Бабић Османага жени шуру Ченгић-Алибега
0001 Рано рани турско момче младо,
0002 Уз Приморје јаше на ђогату
0003 У тебдилу, катанском одилу.
0004 Кад се момак Задру прекучио,
0005 Он погледа са ђогата свога,
0006 Виђа башчу нову на обали,
0007 Насрид башче тепа начинита,
0008 А на тепи прострта простирка,
0009 На простирки сиди дивичица,
0010 Према себи ђерђеф окренула,
0011 Иглом боцка, а злато провлачи,
0012 Златна пера на около реда.
0013 Познаде је момче са ђогата
0014 Бисеру липу бана задарскога,
0015 Момче башчи окрену ђогата,
0016 У троје је прошце оградита.
0017 Ђогу свога момче расрдило,
0018 Под њим се је ђогат покупио,
0019 Све троје му прошце прескочио,
0020 Па допаде до тепе ледене,
0021 Он дивојци добро јутро виче:
0022 „Добро јутро, грано позладена,
0023 Необрана и неозобана,
0024 Неломита и необљубита!
0025 Жива т’ нане, де погледај не ме,
0026 Жив ти бане, би ли пошла за ме?“
0027 А дивојка њему говорила:
0028 „Да си здраво, виро и невиро!
0029 Чуј Турчине, Ченгић-Алибеже,
0030 Камо т’ вира, стигла те невира!
0031 Мореш ли оно упамтити вриме,
0032 Кад си билом Задру салазио,
0033 Дао ми вјеру, да ћеш ме узети,
0034 А ја теби, да ћу за те поћи,
0035 Ја ти даде тврдо обиљежље,
0036 А сад ево четири године,
0037 Како тебе билом Задру нема,
0038 Веш је мене бане поклонио
0039 Преко мора Малтезлији Мати,
0040 Данас ће му и сватови доћи,
0041 Само што се нису помолили.
0042 Јеси л’ сашо, беже, Задру билу,
0043 Да ми тврде вире повраћамо?“
0044 Бег јој вели са ђогата свога:
0045 „Нисам сашо ја до Задра била,
0046 Да ми тврде вире повраћамо,
0047 Вен да те носим до Скопља камена.
0048 Ход’ дер јаши за ме на ђогата,
0049 Да бижимо, драга, низ Приморје.
0050 Да нас тира седам краљевина,
0051 Оне наске стигнути не могу.“
0052 Он јој пружи своју десну руку,
0053 Она њему оби руке даје,
0054 Он је за се на ђогата баци,
0055 Па јој вели Ченгић Алибеже:
0056 „Та Бисеро, моје миловање,
0057 Шћипи ноне око дели ђоге,
0058 Биле руке око паса мога!
0059 Јер ти не знаш наре ђогатове.
0060 Зла је нара у ђогата мамна,
0061 Море тебе вихар укинути,
0062 Јер нара ваља далгу узимати.“
0063 Он од тепе поврати ђогата,
0064 Под њим добар прошће прескочио.
0065 На капији краљеви плаћници
0066 Угледаше бега и дивојку,
0067 Хабер дали Селенцији бану,
0068 На њих бане хршум учинио,
0069 Да опале задарске топове.
0070 А солдати кад их опалише,
0071 Пуче вранка и беглук зеленка,
0072 Што се чују недома Млетака,
0073 Дижу ларму уз оба Котара,
0074 Отпукоше бојнице лубарде
0075 Ниже Задра два има сахата,
0076 А Бисера бегу говорила:
0077 „Чуј, Алибег, цвиће дивојачко!
0078 Чујеш ли оне бојнице лубарде,
0079 Што пукоше ниже Задра била?
0080 Оно Мате прико мора приђе,
0081 Што ме је ћаћа њему поклонио.“
0082 А Алибег пао по ђогату,
0083 Па он тегли клетој Буковици,
0084 Буковици и Лашаковици,
0085 А испаде Вишњић харамбаша
0086 И уз њега шездесет хајдука,
0087 Под њим Вишњић уфатио ђогу:
0088 „Стани, беже, утицања нема,
0089 Придаји се, а не губи главе!“
0090 Ал у бега придавања нема,
0091 Сијну њему голотрба ћорда,
0092 Па Вишњица пером дофатио,
0093 Са Вишњића полетила глава,
0094 Па мимо њих проскака ђогата,
0095 Хитар ђого ко кад има крила,
0096 А остали на њег испуцаше,
0097 Ал залуду, њега не сватише.
0098 Премаче се клетој Буковици,
0099 Већ он рече, да сваком утече,
0100 Ал је коба бега укобила,
0101 Чекају га до три харамбаше,
0102 Једно Прица, а друго Јовица,
0103 Треће Симо Косијаревићу,
0104 Јер су били наврх Буковице,
0105 Кад су чули задарске топове.
0106 Њима вели Косијаревићу:
0107 „Давор моја браћо и дружино!
0108 Чујете ли задарске топове?
0109 Оно змија билом Задру сађе,
0110 Љута змија Ченгић Алибеже,
0111 Он је бану шкоду учинио
0112 И Бисеру липу ујагмио,
0113 Хоћемо ли кланац ујагмити?
0114 Кад би беже кланац ујагмио,
0115 Сви га ђавли не би достигнули,
0116 Ја камо ли банове катане.“
0117 Па у кланац сва три упадоше,
0118 Па по кланцу метнуше бусију,
0119 Њима вели Косијаревићу:
0120 „Немојте се нико преварити
0121 И на бега пушку подигнути,
0122 Вен га рад’те уфатити жива.“
0123 Сваки вели: „Не брини се тиме!“
0124 Кад наскака Ченгић Алибеже,
0125 Пред његака Прица искочио,
0126 Под њим мамна уфати ђогата:
0127 „Стани, беже, утицања нема,
0128 Ти одбаци пушке од себека!“
0129 Ал у бега придавања нема,
0130 Јер је у њег голотрба ћорда,
0131 Он удари Прицу харамбашу,
0132 С харамбаше полетила глава.
0133 Прица паде, Јовица допаде,
0134 Под њим ђогу уфатио мамна:
0135 „Видиш, беже утицања нема.“
0136 Њега беже мало дофатио,
0137 С њега фрци у планини глава,
0138 Викну Симо Косијаревићу:
0139 „Удрите му ђогу из пушака!“
0140 На ђогата огањ оборише,
0141 Девет пушак њега погодило,
0142 Мртав ђогат црној земљи паде,
0143 А хитар се беже пригодио,
0144 Он Бисеру липу ујагмио.
0145 Чудно беже у планини скаче,
0146 Све он скаче како јелин звире,
0147 А Бисера како кошутица,
0148 Бег је води за десницу руку,
0149 У десној му голотрба ћорда,
0150 Он ујагми у црљене стине,
0151 Па отпаса срмали силахе,
0152 Па изручи за триста фишека
0153 Пред Бисеру банову дивојку,
0154 Он Бисери тихо говорио:
0155 „Ти ми, драга, пушке пренабијај,
0156 Па ’ш видити, што видила ниси.“
0157 Све хајдуци на њег наваљују,
0158 А Алибег пуца из пушака,
0159 Којег сочи, промећања нема.
0160 Мало вриме, ни дуго не било,
0161 А допаде Павле капетане
0162 И уз њега још триста катана,
0163 Нагоне се на стине студене,
0164 А из стина беже дочекује,
0165 Одбија их из пушака малих.
0166 Мало вриме ни дуго не прође,
0167 Ал допаде Малтезлија Мате
0168 И хиљада уз њега сватова,
0169 До поле га седло заклонило,
0170 Од поле га капа поклопила,
0171 Сјаха вранца у планини свога,
0172 Он се вере кроз студене стине,
0173 Па он бегу на плећа скочио,
0174 А бег вели кићеној дивојци:
0175 „Та Бисеро, моје миловање!
0176 Шта је мени на плећа скочило?“
0177 „ „Та Алибег, иза горе сунце!
0178 То је глава Малтезлија Мате,
0179 Шта ме је ћаћа за њег поклонио,
0180 Какав Мате, жалосна му мајка,
0181 Не би га се вране накљувале,
0182 А камо ли дикле наљубиле!“ “
0183 Кад то чуо Ченгић Алибеже,
0184 Он га здупи за јаку од врата,
0185 Згули њега а са својих плећа,
0186 С њиме шину о стину студену,
0187 Пуче њему чело на петеро,
0188 Отпаса му срмали силахе,
0189 Из њих триста изручи фишека,
0190 Извади му пушке иза паса.
0191 Бег се брани из студених стина,
0192 Док му тече праха и олова,
0193 Не сми нико у студене стине.
0194 Кад нестаде праха и олова,
0195 Беже вели кићеној дивојци:
0196 „Сад је реда на њих ударити.“
0197 Па он здупи за руку дивојку,
0198 А у другу голотрбу ћорду,
0199 Па из стина беже искочио,
0200 Бег је на њих љуто ударио,
0201 А солдати бега заколили,
0202 Они њега љуто дочекују,
0203 Подвикује Павле капетане:
0204 „Не шал’те се, краљеви платници,
0205 Рад’те бега жива уфатити,
0206 Бољу ћу вам плаћу избавити.“
0207 Преби беже на гајтаних ћорду,
0208 Па се пале фати оковане,
0209 Он се гони с њима по планини,
0210 И он брани себе и дивојку,
0211 Преби своју палу оковану.
0212 Око њег се склопише плаћници,
0213 Они бега жива уфатили,
0214 Наопако руке савезаше,
0215 Низ планину њега потираше,
0216 Истираше Задру каменоме,
0217 Предадоше Селенцији бану.
0218 Бан га врже у тавницу клету,
0219 У којој је вода до колина,
0220 Шеварина трава до рамена,
0221 Пливају по њој змије и гуштери,
0222 А пивају ђавли и сотоне,
0223 Ругају се сужњу невољнику.
0224 Кад се тавна ноћца уноћала,
0225 Бег зацвили у тавници клетој,
0226 Повикује бана Задарскога:
0227 „Давор бане, мио господине!
0228 Јал ме цини, јал осици главу,
0229 Ја се муци научио нисам.“
0230 Кад то чуо бане Селенција,
0231 Он запали фењер-видилицу,
0232 Узе кључе, сиђе до тавнице,
0233 Бега виче, бег се одазива,
0234 Њему бане вели у тавници:
0235 „О Алибег, змијо из камена!
0236 Што ти цвилиш у мојој тавници?
0237 Ал си гладан хљеба бијелога,
0238 Ал си жедан вина руменога,
0239 Каква ти је туга и невоља?“
0240 Њему беже тихо говорио:
0241 „Давор бане, свитла Селенција!
0242 Нисам гладан хљеба бијелога,
0243 Нисам жедан вина руменога,
0244 Вен ја цвилим у твојој тавници.
0245 Јер се муци научио нисам,
0246 Ја ме цини, ја одсици главу.“
0247 Када бане те разуми ричи,
0248 Он говори бегу у тавници:
0249 „Љута змијо, Ченгић-Алибеже!
0250 Мислио те уцинити нисам,
0251 Вен ти кости у хавану тући,
0252 Јер си мени шкоду учинио,
0253 Згубио ми до три харамбаше,
0254 Згубио ми мојих плаћеника,
0255 Љута змијо, дваест и четири,
0256 Па си зета погубио мога,
0257 Зета мога, Малтезлију Мату;
0258 Ал ти данас замирити не ћу,
0259 Кад си ми се тако покорио,
0260 Па ћу за то тебе уцинити.
0261 Мореш ли ми дати дуговање:
0262 Добра врана са јасала свога
0263 И братину са чивије ћорду,
0264 Која сиче под оклопом Нимца,
0265 А пресица панцирли кошуље,
0266 Десну руку брата Хасанбега,
0267 Своју сестру Златку са оџака?“
0268 „ „Могу бане, све за своју главу.“ “
0269 Кад то чуо бане у тавници,
0270 Изведе га у своју одају,
0271 Добаци му књиге неписате
0272 И кулкума и перо тучије:
0273 „Пиши, беже, књигу на колину,
0274 Да је шаљем Хасанбегу твоме,
0275 Нек ти брацо шаље дуговање,
0276 Па ћу тебе азад учинити.“
0277 А бег пише књигу на колину:
0278 „Ето т’ књига, брате Хасанбеже!
0279 Јеси л’ чуо и хабер узео,
0280 Да сам јадан допао невоље
0281 И тавнице задарскога бана,
0282 Па је бане мене уцинио:
0283 Ишће твога вранца косатога,
0284 Ишће твоју са чивије ћорду,
0285 Твоју десну из рамена руку,
0286 Нашу сестру Златку са оџака.
0287 Све би, брате, лако пригорио,
0288 Ал не могу сестре пригорити,
0289 А ни твоје из рамена руке,
0290 Па не шаљем књигу од себека,
0291 Да ти за ме дајеш дуговање,
0292 Већ нек знадеш, што је од мене било;
0293 А знаш, да је Злате поклонита
0294 Османаги Бабахметовићу.“
0295 Када беже књигу направио,
0296 Бане зовну Тому службеника:
0297 „Хајде, јаши брњу великога,
0298 Носи књигу до Скопља каменог.
0299 Па ти књигу подај Хасанбегу.“
0300 Бан одведе Ченгић-Алибега,
0301 Јопе њега врже у тавницу,
0302 А Томица изведе брњака,
0303 Посиде га, па га отиснуо.
0304 Тома јаше до Скопља каменог,
0305 За дан и ноћ он до Скопља сиђе,
0306 Он у кули Хасанбега нађе,
0307 Јутро виче, па се поклонио
0308 И беговој руци полетио,
0309 Три пут црну земљу пољубио,
0310 Па му десну пољубио руку,
0311 Остави му књигу на колину,
0312 Измаче се, подвиш стаде руке.
0313 Кад бег билу књигу провидио,
0314 Пише другу књигу на колину:
0315 „Ето, бане, књига од менека!
0316 Причекај ме три пуне недиље,
0317 Док ја нађем прехитра бербера,
0318 Да ми извади из рамена руку,
0319 Дат ћу теби главно дуговање
0320 За својега брата Алибега,
0321 Доћи ће ти Задру каменоме.“
0322 Књигу даде Томи службенику,
0323 Још му тријес’ даде маџарија,
0324 Тома бега добро зафаљује,
0325 Па се врати натраг на Приморје.
0326 Мало вриме ни дуго не прођо,
0327 Кад на кули кликну кукавица,
0328 То не била сиња кукавица,
0329 Вен госпоја Алибеговица,
0330 Она виђа Саву службеника,
0331 Госпе њему вели са пенџера:
0332 „Сава, слуго Алибега мога,
0333 Би ли мене ћио послушати,
0334 Да ми снесеш књигу на Цетину
0335 А до куле родитеља мога,
0336 Мога бабе, гази Махмутаге?“
0337 А Сава је госпи говорио:
0338 „Чуј, госпојо Алибеговице!
0339 Далеко је на Цетину сићи
0340 Пишице, госпе, вјеру ти задајем.“
0341 Госпоја му вели са пенџера:
0342 „Вирна слуго мога Алибега,
0343 Ето врана бега Хасанбега!“
0344 Хоће слуга, послушати мора,
0345 Госпе му баци књигу са пенџера
0346 Направиту и запечатиту,
0347 Узе је Сава, врже у џепове,
0348 До презида и гаврана дође,
0349 Изведе га, па га поклопио.
0350 Кад се чуше чавли по камењу
0351 А опази беже из ахара
0352 И угледа Саву и гаврана,
0353 Са чивије пушку ујагмио,
0354 Окрену јој грло на пенџере,
0355 Па он виче Саву службеника:
0356 „Устави, Сава, сад ти оде глава!“
0357 Устави га Сава службениче,
0358 А завика госпе са пенџера:
0359 „Мој диверче, од злата прстенче,
0360 Не устављај, обадва ти свита!“
0361 Бег се своје снахе застидио,
0362 Па је Сави изун допуштио,
0363 Искочи Сава из авлије вранца,
0364 Добра вранцу паде по перчину.
0365 Дванејст пуних што има сахата
0366 А до куле гази Махмутаге,
0367 Све је Сава у три покупио.
0368 Кад дојаха, одсиде гаврана,
0369 Па окрену уз кулу камену.
0370 Кад он аги у одају уђе,
0371 Ал му сиди гази Махмутага,
0372 Бога викну, па се поклонио
0373 И његовој полетио руци,
0374 Остави му књигу на колину,
0375 Па се намах натраг повратио.
0376 Кад је ага књигу разавио,
0377 Књигу гледа, главом помахује.
0378 Што му је госпе у књизи правила:
0379 „Родитељу, гази Махмутага!
0380 Јеси л’ чуо и хабер узео,
0381 Да је Алибег допао невоље
0382 И тавнице задарскога бана,
0383 Па је бане њега уцинио:
0384 Ишће од њег вранца са јасала
0385 И братину са чивије ћорду,
0386 Ишће десну из рамена руку
0387 А његова брата Хасанбега,
0388 Ђене ишће Злату са оџака.
0389 Ти си, бабо, Злату испросио
0390 За синовца Бабић-Османагу.
0391 Па ето ти моја књига била,
0392 Од тебе гледам Алибега мога,
0393 Ја ево ти вјера од менека,
0394 Ја ћу теби образ оцрнити,
0395 Оставит ћу кулу од камена,
0396 Па ето ме твојој билој кули.“
0397 Кад је ага књигу провидио,
0398 Сам мислио, а сам говорио:
0399 „Боже драги, на свачем ти фала!
0400 Сад ја не знам, што ћу ни како ћу:
0401 Ал би Задру пораз Алибега,
0402 Ал би најпри довео дивојку,
0403 Па синовца оженио свога,
0404 Онда ишо Задру каменоме.“
0405 Све мислио, на једно смислио:
0406 „Бог зна, хоћу Скопљу раз дивојке.“
0407 Па искупи момке по Цетини,
0408 Он сигура стотину коњика,
0409 Посидоше ате племените,
0410 Отискоше у Скопље камено,
0411 Дошли кули Ченгић-Алибега.
0412 Ноћ ноћили, рано подранили,
0413 Па им сутра изиђе дивојка,
0414 Поведоше из Скопља дивојку.
0415 Ја кад ага на Цетину сиђе,
0416 Сашли свати Бабахметовићу,
0417 Наставише шенлук и весеље,
0418 Липу Злату нићах учинише,
0419 А сведоше момка у одају.
0420 А стоји му у буџаку Злате,
0421 Она рони сузе низ образе.
0422 Османага Злати говорио:
0423 „Давор Злате, моје миловање!
0424 Де ми право по истини кажи,
0425 Што ти, драга, цвилиш у одаји,
0426 Да се мене ниси покајала?«
0427 Њему вели Злата из буџака:
0428 „Драги ага, Бабић-Османага!
0429 Лако је, драги, љубити дивојку.
0430 Зар ти не знаш, Бабић Османага,
0431 Да је мој брацо допао невоље,
0432 Тужне муке и душманске руке
0433 И тамнице бана задарскога?
0434 Он је мога брата уцинио.
0435 Ишће од њег главно дуговање:
0436 Ишће мене, твоју јауклију,
0437 Десну руку брата Хасанбега
0438 И братину са чивије ћорду
0439 И његова са презида вранца,
0440 Мом је брату мука дотужила,
0441 Све му реко дати дуговање.
0442 Па је лако љубити дивојку,
0443 Ама је мучно билу Задру сићи.“
0444 Кад то чуо Бабић-Османага,
0445 Он дивојци вели у одаји:
0446 „Давор Злате, моје миловање!
0447 Још те нисам ја ни прегрлио,
0448 Камо ли те, драга, пољубио.
0449 Знао нисам, обадва ми свита,
0450 Да је, драга, беже у невољи.
0451 А ја тебе не би ни водио,
0452 Док ти брата не би извадио.
0453 Него те, драга, ја пољубит не ћу,
0454 Ја ћу ићи Задру каменоме.“
0455 У одаји сандук отворио,
0456 Извадио катанско одило,
0457 Па се момак тебдил учинио,
0458 Назу чизме, а припаса ћорду,
0459 Па Златији липој говорио:
0460 „Понеси ми свићу видјелицу!“
0461 Она носи свићу видјелицу,
0462 Па сиђоше ату и президу,
0463 Он сигура под катанску дору,
0464 Па изведе њега у авлију.
0465 Дивојка му канат отворила,
0466 Он дивојци вели на капији:
0467 „Немој ми се, драга, преварити,
0468 Да би сутра рано подранила
0469 И одаји врата отворила
0470 Ил ме којем брату отказала,
0471 Ни мом аџи гази Махмутаги,
0472 Ја куда сам отиро дората,
0473 Па ни моме баби родитељу,
0474 Нек ми бабо проведе весеље,
0475 Нек се браћа кола наиграју,
0476 Нек се сестре писме напивају.“
0477 „ „Не ћу, драги, вјеру ти задајем.“ “
0478 То му рече, врата притворила,
0479 Па побјеже у кулу камену.
0480 Одведе ага уз Цетину дору,
0481 Јер га ага не сми појахати.
0482 Зла је нара у дората била,
0483 Стане вриска ата празовита,
0484 Док би њега момак посиднуо.
0485 Уза сву га изведе Цетину
0486 На пољане Синобадовића,
0487 Туди свога посиде дората,
0488 Стаде вриска ата празовита,
0489 Оде јека на Динару клету,
0490 Ко кад пред њим отрже прангија.
0491 Он отишће уз пољане равне,
0492 Па дорату говорио своме:
0493 „Давор доре, десно крило моје!
0494 Да су тебе браћа потпазила,
0495 Сад би за мном пошли у тирање.“
0496 У Динару гору ускочио,
0497 Гони дору уз Динару свога,
0498 Па изиђе на дуге пољане,
0499 Туди ага хунку преметнуо,
0500 Па окрену низ Црнају дору,
0501 А потфати све горње Котаре.
0502 Добар му се дорат пригодио,
0503 Па освану на Приморју равну.
0504 Кад он сађе мору на обалу,
0505 На големо чудо нагазио,
0506 Туди нађе банове платнике,
0507 И од сваког вридна господина
0508 Водају се кусци прекоморци,
0509 Све су ати у колан метнути.
0510 Он се томе чуду зачудио.
0511 Па њимака добро јутро викну,
0512 Плаћеници јутро одазваше:
0513 „Да си здраво, вридан господине!“
0514 Њима вели Бабић-Османага:
0515 „Ви солдати, краљеви плаћници!
0516 Де ми право на Приморју каж’те,
0517 Што с’ водају кусци прекоморци,
0518 Што су вам ати у колан метнути?“
0519 Њему један солдат говорио:
0520 „Господине и господски сине!
0521 Зар ти не знаш за наше весеље?
0522 Весеље је Селенције бана,
0523 Јер се жени бане господине
0524 Липом Златом Ченгић-Алибега,
0525 Бана нам је мира намирила,
0526 Па је љуту змију уфатио,
0527 Љуту змију Ченгић-Алибега.
0528 Па је бега метно у тавницу
0529 И он је бега љуто уцинио:
0530 Заиско му сестру са оџака,
0531 А бегу је мука дотужила,
0532 Сестру му је Злату поклонио,
0533 Па ће у ред и дивојка доћи;
0534 С тога бане проводи весеље,
0535 И он меће велику обдуљу,
0536 Првом коњу Туркињу дивојку,
0537 Липу Ајку Фирдузбеговића
0538 Од била Хливна и воде Бистрице.“
0539 Кад то чуо Бабић Османага,
0540 Ага јекну на дорату своме,
0541 Па дорату тихо говорио:
0542 „Та дорате, десно крило моје!
0543 Виђај Ајке, моје посестриме!
0544 Тражисмо је три пуне године:
0545 Тога града ни паланке нема,
0546 Ми којему саходили нисмо,
0547 Нигди за њу нисмо потпазили
0548 До данаске, оба крила моја!
0549 Бисмо л’, крило, срићу окушали,
0550 Не би л’ наске мио Бог помого,
0551 Посестриму да ми уграбимо?
0552 Бог зна, хоћу срићу окушати.“
0553 Добар хајван не зна говорити,
0554 Ушима миња, а копа ногама,
0555 Па одјаха у Приморје дору,
0556 Са дората седло оборио,
0557 Па на њега подиже чулеве,
0558 Дору мамна врже у колане,
0559 Вас дан свога што превода дору.
0560 Ја кад му се ноћца прикучила,
0561 На чулеве седло подигнуо,
0562 Префати му на споне колане,
0563 Посиде га, па га отиснуо,
0564 Па изиђе до Задра камена,
0565 До биртије Луце крчмарице.
0566 У авлију ускочио дору,
0567 Па он виче Луцу крчмарицу:
0568 „Брже слугу до дората мога!“
0569 Крчмарица набави слугана,
0570 Да му вода по авлији дору.
0571 Османага у биртију уђе,
0572 Крчмарица мезу поставила,
0573 Сву ноћ пише, сана не имадоше.
0574 Подранио Бабић Османага,
0575 Па испаде до дората свога,
0576 С њега седло и чулеве сними,
0577 Па дората итмал учинио
0578 Млаком водом и сафуном билим,
0579 По њем баци мелезли чашафе,
0580 Па је с коња воду покупио,
0581 Опет на њег навали чулеве,
0582 На чулеве седло навалио,
0583 Подмаче му три мезане вина.
0584 Кад му попи три мезане вина,
0585 У дората око закрвави,
0586 Цик га стоји како змије љуте,
0587 Четри му оке јечма устакнуо.
0588 Док је дорат јечам позобао,
0589 Бабић уђе Луци у биртију,
0590 Крчмарици ага говорио:
0591 „Давор Луце, наша крчмарице!
0592 Кад се вратим са нашег Приморја,
0593 Ја ћу теби платити конаке,
0594 А и слугу твоју у авлији.“
0595 То јој рече, па отишће дору.
0596 Кад он сађе на Приморје равно,
0597 Он осиде на Приморју дору,
0598 Са њег седло сними на мераји,
0599 Па он хода и дората вода.
0600 Кад је жарко огријало сунце,
0601 Он погледа Задру каменоме
0602 И угледа два силена бана,
0603 Обадва се по руке узела,
0604 Бан задарски и с њим Новљанине,
0605 Они шећу низ Приморје равно.
0606 Кад се они аги примакнуше,
0607 Новљанине побру оставио,
0608 Он до аге и дората дође,
0609 Па он аги тихо говорио:
0610 „Е Бога ти, влашче крајишњче!
0611 Дај ми продај Туркињу дивојку,
0612 Што утечеш на дорату своме,
0613 Ево теби триста маџарија!“
0614 Њему вели Бабић Османага:
0615 „Окани се, бане господине!
0616 Бог зна сами, чија је обдуља.“
0617 Њему бане јопе говорио:
0618 „Не будали, влашче крајишниче,
0619 Узми триста готових цекина!“
0620 Онда вели Бабић Османага:
0621 „Давор бане, мио господине!
0622 Број цекине, џаба ти дивојка,
0623 Ако утече дорат на обдуљи.“
0624 Бан му даде триста маџарија.
0625 Поврати се бане Новљанине,
0626 Па он вели своме побратиму:
0627 „Побратиме, бане Задранине!
0628 Кад би мене ћео послушати,
0629 Нека данас полете атови;
0630 Јер вид’ оног влаха крајишника,
0631 Што он хода и дората вода!
0632 Да причекаш за недиљу дана,
0633 Он ће таман изводати дору,
0634 А наши ће ати претирати,
0635 Свима ће нам онај уграбити.
0636 Данас наши да полете ати,
0637 Они су нам таман изводати,
0638 Мого б’ који наших уграбити.“
0639 Хоће бане, те га послушао.
0640 Викач виче на Приморју равну:
0641 „Чујете ли момци код атова!
0642 Ко год има коња обдуљаша,
0643 Бан је ево изун допустио,
0644 Данас атом ваља полетити.
0645 Ко имаде брза за обдуљу,
0646 Нек га снима на Приморју равну!“
0647 Снимају се ати обдуљаши,
0648 Има ата дваест и четири.
0649 Бињеџије ате појахаше,
0650 Османага појаха дората,
0651 Отискоше низ Приморје равно.
0652 А подвикну млад задарски бане:
0653 „Прва дуко, Павле капетане!
0654 Дедер узми Пушкарић-лајтмана,
0655 Па ви хајте, ате упоред’те!
0656 Виђате ли влаха крајишника,
0657 Гдје он најстраг отира дората,
0658 Да вам не би ате преварио.“
0659 А подвикну Павле капетане:
0660 „Вира је, бане, преварати не ће,
0661 Док ти чујеш Павла капетана.“
0662 Он и лајтман ате отискоше,
0663 Завели их четири сахата,
0664 Нек се могу ати разабрати.
0665 Када били ате испоредили,
0666 Испред њих су ћеневир пружили,
0667 Коноп држе оба капетана,
0668 За ћеневир ате заведоше.
0669 Османага сиди на дорату,
0670 За све ате измако дората.
0671 Њему оба веле капетана:
0672 „Крајишниче, сам те Бог убио!
0673 Дај поведи у параду дору,
0674 Јер ћеш рећи, да смо преварили.“
0675 Османага са дората виче:
0676 „Капетани Селенције бана!
0677 Рећи не ћу, да сте преварили,
0678 Ако могле ноге доратове.
0679 Ја не могу у параду дору,
0680 Јер се је добар хангир прегодио.“
0681 Ја кад чула оба капетана,
0682 Ћеневир паде, ати полетише,
0683 Стаде црне земље тутљевина,
0684 Разбише се на седам алаја,
0685 Добар дорат у стражњем алају.
0686 Тако један сахат прелетише.
0687 Кад на други сахат наступише,
0688 Разбише се на дванејст алаја,
0689 А у шести Османага приђе.
0690 Кад и трећи сахат прилетише,
0691 Разбише се на петнејст алаја.
0692 Османагу заболише руке
0693 На кајасу заптећи дората,
0694 Он дорату говорио своме:
0695 „Та дорате, оба крила моја!
0696 Мени с’ на те чини гледајући,
0697 Ако Бог да, наша је обдуља.“
0698 Па дорату на сву вољу даде,
0699 Полети му ко кад има крила,
0700 Па он стиже два коња гаврана,
0701 Оба врана Новљанина бана,
0702 И мимо њих дорат прелетио,
0703 Па он стиже два коња кулаша,
0704 Два кулаша Лауд-генерала.
0705 Кад се с њима он упоредио,
0706 Већ он рече, да њима утече;
0707 Ал угледа два јагаза млада,
0708 Оба коња задарскога бана
0709 И на њима двоје лацманчади,
0710 Бију ате са обедви стране.
0711 Османага дори говорио:
0712 „Мој дорате, оба крила моја!
0713 Никад те плеска није ошинула,
0714 Реда те је данас ошинути.“
0715 Па од паса одапе канџију,
0716 Мало дору дофатио свога,
0717 А добар се дорат покупио,
0718 На ливу се страну ишћошио,
0719 Прве баца крај ушију ноне
0720 Ко кад се је на крила подиго.
0721 Фришко стиже два коња јагаза,
0722 И мимо њих дорат пролетио,
0723 Па утече на пољу обдуљу.
0724 Бабић спреми на Приморју дору,
0725 Па он хода и дората вода.
0726 А отишће извишна господа
0727 Уз Приморје Задру каменоме,
0728 Два се бана по руке узела,
0729 А за њима Османага пође,
0730 Око њег се дорат заиграва,
0731 Конда добар није ни летио.
0732 Кад он сиђе Задру каменорне
0733 До биртије Луце крчмарице,
0734 Узе му слуга у авлији дору.
0735 Османага у биртију уђе,
0736 Њему Луце мезу поставила,
0737 Ага пије у одаји вино.
0738 Кад се ага мало понапио,
0739 А дорат му с’ добар одморио,
0740 Он изиђе до дората свога,
0741 Префати му четири колана,
0742 Па он скочи на дората свога,
0743 Луци баци осам маџарија,
0744 Па отишће Задру до капије,
0745 Сађе кули Селенције бана,
0746 У авлији осиде дората,
0747 Забаци му четири кајаса,
0748 Сам се дорат по авлији вода.
0749 Кад погледа од дората свога,
0750 По авлији толе посидале,
0751 Ту се вино пије и ракија,
0752 Оба бана на тепи леденој.
0753 А Бисера гледа са пенџера,
0754 Сама мисли, а сама говори:
0755 „Тако ми крста и закона мога!
0756 Оно ј’ дорат Бабић-Османаге,
0757 Ја ћу њега данас окушати,
0758 Јер сам дору мамна научила:
0759 Кад би на њег цакло окренула,
0760 А он добар цакло опазио,
0761 Он би своју нару показао,
0762 Какве наре у хајвана нема.“
0763 Османага на тепу изиђе,
0764 Он банима Бога навикнуо,
0765 Оба му бана Бога одазваше.
0766 Посади га бане Новљанине,
0767 Па га пуном чашом наздравио,
0768 Османага чашу искапио.
0769 Њему вели млад задарски бане:
0770 „Де ми право по истини кажи,
0771 Гдје си добра набавио дору?
0772 Ал си коња на дому ждрибио,
0773 Ал си њега за новце купио,
0774 Ал си њега у боју добио?"
0775 Османага њему говорио:
0776 „Давор бане, свитла Селенцијо!
0777 Кад ме питаш, право ћу казати:
0778 Коња нисам на дому ждрибио,
0779 Кадар нисам за новце купити,
0780 Вен сам коња у боју добио.
0781 Гдје се Купа и Корана миша,
0782 Ту је мене мира намирила
0783 На Турчина Хрњицу Халила,
0784 Ја Халила главом раставио,
0785 А испод њег дору извадио,
0786 Па га јашем по нашој граници.“
0787 Њему вели Селенција бане:
0788 „Да не лажеш, истина би била,
0789 То је дорат Бабић-Османаге.“
0790 „ „Истина је, бане господине,
0791 Баш је дорат Бабић-Османаге.
0792 Ти мореш ли упамтити вриме,
0793 Кад Бабахмет проводи весеље
0794 На Цетини у каменој кули,
0795 Кад доведе Мелчу Хрњичину
0796 И ожени сина Хусеина?
0797 Кад Хрњице сашле у походе,
0798 А Бабахмет поклони дората
0799 Од похода Хрњици Халилу,
0800 Па је мене мира намирила,
0801 Ја Халила главом раставио,
0802 А испод њег дору извадио.“ “
0803 Њему бане вели господине:
0804 „Баш, влашчићу, тако бити море.
0805 Дај ми дору за готове новце,
0806 Ево т’ за њег пет стотин цекина,
0807 Још ево ти буча маџарскога;
0808 А ја док сам буча направио,
0809 Строшио сам триста маџарија.“
0810 Османага бану говорио:
0811 „Број цекине, а скидај ми буча,
0812 Ено теби у авлији доре!“
0813 То је бане тешко дочекао,
0814 Изброји му пет стотин цекина.
0815 Скину бане буча маџарскога,
0816 Обуче га Бабић Османага.
0817 А бан скочи са тепе ледене,
0818 Па дорату мамну полетио,
0819 Добар се дорат на њег ушћулио,
0820 Он се не да себи прикучити.
0821 Полетише краљеви плаћници,
0822 Да уфате косата дората.
0823 И гори се добар начинио,
0824 Зуби јиде, а ногама туче.
0825 Онда скочи Бабић Османага,
0826 На дората хршум учинио,
0827 Добар му се дорат умирио.
0828 Посиде га бане Задранине,
0829 А Бисера сиди код пенџера,
0830 Прима њему цакло окренула.
0831 Кад је дорат цакло опазио,
0832 Да т’ је било стати погледати,
0833 Што с’ од бана и дората ради!
0834 Кад год добар у вишине клиси,
0835 Њему бане слети до гузице;
0836 А кад добар слети у дуљине,
0837 Уставља се бане код ушију.
0838 Стаде дрека бана господина:
0839 „Устав’те га, врази га однили!“
0840 Полетише краљеви плаћници,
0841 А гори се доре догодио,
0842 А полети Бабић Османага,
0843 На дората виче у авлији,
0844 Стаде добар у авлији дорат.
0845 Хитро бане одјаха дората,
0846 Остави га, на тепу изиђе,
0847 Па он вели Бабић-Османаги:
0848 „Скидај буча, дај ми маџарије!
0849 Доре не ћу ни за какво благо.“
0850 Њему вели Бабић Османага:
0851 „Вире ми, бане, од тог фајде нема,
0852 Што речемо, да ми не лажемо.“
0853 А Бисера брату говорила:
0854 „Брате Мате, у сестре једини!
0855 На тебика стотину цекина,
0856 Моли ћаће у авлији свога,
0857 Да не враћа крајишнику доре,
0858 Нека теби поклони дората!
0859 Подај влаху стотину цекина,
0860 Нека влашче посидне дората,
0861 Па нек тебе баци на дората,
0862 Нек ти каже ћуди доратове!“
0863 Ходе Мате, јер ништа не знаде,
0864 Нејак Мате од седам година.
0865 Мате хитро стрча у авлију,
0866 Па он ћаћи на тепу изиђе:
0867 „Ја те молим, ћаћа господине,
0868 Ти не враћај крајишнику доре,
0869 Вен ти мени поклони дората!“
0870 Хоће бане, па га поклонио
0871 Своме Мати сину јединоме.
0872 Полети Мате Бабић-Османаги,
0873 Баци њему стотина цекина:
0874 „Ја те молим, влаху крајишнику,
0875 Хај ти добра посидни дората,
0876 Метни мене за се на дората,
0877 Па ми кажи нару доратову!“
0878 Њему Бабић вели Османага:
0879 „Не ћу, Мате, вјеру ти задајем.“
0880 А кад чула два силена бана,
0881 Сваки му баци по сто маџарија.
0882 Оба бана аги говорила:
0883 „Хајде добра посидни дората,
0884 Кажи Мати ћуди доратове!“
0885 Османага покупи цекине,
0886 Па он скочи са тепе ледене,
0887 Он дорату у седло скочио,
0888 За се баци малог Матијана,
0889 А Бисера виче са пенџера:
0890 „Брате Мате, у сестре једини!
0891 Шћипи ноне око дели-доре,
0892 Биле руке аги око паса!
0893 Зла је нара у дората мамна,
0894 То је, брате, Бабић Османага.“
0895 Кад јој ага ричи разумио:
0896 „С Богом", рече, „два силена бана!
0897 Вама џаба Ченгић Алибеже
0898 А и Ајка Фирдузбеговића,
0899 А мени ће нејак Матијане!
0900 Ово није влашче крајишниче,
0901 Већ је главом Бабић Османага!“
0902 То им рече, на врата утече,
0903 Допаде хитро граду на капију,
0904 А искочи на поље зелено.
0905 А задарски дрмнуше топови,
0906 Дижу ларму уз оба Котара,
0907 По Котарих пуцају мужари,
0908 За агом се подигла потира.
0909 Да га седам тира краљевина,
0910 Залуду је, стигнути не мере.
0911 Брз је дорат Бабић-Османаге,
0912 Лети дорат ко кад има крила,
0913 Приморје је добар прелетио,
0914 Па он селу сађе Келешеву,
0915 Келешево село натфатио,
0916 Па удари испод Чекићева,
0917 А уз доње управи Котаре,
0918 А горње је момак подметнуо.
0919 Уз Црнају коња управио,
0920 Са дората оком погледао.
0921 Кад угледа сама коњаника,
0922 Гдје он лети низ Црнају равну
0923 На чилашу како на гејику,
0924 Познаде га Бабић Османага,
0925 Позна брата софту Хусеина,
0926 Све седам му лети братинаца,
0927 А и осми Маљковић Стипане,
0928 Вирна раја гази Махмутаге,
0929 А за њима Бабахмете стари,
0930 Пореди му гази Махмутага,
0931 Сритоше се на Црнаји равној.
0932 Османага њима салам викну,
0933 Њему браћа салам отпримише,
0934 За здравље се с њиме упиташе.
0935 Уз Црнају ате управише,
0936 Изађоше на дуге пољане,
0937 Ускочише у гору Динару.
0938 До Динаре потира тирала,
0939 Отален се натраг повратила.
0940 Кад сиђоше на Цетину кули,
0941 Разјахаше ате племените,
0942 Завргоше шенлук и весеље.
0943 Ага не ћи у кулу камену
0944 До Златије Ченгић-Алибега,
0945 Док он шуру не поврати свога.
0946 Веш дан прође, тавна ноћца дође.
0947 Кад им сутра био дан освану,
0948 Њему књига стиже писаница,
0949 Донесе је Тома службениче,
0950 Тома слуга задарскога бана,
0951 Па је даде Бабић-Османаги.
0952 Шта је у њој бане направио:
0953 „Љута змијо, Бабић-Османага!
0954 Ти си мене јако преварио,
0955 Покупио мекахне цекине.
0956 Однио ми буча маџарскога;
0957 Ал то ништа не би зажалио,
0958 Нег си моје срце истргнуо,
0959 Однио ми сина јединога.
0960 Сад ми цини сина јединога,
0961 Ишћи, ага, главно даговање,
0962 Све ћу дати ја за сина свога,
0963 Волим Мату нег сву краљевину.“
0964 Ага другу њему отписује:
0965 „Ето т’ књига, свитла Селенцијо!
0966 Ја ћу твога уцинити сина.
0967 Мореш ли ми дати дуговање:
0968 Два товара мала готовине
0969 И двадесет дебелих волова
0970 И тридесет крава јаловица,
0971 Товара тријест вина и ракије.
0972 Па мореш ли дати дуговање:
0973 Из тавнице Ченгић-Алибега,
0974 Сигурати Ченгић-Алибега,
0975 Око паса пусет поредати,
0976 Уз бедру му ћорду препасати.
0977 А под њега коња подметнути
0978 Свог јагаза мамна са презида,
0979 Још мореш ли дати дуговање:
0980 Направити наргишли кочије
0981 О четверо цаклом опердане,
0982 А жеженом харом покривене,
0983 Под кочије метнут’ бедевије,
0984 Дви лабуде како груде снига,
0985 Сигурати Бисеру дивојку,
0986 Метнути је, бане, у кочије,
0987 Да оженим Ченгић-Алибега,
0988 Што је за њу допао тавнице,
0989 Па ћу теби повратити сина.
0990 Ако л’ не даш главног дуговања,
0991 Ја ћу твога поклонити сина,
0992 Поклонити босанском везиру,
0993 Везир дати цару и Стамболу,
0994 Цар га дати цара Татархану
0995 У Татаре, међу пашалије,
0996 Већ оклен се сужњи не враћају.“
0997 Кад је ага књигу направио,
0998 Књигу даде Томи службенику,
0999 Још му дванејст даде маџарија:
1000 „Ето, Тома, па се напој вина,
1001 Напој вина, а поткуј брњака!“
1002 Тома с’ аги липо зафаљује:
1003 „Поштен био, ко те је родио!
1004 Поштенија вавик турска рука.“
1005 Отален се Тома повратио,
1006 Посиде брњу, па га управио
1007 Уз пољане Синобадовића,
1008 Све дан по дан, а конак по конак
1009 Сађе здраво Задру каменоме,
1010 Књигу даде бану Селенцији.
1011 Књига гледа бане господине,
1012 Па госпоји наустице каже,
1013 Какво ага ишће дуговање,
1014 А госпоја њему бесидила:
1015 „Ако не даш главно дуговање
1016 А за мога сина јединога,
1017 И ја ћу те, бане, оставити,
1018 Саћи кули Бабић-Османаге,
1019 Двор му мести, а воду носити
1020 И гледати сина јединога,
1021 Не дам Мате у татарско царство,
1022 Волим Мату нег сву краљевину.
1023 Па твој не ће ни динар отићи,
1024 Ти наврзи воке на подруме,
1025 На кошаре краве јаловице,
1026 На трговце мекахне цекине,
1027 На биртије вино и ракију,
1028 Па ето ти главног дуговања!“
1029 У њу бане оком погледао,
1030 Жао љубе, а жао му сина,
1031 Хоће бане, јер бити не мере:
1032 На подруме нариза волове,
1033 На кошаре краве јаловице,
1034 На трговце мекахне цекине,
1035 На биртије вино и ракију.
1036 Па изведе бега из тавнице,
1037 Бисери га даде у одају,
1038 А Бисера мезу поставила,
1039 Сила с њиме хладно пити вино.
1040 Бане другу књигу направио,
1041 Па је посла Бабић-Османаги:
1042 „Ја ћу дати главно дуговање,
1043 Изведи ми сина на пољане
1044 Та до хунке царске и ћесарске,
1045 Онди ћемо сужње минтовати.“
1046 Бан искупи главно дуговање,
1047 А направи наргишли кочије,
1048 Под кочије врже бедевије,
1049 Дви лабуде како груде снига,
1050 А сигура своју дивичицу,
1051 Па је врже у лаке кочије
1052 И с њом Ајку Фирдузбеговића,
1053 А сигура Ченгић-Алибега,
1054 Даде њему коња и оружје.
1055 Подиже се бане господине,
1056 Па отишће низ Приморје равно.
1057 Османаги када књига дође,
1058 И он Мату добро направио,
1059 У чисту га сају окројио,
1060 А у чисту срму оковао,
1061 Зади му за пас до дви лисе мале,
1062 Па му свога подмаче дората.
1063 Диже својих осам братинаца
1064 И деветог Маљковић-Стипана,
1065 А и свога бабу родитеља,
1066 Па изашли на дуге пољане,
1067 Кад ли сишо Селенција бане
1068 И истиро главно дуговање.
1069 Они туди сужње разминише,
1070 Драго бану, чем хесаба нема,
1071 Оде бане Задру каменоме,
1072 Па им бане вели низ Црнају:
1073 „Тако ми мојих седам молитава,
1074 Ја не жалим главно дуговање,
1075 Кад ми је ’вако Мату направио.“
1076 Османага натраг се вратио,
1077 Сиђе ага на Цетину равну,
1078 Алибега у Скопље спремио
1079 И његову Бисеру дивојку,
1080 Дуговање с њим располовио.
1081 А направи књигу на колину,
1082 Књигу посла Хливну и Бистрици
1083 А на руке Фирдузбеговићу:
1084 „Ето, беже, књиге од менека!
1085 Ходи мени на Цетину сиђи,
1086 Води Ајку Хливну каменоме,
1087 Ја сам твоју Ајку избавио.“
1088 Па настави шенлук и весеље.
1089 Када сађе Фирдузбеговиду
1090 На весеље Бабић-Османаги,
1091 Проведе ага у кули весеље
1092 И липом се Златом оженио,
1093 Липом Златом Ченгић-Алибега.
1094 А из куле Ајку опремио,
1095 Њојзи даде триста маџарија,
1096 Одведе је Фирдузбеговићу.
1097 А Алибег доведе Бисеру
1098 А до Скопља и камене куле,
1099 Потурчи је, нићах учинио,
1100 Па се и с њом беже оженио.
