше три српске војводе,
Двије су јој пролазиле с миром,
Али трећи с миром не хђе проћи,
Но потежежестоку канџију,
Рашћерајојчетири робиње,
Изгази јој скуте и рукаве,
Истргајој бисер и ђердане,
Бегиница њему говорила:
„Хајд' одатле, један хорјатине,
„Хорјатине и хорјацки сине!
„Не гази ми скуте и рукаве,
„Нетргај ми бисер и ђердана.“
То бијаше бановић Секуле,
Па се маши вранцу на рамена,
Итури се руком у џепове,
Идаде јој дванаест цекина:
„На то тебе банова Маријо!
„Па се фали међу другарицам.“
Кадто виђе банова Марија,
Сави скуте, па побјеже путем,
И побјеже бабу на дворове:
„О мој бабо, од Будима бане!
„Залуду ти банство и госпоство,
„Кад су мене резил учинили.“
„Ко Маријо? дуго јадна била!“
„Когођ мене срете у сокаку,
„Свак се мене уклонио с пута,
„Али не хће једна војевода,
„Но наћера претила вранчића,
„И извадитроструку канџију,
„Рашћера ми четири робиње,
„Изгази ми свилу и кадифу,
„И истрга бисер и ђердане,
„Под грло ме закинуо зубом.“
„О Маријо, дуго јадна била!
„Колико сам тебе говорио,
„Да не шеташ доњијем сокаком,
„То је био бановић Секуле,
„Што је тебе у мене просио,
„Он просио, а ти не хће поћи.“
Мара бану кротко проговара:
„Ах мој бабо, од Будима бане!
„Ако ли се удам и за кога,
„Нећу другог но оногделију,
„Војеводу бановић Секула.“
Када бане ћерцу саслушао,
Он довати дивит и хартију,
И написа лист књиге бијеле,
Теје шаље бановић Секулу:
„О мој зете, бановић Секуле!
„Купи свате, хајде по ђевојку,
„Давно сам ти Мару поклонио.“
Књигадође бановић Секулу,
Књигу гледа, а смије се на њу,
Онуучи, другу одма пише:
„Не фала ти, од Будима бане!
„Не фала ти на твојој Марији,
„Кадје исках ти ми је недаде,
„А садти је ни искати нећу,
„Нек с' удава, за кога јој' драго,
„Ја сам давно другу испросио.“

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 14-17.