Балови наших предака

Балови наших предака Писац: Бранислав Нушић

Најстарије јавне забаве наших старих то су балови.

Први уопште бал који је забележен приређен је 1834. године, дакле, готово почетком прошлога века . Али, на жалост, тај први бал није приређен у Београду већ у Крагујевцу, и тиме је одузета у историји част Београђанима да су они били први кojи су бал у Срба завели. Но, како су сви остали балови, сем овога првога, приређивани у Београду, то се Београђани ипак могу тешити.

Али је ипак право да опишемо какав је изгледао тај први крагујевачки бал, јер су извесно по тој мустри приређивани и сви остали.

Крајем септембра месеца, добио је кнез Милош први пут турски орден од султана. То је сматрано, а тако је и било, као врло замашан догађај, стога Народни суд реши да у част тога догађаја приреди једну вечеру и бал. Тај је бал (тако се и у позивницама назива) приређен био у недељу, 14. октобра.

Народни суд се преобрати у приређивачки одбор, и одмах се да на посао. Штампане су биле нарочите позивнице, које су разаслате чиновницима и отменим грађанима, позивајући на бал „који ће се у један час по заођењу сунца почети у новом здању Народнога суда“. Позвано је било две стотине гостију, а двор је, у нарочитој аудијенцији одбора, лично позван.

Чим је вече настало, музика најпре прође кроз целу варош свирајући, а у пола један (рачунајући по турском, што би отприлике било шест и по) запуцају прангије што је био знак позванима да долазе, јер ће скоро бал почети.

По кнегињу Љубицу и "сијателног сина" Михаила отишао је Народни суд, односно приређивачки одбор, да их доведе. Кнегиња је са сином села у "колеснице" а приређивачки је одбор каскао око "колесница". Чим сиђе кнегиња а топови пред судом загрмеше, и пуцњава пушака ocпe се по целој чаршији.

"Сва сала - пише хроничар тога првог бала - сви ходници и оба зданија Суда народнога, буктали су у сјајном осветленију и на среди двора Суда истог пламтило је буре запаљено катраном и расипало је светлост своју на далеко. Сви гости били су великолепно и сватовски одевени."

Пре но што је отпочео бал, отпевана је једна песма коју је за ту прилику "сачинио г. Исаиловић" а коју су певали у хору сви чиновници, и указни и неуказни.

Одмах после те чиновничке песме, буде дат знак и „банда“ засвира српско коло, у које се ухвати онолико играча колико је простор сале могао сместити. После српског кола "које је Србину најмилије од сваке друге игре и а које је обшченародна србска игра", играле су се, боме, и стране игре и, на изненађење данашњих наших госпођица, играле су се „бугарске, влашке, немачке, шведске, мађарске и минуети и тако даље“. Но, између сваке стране игре играно је по једно српско коло).

Ипак, није испало све као што треба на овоме балу. "С почетка су и гледане записке (позивнице) - вели хроничар - нити је ко пуштан који није имао записке. Но, кад позније, пред вечеру, нагрне свет ... и тако ти је и ново и старо зданије Суда народнога, и на горњем и на доњем боју, крчило гостима и званима и незванима тако да су једва мимоилазити се могли."

Вредно је сад коју реч похвале рећи и о приређивачима овога бала. Извештач вели: "Вообшче сви чланови Суда народнога: Лазар Теодоровић, Ђорђе Протић, Милосав Здравковић, Ранко Мајсторовић, Јанићије Ђурић, Ђорђе Парезан и Илија Половић, утркивали су се који ће више развеселити госте“.

Бал је трајао до девет сати ноћу, а то ће рећи скоро до три сата по поноћи.

После овога бала у Крагујевцу, настали су балови у Београду, но који су били више званичног карактера. Ја не знам да ли је који и раније приређен, али међу првима хроника бележи бал који је 27. јануара 1838. године давао енглески конзул Хоџес, а на коме је балу и сам кнез Милош водио коло, па одмах на неколико дана затим бал у двору (6. фебруара 1838) који је у почаст истоме конзулу двор приредио.

Идуће, 1839. године приредио је велики бал и вечеру генерал-мајор и председатељ Совета господар Јеврем Обреновић, на коме су били конзули руски, енглески и аустријски и све више чиновништво.

Тек 1840. године приређен је у Београду први јавни бал. То је било 4. септембра, као на дан рођења кнез-Михаиловог. „За чест дана рожденија свјетлога Кнеза нашег осветљена је била увече сва варош и држан бал у предградију идући Топчидеру. На бал овај, који је врло весело играњем свакојаки игри а особито народног кола и с песмом проведен, позвани су како сва овде налазећа се господа чиновници, тако и отмени грађани овдашњи". Тако бележи хроника. Та зграда у "предграђу" је позната велика пивара у Савамали, коју је баш те године назидала кнегиња Љубица и узео је под закуп неки Риста Париповић.

Затим су настали и други јавни балови. Тако 1843. године један је бал приређен у Владичиној кафани на Сави, коју је држао неки Анастас Кузмановић, а приређен је бал и у Зисиној кафани на Дорћолу. А од године 1844. већ почињу балови и у Новоме здању (сада Староме здању) у гостионици Јелен, у Главној чаршији. И ти балови већ се сматрају као отмени. Ту отменост је једино пореметио један бал који је у гостионици Јелен приредила Општина београдска 30. августа 1844. а у част Вучићевог повратка у отаџбину. За љубав г. Вучићеву, који је био „народски човек“, осим банде, на том су балу свирале и гајде а дувале су и зурле.

Колико је те године, кад је Београд стекао модерну салу, завладала манија за баловима, може да нам покаже и оглас који је угоститељ те гостионице дао у новине и који не објављује више један бал, већ на квантум. Тај оглас гласи: "При владајућим сада обштег благостања обстојателствима, која свакородним дружтвеним весељима не само несметају него такова управо и зактевати виде се, подписани гоститељ код Јелена одважно се дати четири отмена бала у великом зданију и учтиво позива на те све отмене куће и свако отмено лице".

Наравно, чим су балови почели овако на квантум да се дају, одмах се у Београду појавио и први учитељ играња. Већ почетком априла читамо његов оглас којим јавља поштованом публикуму, да десетог априла отвара у сали код Јелена школу играња. Тај први учитељ зове се Фридрих Голдхам, „академски уметник играња и танцмајстор код више ц.-кр. аустриски регименти".

Доцније, кад је кнез Александар Карађорђевић назидао Ново здање (данашњу општину), прешли су отмени балови тамо и приређивани су у оној сали где се сад држе седнице општинског одбора.

Ето, сад знате да су се и наши преци умели веселити.

Извори

• Бранислав Нушић, Из полупрошлости,1935.,Београд.