Balovi naših predaka

Balovi naših predaka Pisac: Branislav Nušić

Najstarije javne zabave naših starih to su balovi.

Prvi uopšte bal koji je zabeležen priređen je 1834. godine, dakle, gotovo početkom prošloga veka . Ali, na žalost, taj prvi bal nije priređen u Beogradu već u Kragujevcu, i time je oduzeta u istoriji čast Beograđanima da su oni bili prvi koji su bal u Srba zaveli. No, kako su svi ostali balovi, sem ovoga prvoga, priređivani u Beogradu, to se Beograđani ipak mogu tešiti.

Ali je ipak pravo da opišemo kakav je izgledao taj prvi kragujevački bal, jer su izvesno po toj mustri priređivani i svi ostali.

Krajem septembra meseca, dobio je knez Miloš prvi put turski orden od sultana. To je smatrano, a tako je i bilo, kao vrlo zamašan događaj, stoga Narodni sud reši da u čast toga događaja priredi jednu večeru i bal. Taj je bal (tako se i u pozivnicama naziva) priređen bio u nedelju, 14. oktobra.

Narodni sud se preobrati u priređivački odbor, i odmah se da na posao. Štampane su bile naročite pozivnice, koje su razaslate činovnicima i otmenim građanima, pozivajući na bal „koji će se u jedan čas po zaođenju sunca početi u novom zdanju Narodnoga suda“. Pozvano je bilo dve stotine gostiju, a dvor je, u naročitoj audijenciji odbora, lično pozvan.

Čim je veče nastalo, muzika najpre prođe kroz celu varoš svirajući, a u pola jedan (računajući po turskom, što bi otprilike bilo šest i po) zapucaju prangije što je bio znak pozvanima da dolaze, jer će skoro bal početi.

Po kneginju Ljubicu i "sijatelnog sina" Mihaila otišao je Narodni sud, odnosno priređivački odbor, da ih dovede. Kneginja je sa sinom sela u "kolesnice" a priređivački je odbor kaskao oko "kolesnica". Čim siđe kneginja a topovi pred sudom zagrmeše, i pucnjava pušaka ocpe se po celoj čaršiji.

"Sva sala - piše hroničar toga prvog bala - svi hodnici i oba zdanija Suda narodnoga, buktali su u sjajnom osvetleniju i na sredi dvora Suda istog plamtilo je bure zapaljeno katranom i rasipalo je svetlost svoju na daleko. Svi gosti bili su velikolepno i svatovski odeveni."

Pre no što je otpočeo bal, otpevana je jedna pesma koju je za tu priliku "sačinio g. Isailović" a koju su pevali u horu svi činovnici, i ukazni i neukazni.

Odmah posle te činovničke pesme, bude dat znak i „banda“ zasvira srpsko kolo, u koje se uhvati onoliko igrača koliko je prostor sale mogao smestiti. Posle srpskog kola "koje je Srbinu najmilije od svake druge igre i a koje je obščenarodna srbska igra", igrale su se, bome, i strane igre i, na iznenađenje današnjih naših gospođica, igrale su se „bugarske, vlaške, nemačke, švedske, mađarske i minueti i tako dalje“. No, između svake strane igre igrano je po jedno srpsko kolo).

Ipak, nije ispalo sve kao što treba na ovome balu. "S početka su i gledane zapiske (pozivnice) - veli hroničar - niti je ko puštan koji nije imao zapiske. No, kad poznije, pred večeru, nagrne svet ... i tako ti je i novo i staro zdanije Suda narodnoga, i na gornjem i na donjem boju, krčilo gostima i zvanima i nezvanima tako da su jedva mimoilaziti se mogli."

Vredno je sad koju reč pohvale reći i o priređivačima ovoga bala. Izveštač veli: "Voobšče svi članovi Suda narodnoga: Lazar Teodorović, Đorđe Protić, Milosav Zdravković, Ranko Majstorović, Janićije Đurić, Đorđe Parezan i Ilija Polović, utrkivali su se koji će više razveseliti goste“.

Bal je trajao do devet sati noću, a to će reći skoro do tri sata po ponoći.

Posle ovoga bala u Kragujevcu, nastali su balovi u Beogradu, no koji su bili više zvaničnog karaktera. Ja ne znam da li je koji i ranije priređen, ali među prvima hronika beleži bal koji je 27. januara 1838. godine davao engleski konzul Hodžes, a na kome je balu i sam knez Miloš vodio kolo, pa odmah na nekoliko dana zatim bal u dvoru (6. februara 1838) koji je u počast istome konzulu dvor priredio.

Iduće, 1839. godine priredio je veliki bal i večeru general-major i predsedatelj Soveta gospodar Jevrem Obrenović, na kome su bili konzuli ruski, engleski i austrijski i sve više činovništvo.

Tek 1840. godine priređen je u Beogradu prvi javni bal. To je bilo 4. septembra, kao na dan rođenja knez-Mihailovog. „Za čest dana roždenija svjetloga Kneza našeg osvetljena je bila uveče sva varoš i držan bal u predgradiju idući Topčideru. Na bal ovaj, koji je vrlo veselo igranjem svakojaki igri a osobito narodnog kola i s pesmom proveden, pozvani su kako sva ovde nalazeća se gospoda činovnici, tako i otmeni građani ovdašnji". Tako beleži hronika. Ta zgrada u "predgrađu" je poznata velika pivara u Savamali, koju je baš te godine nazidala kneginja Ljubica i uzeo je pod zakup neki Rista Paripović.

Zatim su nastali i drugi javni balovi. Tako 1843. godine jedan je bal priređen u Vladičinoj kafani na Savi, koju je držao neki Anastas Kuzmanović, a priređen je bal i u Zisinoj kafani na Dorćolu. A od godine 1844. već počinju balovi i u Novome zdanju (sada Starome zdanju) u gostionici Jelen, u Glavnoj čaršiji. I ti balovi već se smatraju kao otmeni. Tu otmenost je jedino poremetio jedan bal koji je u gostionici Jelen priredila Opština beogradska 30. avgusta 1844. a u čast Vučićevog povratka u otadžbinu. Za ljubav g. Vučićevu, koji je bio „narodski čovek“, osim bande, na tom su balu svirale i gajde a duvale su i zurle.

Koliko je te godine, kad je Beograd stekao modernu salu, zavladala manija za balovima, može da nam pokaže i oglas koji je ugostitelj te gostionice dao u novine i koji ne objavljuje više jedan bal, već na kvantum. Taj oglas glasi: "Pri vladajućim sada obšteg blagostanja obstojatelstvima, koja svakorodnim družtvenim veseljima ne samo nesmetaju nego takova upravo i zaktevati vide se, podpisani gostitelj kod Jelena odvažno se dati četiri otmena bala u velikom zdaniju i učtivo poziva na te sve otmene kuće i svako otmeno lice".

Naravno, čim su balovi počeli ovako na kvantum da se daju, odmah se u Beogradu pojavio i prvi učitelj igranja. Već početkom aprila čitamo njegov oglas kojim javlja poštovanom publikumu, da desetog aprila otvara u sali kod Jelena školu igranja. Taj prvi učitelj zove se Fridrih Goldham, „akademski umetnik igranja i tancmajstor kod više c.-kr. austriski regimenti".

Docnije, kad je knez Aleksandar Karađorđević nazidao Novo zdanje (današnju opštinu), prešli su otmeni balovi tamo i priređivani su u onoj sali gde se sad drže sednice opštinskog odbora.

Eto, sad znate da su se i naši preci umeli veseliti.

Izvori

• Branislav Nušić, Iz poluprošlosti,1935.,Beograd.