Завершил се Баневић Јованѳ,
Завршил ја Мара Белогратка.
Шчо ми градил Јован Банѳвиће,
Шчо ми градил црвѳно јаблко,
Шчо го градил токмо три години 5
С дванајесет бефценати камња,
С дванајесѳт јасни оглѳдала.
Позовало китѳни сватови,
Наредило два рала мѳфтери.
Појдѳ Јоваи в кула да је ружат: 10
Пуста кула, пуста останала!
Од темели ми се прѳвртела!
Го превртѳ Банѳвић Јованѳ.
От ми писна своја стара мајка.
Ми ја дочу Банѳвић Јоване. 15
„Ај ти тебе, моја стара мајко!
Како шчо сѳ китѳни сватови,
Да зѳмѳтѳ две рала мефтѳре,
Да зѳмете црвена барјака,
Да појете у моја момичка, 20
Дѳ зѳметѳ црвено јаблкo,
Да дајете Маре Белогратке,
Да ми седит токмо три години,
Колко с'градил црвено јаблкo;
Су го градил токмо три години. 25
Да поминѳт токмо три години,
Шчо ће неја прво да попитат,
И за него таја да сѳ дајет."
— Да шчо ми ја прво попитало?
— „Попитало Влчѳ од Влчица, 30
Ми ја зѳдѳ убава невеста.
Мошно било теја сиромашко."
— „Ај ви вами верни побратими!
Ћа ви питам, право кажитѳ ми:
Али ми је јунак будалица? 35
Али ми је јунак сиромашко?
Нито свѳћа, ни бела борина!"
Говорије верни побратими:
„Так' ни Бога, убава нѳвѳсто
Да не ни је јунак будалица, 40
Ни пак ни је јунак пијаница,
Токо ми је много сиромашко."
От ми стана убава нѳвѳста,
Ми извади црвено јаблкo,
Ми го кладе под чѳсна трпѳзна. 45
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 52-53.
