Baletići
0001 Polećeše dva galića vrana
0002 od pitome Lastve crnogorske,
0003 lete tice gradu Nikšićskome.
0004 Ka’ su vrani tice dolećeli,
0005 niđe oni panut ne oćahu
0006 no se viju oko Nikša grada,
0007 na bijelu Kalabića kulu.
0008 Iz dvora ig niko ne vidio
0009 do podocne Kalabića majka,
0010 tice viđe, njima progovara:
0011 "Bog ubio dvije tice vrane!
0012 Što ste ođe jutros popadale?
0013 Da l’ drveta, ol’ kamena nejma
0014 oko ravna Polja Nikšićskoga,
0015 đe no biste jutros popadali?"
0016 Ćerala ih pa im govorila:
0017 "Jeste li mi jutros doranili
0018 od pitome Lastve Ozdrinićske
0019 sa torine Baletića Rada?
0020 Jeste li mi četu vidijeli,
0021 a pred četom do dva Kalabića,
0022 Kalabića Minu i Miletu,
0023 udriše li Radu na torinu”?
0024 Jedan grače, drugi progovara:
0025 "Jadna bako, Kalabićah majko!
0026 Rade bismo dobre kazat glase,
0027 ma nećemo no kako je bilo:
0028 jutros su ti zdravo osvanuli
0029 u ravnome Polju Tutinome,
0030 ma ti evo muke i nevolje,
0031 e se druga četa podignula
0032 od onoga Kčeva kamenoga,
0033 a pred četom do dva pobratima,
0034 oba ću ti kazat po imenu:
0035 jedno mi je Baletić Vukota,
0036 a drugo je Markoviću Pejo,
0037 te je četa četu opazila,
0038 za njome se tragom otisnula.
0039 Kod Vukota u Lupoglav dođe
0040 tu je tursku stražu opazio,
0041 proz travu se vuče pobaučke,
0042 a na ruke nosi dževerdana,
0043 dok se straže primakao blizu,
0044 za kim pade, pušci oganj dade,
0045 puška zveknu, a planina jeknu,
0046 a pokliče Baletić Vukota:
0047 "Ha đe si mi, Baletiću Rade!
0048 Ostale ti ovce ojađele,
0049 evo kleti u Lupoglav Turci!"
0050 To kad začu Baletiću Rade
0051 on doleće kako soko sivi
0052 te Turcima udri isprijeka,
0053 da ne čini smire ni lijeka:
0054 od obraza pali dževerdara
0055 te pogodi Minu Kalabića,
0056 Mina pade i Rade pripade,
0057 junačku mu posiječe glavu
0058 i uze mu svijetlo oruže.
0059 Bježe Turci preko Studenoga,
0060 ćeraju ih do dva Baletića
0061 i Mileti osjekoše glavu.
0062 Bježe Turci niz Lipovu stranu,
0063 ubježaše u selo Ćurčiće,
0064 a ćera ih do dva Baletića;
0065 no Turcima još je sreće bilo -
0066 utekoše u selo Ćurčiće
0067 u bijelu Vasiljevu kulu,
0068 pak izlazi Vasiljeva Mara,
0069 a na ruke nosi kolijevku
0070 i u njojzi dva blizanca sina,
0071 kumila je oba Baletića:
0072 "Ne naprijed, Baletić Vukota!
0073 Ne naprijed, Baletiću Rade!
0074 Za našega svetoga Jovana!"
0075 Junak dobar na boga gledaše
0076 te je kumi poklonio Turke
0077 i otle se natrag povratio
0078 glasa dobra, svijetla obraza,
0079 a ostaše u Ćurčiću Turci.
0080 Još ako mi, baba, ne vjeruješ
0081 izađi mi na prozor od kule
0082 te pogledaj Polju Nikšićskome,
0083 a da vidiš oboje nosilah
0084 đe ti nose oba Kalabića."
0085 Ide baba na prozor od kule,
0086 viđe baba do dvoje nosilah
0087 đe joj nose oba Kalabića
0088 pa zakuka ne veselila se,
0089 i kukala otle do vijeka.