Балетићи

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Полећеше два галића врана
0002 од питоме Ластве црногорске,
0003 лете тице граду Никшићскоме.
0004 Ка’ су врани тице долећели,
0005 ниђе они панут не оћаху
0006 но се вију око Никша града,
0007 на бијелу Калабића кулу.
0008 Из двора иг нико не видио
0009 до подоцне Калабића мајка,
0010 тице виђе, њима проговара:
0011 "Бог убио двије тице вране!
0012 Што сте ође јутрос попадале?
0013 Да л’ дрвета, ол’ камена нејма
0014 око равна Поља Никшићскога,
0015 ђе но бисте јутрос попадали?"
0016 Ћерала их па им говорила:
0017 "Јесте ли ми јутрос доранили
0018 од питоме Ластве Оздринићске
0019 са торине Балетића Рада?
0020 Јесте ли ми чету видијели,
0021 а пред четом до два Калабића,
0022 Калабића Мину и Милету,
0023 удрише ли Раду на торину”?
0024 Један граче, други проговара:
0025 "Јадна бако, Калабићах мајко!
0026 Раде бисмо добре казат гласе,
0027 ма нећемо но како је било:
0028 јутрос су ти здраво осванули
0029 у равноме Пољу Тутиноме,
0030 ма ти ево муке и невоље,
0031 е се друга чета подигнула
0032 од онога Кчева каменога,
0033 а пред четом до два побратима,
0034 оба ћу ти казат по имену:
0035 једно ми је Балетић Вукота,
0036 а друго је Марковићу Пејо,
0037 те је чета чету опазила,
0038 за њоме се трагом отиснула.
0039 Код Вукота у Лупоглав дође
0040 ту је турску стражу опазио,
0041 проз траву се вуче побаучке,
0042 а на руке носи џевердана,
0043 док се страже примакао близу,
0044 за ким паде, пушци огањ даде,
0045 пушка звекну, а планина јекну,
0046 а покличе Балетић Вукота:
0047 "Ха ђе си ми, Балетићу Раде!
0048 Остале ти овце ојађеле,
0049 ево клети у Лупоглав Турци!"
0050 То кад зачу Балетићу Раде
0051 он долеће како соко сиви
0052 те Турцима удри испријека,
0053 да не чини смире ни лијека:
0054 од образа пали џевердара
0055 те погоди Мину Калабића,
0056 Мина паде и Раде припаде,
0057 јуначку му посијече главу
0058 и узе му свијетло оруже.
0059 Бјеже Турци преко Студенога,
0060 ћерају их до два Балетића
0061 и Милети осјекоше главу.
0062 Бјеже Турци низ Липову страну,
0063 убјежаше у село Ћурчиће,
0064 а ћера их до два Балетића;
0065 но Турцима још је среће било -
0066 утекоше у село Ћурчиће
0067 у бијелу Васиљеву кулу,
0068 пак излази Васиљева Мара,
0069 а на руке носи колијевку
0070 и у њојзи два близанца сина,
0071 кумила је оба Балетића:
0072 "Не напријед, Балетић Вукота!
0073 Не напријед, Балетићу Раде!
0074 За нашега светога Јована!"
0075 Јунак добар на бога гледаше
0076 те је куми поклонио Турке
0077 и отле се натраг повратио
0078 гласа добра, свијетла образа,
0079 а осташе у Ћурчићу Турци.
0080 Још ако ми, баба, не вјерујеш
0081 изађи ми на прозор од куле
0082 те погледај Пољу Никшићскоме,
0083 а да видиш обоје носилах
0084 ђе ти носе оба Калабића."
0085 Иде баба на прозор од куле,
0086 виђе баба до двоје носилах
0087 ђе јој носе оба Калабића
0088 па закука не веселила се,
0089 и кукала отле до вијека.