Babić Osmanaga ženi šuru Čengić-Alibega
0001 Rano rani tursko momče mlado,
0002 Uz Primorje jaše na đogatu
0003 U tebdilu, katanskom odilu.
0004 Kad se momak Zadru prekučio,
0005 On pogleda sa đogata svoga,
0006 Viđa bašču novu na obali,
0007 Nasrid bašče tepa načinita,
0008 A na tepi prostrta prostirka,
0009 Na prostirki sidi divičica,
0010 Prema sebi đerđef okrenula,
0011 Iglom bocka, a zlato provlači,
0012 Zlatna pera na okolo reda.
0013 Poznade je momče sa đogata
0014 Biseru lipu bana zadarskoga,
0015 Momče bašči okrenu đogata,
0016 U troje je prošce ogradita.
0017 Đogu svoga momče rasrdilo,
0018 Pod njim se je đogat pokupio,
0019 Sve troje mu prošce preskočio,
0020 Pa dopade do tepe ledene,
0021 On divojci dobro jutro viče:
0022 „Dobro jutro, grano pozladena,
0023 Neobrana i neozobana,
0024 Nelomita i neobljubita!
0025 Živa t’ nane, de pogledaj ne me,
0026 Živ ti bane, bi li pošla za me?“
0027 A divojka njemu govorila:
0028 „Da si zdravo, viro i neviro!
0029 Čuj Turčine, Čengić-Alibeže,
0030 Kamo t’ vira, stigla te nevira!
0031 Moreš li ono upamtiti vrime,
0032 Kad si bilom Zadru salazio,
0033 Dao mi vjeru, da ćeš me uzeti,
0034 A ja tebi, da ću za te poći,
0035 Ja ti dade tvrdo obilježlje,
0036 A sad evo četiri godine,
0037 Kako tebe bilom Zadru nema,
0038 Veš je mene bane poklonio
0039 Preko mora Maltezliji Mati,
0040 Danas će mu i svatovi doći,
0041 Samo što se nisu pomolili.
0042 Jesi l’ sašo, beže, Zadru bilu,
0043 Da mi tvrde vire povraćamo?“
0044 Beg joj veli sa đogata svoga:
0045 „Nisam sašo ja do Zadra bila,
0046 Da mi tvrde vire povraćamo,
0047 Ven da te nosim do Skoplja kamena.
0048 Hod’ der jaši za me na đogata,
0049 Da bižimo, draga, niz Primorje.
0050 Da nas tira sedam kraljevina,
0051 One naske stignuti ne mogu.“
0052 On joj pruži svoju desnu ruku,
0053 Ona njemu obi ruke daje,
0054 On je za se na đogata baci,
0055 Pa joj veli Čengić Alibeže:
0056 „Ta Bisero, moje milovanje,
0057 Šćipi none oko deli đoge,
0058 Bile ruke oko pasa moga!
0059 Jer ti ne znaš nare đogatove.
0060 Zla je nara u đogata mamna,
0061 More tebe vihar ukinuti,
0062 Jer nara valja dalgu uzimati.“
0063 On od tepe povrati đogata,
0064 Pod njim dobar prošće preskočio.
0065 Na kapiji kraljevi plaćnici
0066 Ugledaše bega i divojku,
0067 Haber dali Selenciji banu,
0068 Na njih bane hršum učinio,
0069 Da opale zadarske topove.
0070 A soldati kad ih opališe,
0071 Puče vranka i begluk zelenka,
0072 Što se čuju nedoma Mletaka,
0073 Dižu larmu uz oba Kotara,
0074 Otpukoše bojnice lubarde
0075 Niže Zadra dva ima sahata,
0076 A Bisera begu govorila:
0077 „Čuj, Alibeg, cviće divojačko!
0078 Čuješ li one bojnice lubarde,
0079 Što pukoše niže Zadra bila?
0080 Ono Mate priko mora priđe,
0081 Što me je ćaća njemu poklonio.“
0082 A Alibeg pao po đogatu,
0083 Pa on tegli kletoj Bukovici,
0084 Bukovici i Lašakovici,
0085 A ispade Višnjić harambaša
0086 I uz njega šezdeset hajduka,
0087 Pod njim Višnjić ufatio đogu:
0088 „Stani, beže, uticanja nema,
0089 Pridaji se, a ne gubi glave!“
0090 Al u bega pridavanja nema,
0091 Sijnu njemu golotrba ćorda,
0092 Pa Višnjica perom dofatio,
0093 Sa Višnjića poletila glava,
0094 Pa mimo njih proskaka đogata,
0095 Hitar đogo ko kad ima krila,
0096 A ostali na njeg ispucaše,
0097 Al zaludu, njega ne svatiše.
0098 Premače se kletoj Bukovici,
0099 Već on reče, da svakom uteče,
0100 Al je koba bega ukobila,
0101 Čekaju ga do tri harambaše,
0102 Jedno Prica, a drugo Jovica,
0103 Treće Simo Kosijareviću,
0104 Jer su bili navrh Bukovice,
0105 Kad su čuli zadarske topove.
0106 Njima veli Kosijareviću:
0107 „Davor moja braćo i družino!
0108 Čujete li zadarske topove?
0109 Ono zmija bilom Zadru sađe,
0110 Ljuta zmija Čengić Alibeže,
0111 On je banu škodu učinio
0112 I Biseru lipu ujagmio,
0113 Hoćemo li klanac ujagmiti?
0114 Kad bi beže klanac ujagmio,
0115 Svi ga đavli ne bi dostignuli,
0116 Ja kamo li banove katane.“
0117 Pa u klanac sva tri upadoše,
0118 Pa po klancu metnuše busiju,
0119 Njima veli Kosijareviću:
0120 „Nemojte se niko prevariti
0121 I na bega pušku podignuti,
0122 Ven ga rad’te ufatiti živa.“
0123 Svaki veli: „Ne brini se time!“
0124 Kad naskaka Čengić Alibeže,
0125 Pred njegaka Prica iskočio,
0126 Pod njim mamna ufati đogata:
0127 „Stani, beže, uticanja nema,
0128 Ti odbaci puške od sebeka!“
0129 Al u bega pridavanja nema,
0130 Jer je u njeg golotrba ćorda,
0131 On udari Pricu harambašu,
0132 S harambaše poletila glava.
0133 Prica pade, Jovica dopade,
0134 Pod njim đogu ufatio mamna:
0135 „Vidiš, beže uticanja nema.“
0136 Njega beže malo dofatio,
0137 S njega frci u planini glava,
0138 Viknu Simo Kosijareviću:
0139 „Udrite mu đogu iz pušaka!“
0140 Na đogata oganj oboriše,
0141 Devet pušak njega pogodilo,
0142 Mrtav đogat crnoj zemlji pade,
0143 A hitar se beže prigodio,
0144 On Biseru lipu ujagmio.
0145 Čudno beže u planini skače,
0146 Sve on skače kako jelin zvire,
0147 A Bisera kako košutica,
0148 Beg je vodi za desnicu ruku,
0149 U desnoj mu golotrba ćorda,
0150 On ujagmi u crljene stine,
0151 Pa otpasa srmali silahe,
0152 Pa izruči za trista fišeka
0153 Pred Biseru banovu divojku,
0154 On Biseri tiho govorio:
0155 „Ti mi, draga, puške prenabijaj,
0156 Pa ’š viditi, što vidila nisi.“
0157 Sve hajduci na njeg navaljuju,
0158 A Alibeg puca iz pušaka,
0159 Kojeg soči, promećanja nema.
0160 Malo vrime, ni dugo ne bilo,
0161 A dopade Pavle kapetane
0162 I uz njega još trista katana,
0163 Nagone se na stine studene,
0164 A iz stina beže dočekuje,
0165 Odbija ih iz pušaka malih.
0166 Malo vrime ni dugo ne prođe,
0167 Al dopade Maltezlija Mate
0168 I hiljada uz njega svatova,
0169 Do pole ga sedlo zaklonilo,
0170 Od pole ga kapa poklopila,
0171 Sjaha vranca u planini svoga,
0172 On se vere kroz studene stine,
0173 Pa on begu na pleća skočio,
0174 A beg veli kićenoj divojci:
0175 „Ta Bisero, moje milovanje!
0176 Šta je meni na pleća skočilo?“
0177 „ „Ta Alibeg, iza gore sunce!
0178 To je glava Maltezlija Mate,
0179 Šta me je ćaća za njeg poklonio,
0180 Kakav Mate, žalosna mu majka,
0181 Ne bi ga se vrane nakljuvale,
0182 A kamo li dikle naljubile!“ “
0183 Kad to čuo Čengić Alibeže,
0184 On ga zdupi za jaku od vrata,
0185 Zguli njega a sa svojih pleća,
0186 S njime šinu o stinu studenu,
0187 Puče njemu čelo na petero,
0188 Otpasa mu srmali silahe,
0189 Iz njih trista izruči fišeka,
0190 Izvadi mu puške iza pasa.
0191 Beg se brani iz studenih stina,
0192 Dok mu teče praha i olova,
0193 Ne smi niko u studene stine.
0194 Kad nestade praha i olova,
0195 Beže veli kićenoj divojci:
0196 „Sad je reda na njih udariti.“
0197 Pa on zdupi za ruku divojku,
0198 A u drugu golotrbu ćordu,
0199 Pa iz stina beže iskočio,
0200 Beg je na njih ljuto udario,
0201 A soldati bega zakolili,
0202 Oni njega ljuto dočekuju,
0203 Podvikuje Pavle kapetane:
0204 „Ne šal’te se, kraljevi platnici,
0205 Rad’te bega živa ufatiti,
0206 Bolju ću vam plaću izbaviti.“
0207 Prebi beže na gajtanih ćordu,
0208 Pa se pale fati okovane,
0209 On se goni s njima po planini,
0210 I on brani sebe i divojku,
0211 Prebi svoju palu okovanu.
0212 Oko njeg se sklopiše plaćnici,
0213 Oni bega živa ufatili,
0214 Naopako ruke savezaše,
0215 Niz planinu njega potiraše,
0216 Istiraše Zadru kamenome,
0217 Predadoše Selenciji banu.
0218 Ban ga vrže u tavnicu kletu,
0219 U kojoj je voda do kolina,
0220 Ševarina trava do ramena,
0221 Plivaju po njoj zmije i gušteri,
0222 A pivaju đavli i sotone,
0223 Rugaju se sužnju nevoljniku.
0224 Kad se tavna noćca unoćala,
0225 Beg zacvili u tavnici kletoj,
0226 Povikuje bana Zadarskoga:
0227 „Davor bane, mio gospodine!
0228 Jal me cini, jal osici glavu,
0229 Ja se muci naučio nisam.“
0230 Kad to čuo bane Selencija,
0231 On zapali fenjer-vidilicu,
0232 Uze ključe, siđe do tavnice,
0233 Bega viče, beg se odaziva,
0234 Njemu bane veli u tavnici:
0235 „O Alibeg, zmijo iz kamena!
0236 Što ti cviliš u mojoj tavnici?
0237 Al si gladan hljeba bijeloga,
0238 Al si žedan vina rumenoga,
0239 Kakva ti je tuga i nevolja?“
0240 Njemu beže tiho govorio:
0241 „Davor bane, svitla Selencija!
0242 Nisam gladan hljeba bijeloga,
0243 Nisam žedan vina rumenoga,
0244 Ven ja cvilim u tvojoj tavnici.
0245 Jer se muci naučio nisam,
0246 Ja me cini, ja odsici glavu.“
0247 Kada bane te razumi riči,
0248 On govori begu u tavnici:
0249 „Ljuta zmijo, Čengić-Alibeže!
0250 Mislio te uciniti nisam,
0251 Ven ti kosti u havanu tući,
0252 Jer si meni škodu učinio,
0253 Zgubio mi do tri harambaše,
0254 Zgubio mi mojih plaćenika,
0255 Ljuta zmijo, dvaest i četiri,
0256 Pa si zeta pogubio moga,
0257 Zeta moga, Maltezliju Matu;
0258 Al ti danas zamiriti ne ću,
0259 Kad si mi se tako pokorio,
0260 Pa ću za to tebe uciniti.
0261 Moreš li mi dati dugovanje:
0262 Dobra vrana sa jasala svoga
0263 I bratinu sa čivije ćordu,
0264 Koja siče pod oklopom Nimca,
0265 A presica pancirli košulje,
0266 Desnu ruku brata Hasanbega,
0267 Svoju sestru Zlatku sa odžaka?“
0268 „ „Mogu bane, sve za svoju glavu.“ “
0269 Kad to čuo bane u tavnici,
0270 Izvede ga u svoju odaju,
0271 Dobaci mu knjige nepisate
0272 I kulkuma i pero tučije:
0273 „Piši, beže, knjigu na kolinu,
0274 Da je šaljem Hasanbegu tvome,
0275 Nek ti braco šalje dugovanje,
0276 Pa ću tebe azad učiniti.“
0277 A beg piše knjigu na kolinu:
0278 „Eto t’ knjiga, brate Hasanbeže!
0279 Jesi l’ čuo i haber uzeo,
0280 Da sam jadan dopao nevolje
0281 I tavnice zadarskoga bana,
0282 Pa je bane mene ucinio:
0283 Išće tvoga vranca kosatoga,
0284 Išće tvoju sa čivije ćordu,
0285 Tvoju desnu iz ramena ruku,
0286 Našu sestru Zlatku sa odžaka.
0287 Sve bi, brate, lako prigorio,
0288 Al ne mogu sestre prigoriti,
0289 A ni tvoje iz ramena ruke,
0290 Pa ne šaljem knjigu od sebeka,
0291 Da ti za me daješ dugovanje,
0292 Već nek znadeš, što je od mene bilo;
0293 A znaš, da je Zlate poklonita
0294 Osmanagi Babahmetoviću.“
0295 Kada beže knjigu napravio,
0296 Bane zovnu Tomu službenika:
0297 „Hajde, jaši brnju velikoga,
0298 Nosi knjigu do Skoplja kamenog.
0299 Pa ti knjigu podaj Hasanbegu.“
0300 Ban odvede Čengić-Alibega,
0301 Jope njega vrže u tavnicu,
0302 A Tomica izvede brnjaka,
0303 Poside ga, pa ga otisnuo.
0304 Toma jaše do Skoplja kamenog,
0305 Za dan i noć on do Skoplja siđe,
0306 On u kuli Hasanbega nađe,
0307 Jutro viče, pa se poklonio
0308 I begovoj ruci poletio,
0309 Tri put crnu zemlju poljubio,
0310 Pa mu desnu poljubio ruku,
0311 Ostavi mu knjigu na kolinu,
0312 Izmače se, podviš stade ruke.
0313 Kad beg bilu knjigu providio,
0314 Piše drugu knjigu na kolinu:
0315 „Eto, bane, knjiga od meneka!
0316 Pričekaj me tri pune nedilje,
0317 Dok ja nađem prehitra berbera,
0318 Da mi izvadi iz ramena ruku,
0319 Dat ću tebi glavno dugovanje
0320 Za svojega brata Alibega,
0321 Doći će ti Zadru kamenome.“
0322 Knjigu dade Tomi službeniku,
0323 Još mu trijes’ dade madžarija,
0324 Toma bega dobro zafaljuje,
0325 Pa se vrati natrag na Primorje.
0326 Malo vrime ni dugo ne prođo,
0327 Kad na kuli kliknu kukavica,
0328 To ne bila sinja kukavica,
0329 Ven gospoja Alibegovica,
0330 Ona viđa Savu službenika,
0331 Gospe njemu veli sa pendžera:
0332 „Sava, slugo Alibega moga,
0333 Bi li mene ćio poslušati,
0334 Da mi sneseš knjigu na Cetinu
0335 A do kule roditelja moga,
0336 Moga babe, gazi Mahmutage?“
0337 A Sava je gospi govorio:
0338 „Čuj, gospojo Alibegovice!
0339 Daleko je na Cetinu sići
0340 Pišice, gospe, vjeru ti zadajem.“
0341 Gospoja mu veli sa pendžera:
0342 „Virna slugo moga Alibega,
0343 Eto vrana bega Hasanbega!“
0344 Hoće sluga, poslušati mora,
0345 Gospe mu baci knjigu sa pendžera
0346 Napravitu i zapečatitu,
0347 Uze je Sava, vrže u džepove,
0348 Do prezida i gavrana dođe,
0349 Izvede ga, pa ga poklopio.
0350 Kad se čuše čavli po kamenju
0351 A opazi beže iz ahara
0352 I ugleda Savu i gavrana,
0353 Sa čivije pušku ujagmio,
0354 Okrenu joj grlo na pendžere,
0355 Pa on viče Savu službenika:
0356 „Ustavi, Sava, sad ti ode glava!“
0357 Ustavi ga Sava službeniče,
0358 A zavika gospe sa pendžera:
0359 „Moj diverče, od zlata prstenče,
0360 Ne ustavljaj, obadva ti svita!“
0361 Beg se svoje snahe zastidio,
0362 Pa je Savi izun dopuštio,
0363 Iskoči Sava iz avlije vranca,
0364 Dobra vrancu pade po perčinu.
0365 Dvanejst punih što ima sahata
0366 A do kule gazi Mahmutage,
0367 Sve je Sava u tri pokupio.
0368 Kad dojaha, odside gavrana,
0369 Pa okrenu uz kulu kamenu.
0370 Kad on agi u odaju uđe,
0371 Al mu sidi gazi Mahmutaga,
0372 Boga viknu, pa se poklonio
0373 I njegovoj poletio ruci,
0374 Ostavi mu knjigu na kolinu,
0375 Pa se namah natrag povratio.
0376 Kad je aga knjigu razavio,
0377 Knjigu gleda, glavom pomahuje.
0378 Što mu je gospe u knjizi pravila:
0379 „Roditelju, gazi Mahmutaga!
0380 Jesi l’ čuo i haber uzeo,
0381 Da je Alibeg dopao nevolje
0382 I tavnice zadarskoga bana,
0383 Pa je bane njega ucinio:
0384 Išće od njeg vranca sa jasala
0385 I bratinu sa čivije ćordu,
0386 Išće desnu iz ramena ruku
0387 A njegova brata Hasanbega,
0388 Đene išće Zlatu sa odžaka.
0389 Ti si, babo, Zlatu isprosio
0390 Za sinovca Babić-Osmanagu.
0391 Pa eto ti moja knjiga bila,
0392 Od tebe gledam Alibega moga,
0393 Ja evo ti vjera od meneka,
0394 Ja ću tebi obraz ocrniti,
0395 Ostavit ću kulu od kamena,
0396 Pa eto me tvojoj biloj kuli.“
0397 Kad je aga knjigu providio,
0398 Sam mislio, a sam govorio:
0399 „Bože dragi, na svačem ti fala!
0400 Sad ja ne znam, što ću ni kako ću:
0401 Al bi Zadru poraz Alibega,
0402 Al bi najpri doveo divojku,
0403 Pa sinovca oženio svoga,
0404 Onda išo Zadru kamenome.“
0405 Sve mislio, na jedno smislio:
0406 „Bog zna, hoću Skoplju raz divojke.“
0407 Pa iskupi momke po Cetini,
0408 On sigura stotinu konjika,
0409 Posidoše ate plemenite,
0410 Otiskoše u Skoplje kameno,
0411 Došli kuli Čengić-Alibega.
0412 Noć noćili, rano podranili,
0413 Pa im sutra iziđe divojka,
0414 Povedoše iz Skoplja divojku.
0415 Ja kad aga na Cetinu siđe,
0416 Sašli svati Babahmetoviću,
0417 Nastaviše šenluk i veselje,
0418 Lipu Zlatu nićah učiniše,
0419 A svedoše momka u odaju.
0420 A stoji mu u budžaku Zlate,
0421 Ona roni suze niz obraze.
0422 Osmanaga Zlati govorio:
0423 „Davor Zlate, moje milovanje!
0424 De mi pravo po istini kaži,
0425 Što ti, draga, cviliš u odaji,
0426 Da se mene nisi pokajala?«
0427 Njemu veli Zlata iz budžaka:
0428 „Dragi aga, Babić-Osmanaga!
0429 Lako je, dragi, ljubiti divojku.
0430 Zar ti ne znaš, Babić Osmanaga,
0431 Da je moj braco dopao nevolje,
0432 Tužne muke i dušmanske ruke
0433 I tamnice bana zadarskoga?
0434 On je moga brata ucinio.
0435 Išće od njeg glavno dugovanje:
0436 Išće mene, tvoju jaukliju,
0437 Desnu ruku brata Hasanbega
0438 I bratinu sa čivije ćordu
0439 I njegova sa prezida vranca,
0440 Mom je bratu muka dotužila,
0441 Sve mu reko dati dugovanje.
0442 Pa je lako ljubiti divojku,
0443 Ama je mučno bilu Zadru sići.“
0444 Kad to čuo Babić-Osmanaga,
0445 On divojci veli u odaji:
0446 „Davor Zlate, moje milovanje!
0447 Još te nisam ja ni pregrlio,
0448 Kamo li te, draga, poljubio.
0449 Znao nisam, obadva mi svita,
0450 Da je, draga, beže u nevolji.
0451 A ja tebe ne bi ni vodio,
0452 Dok ti brata ne bi izvadio.
0453 Nego te, draga, ja poljubit ne ću,
0454 Ja ću ići Zadru kamenome.“
0455 U odaji sanduk otvorio,
0456 Izvadio katansko odilo,
0457 Pa se momak tebdil učinio,
0458 Nazu čizme, a pripasa ćordu,
0459 Pa Zlatiji lipoj govorio:
0460 „Ponesi mi sviću vidjelicu!“
0461 Ona nosi sviću vidjelicu,
0462 Pa siđoše atu i prezidu,
0463 On sigura pod katansku doru,
0464 Pa izvede njega u avliju.
0465 Divojka mu kanat otvorila,
0466 On divojci veli na kapiji:
0467 „Nemoj mi se, draga, prevariti,
0468 Da bi sutra rano podranila
0469 I odaji vrata otvorila
0470 Il me kojem bratu otkazala,
0471 Ni mom adži gazi Mahmutagi,
0472 Ja kuda sam otiro dorata,
0473 Pa ni mome babi roditelju,
0474 Nek mi babo provede veselje,
0475 Nek se braća kola naigraju,
0476 Nek se sestre pisme napivaju.“
0477 „ „Ne ću, dragi, vjeru ti zadajem.“ “
0478 To mu reče, vrata pritvorila,
0479 Pa pobježe u kulu kamenu.
0480 Odvede aga uz Cetinu doru,
0481 Jer ga aga ne smi pojahati.
0482 Zla je nara u dorata bila,
0483 Stane vriska ata prazovita,
0484 Dok bi njega momak posidnuo.
0485 Uza svu ga izvede Cetinu
0486 Na poljane Sinobadovića,
0487 Tudi svoga poside dorata,
0488 Stade vriska ata prazovita,
0489 Ode jeka na Dinaru kletu,
0490 Ko kad pred njim otrže prangija.
0491 On otišće uz poljane ravne,
0492 Pa doratu govorio svome:
0493 „Davor dore, desno krilo moje!
0494 Da su tebe braća potpazila,
0495 Sad bi za mnom pošli u tiranje.“
0496 U Dinaru goru uskočio,
0497 Goni doru uz Dinaru svoga,
0498 Pa iziđe na duge poljane,
0499 Tudi aga hunku premetnuo,
0500 Pa okrenu niz Crnaju doru,
0501 A potfati sve gornje Kotare.
0502 Dobar mu se dorat prigodio,
0503 Pa osvanu na Primorju ravnu.
0504 Kad on sađe moru na obalu,
0505 Na golemo čudo nagazio,
0506 Tudi nađe banove platnike,
0507 I od svakog vridna gospodina
0508 Vodaju se kusci prekomorci,
0509 Sve su ati u kolan metnuti.
0510 On se tome čudu začudio.
0511 Pa njimaka dobro jutro viknu,
0512 Plaćenici jutro odazvaše:
0513 „Da si zdravo, vridan gospodine!“
0514 Njima veli Babić-Osmanaga:
0515 „Vi soldati, kraljevi plaćnici!
0516 De mi pravo na Primorju kaž’te,
0517 Što s’ vodaju kusci prekomorci,
0518 Što su vam ati u kolan metnuti?“
0519 Njemu jedan soldat govorio:
0520 „Gospodine i gospodski sine!
0521 Zar ti ne znaš za naše veselje?
0522 Veselje je Selencije bana,
0523 Jer se ženi bane gospodine
0524 Lipom Zlatom Čengić-Alibega,
0525 Bana nam je mira namirila,
0526 Pa je ljutu zmiju ufatio,
0527 Ljutu zmiju Čengić-Alibega.
0528 Pa je bega metno u tavnicu
0529 I on je bega ljuto ucinio:
0530 Zaisko mu sestru sa odžaka,
0531 A begu je muka dotužila,
0532 Sestru mu je Zlatu poklonio,
0533 Pa će u red i divojka doći;
0534 S toga bane provodi veselje,
0535 I on meće veliku obdulju,
0536 Prvom konju Turkinju divojku,
0537 Lipu Ajku Firduzbegovića
0538 Od bila Hlivna i vode Bistrice.“
0539 Kad to čuo Babić Osmanaga,
0540 Aga jeknu na doratu svome,
0541 Pa doratu tiho govorio:
0542 „Ta dorate, desno krilo moje!
0543 Viđaj Ajke, moje posestrime!
0544 Tražismo je tri pune godine:
0545 Toga grada ni palanke nema,
0546 Mi kojemu sahodili nismo,
0547 Nigdi za nju nismo potpazili
0548 Do danaske, oba krila moja!
0549 Bismo l’, krilo, sriću okušali,
0550 Ne bi l’ naske mio Bog pomogo,
0551 Posestrimu da mi ugrabimo?
0552 Bog zna, hoću sriću okušati.“
0553 Dobar hajvan ne zna govoriti,
0554 Ušima minja, a kopa nogama,
0555 Pa odjaha u Primorje doru,
0556 Sa dorata sedlo oborio,
0557 Pa na njega podiže čuleve,
0558 Doru mamna vrže u kolane,
0559 Vas dan svoga što prevoda doru.
0560 Ja kad mu se noćca prikučila,
0561 Na čuleve sedlo podignuo,
0562 Prefati mu na spone kolane,
0563 Poside ga, pa ga otisnuo,
0564 Pa iziđe do Zadra kamena,
0565 Do birtije Luce krčmarice.
0566 U avliju uskočio doru,
0567 Pa on viče Lucu krčmaricu:
0568 „Brže slugu do dorata moga!“
0569 Krčmarica nabavi slugana,
0570 Da mu voda po avliji doru.
0571 Osmanaga u birtiju uđe,
0572 Krčmarica mezu postavila,
0573 Svu noć piše, sana ne imadoše.
0574 Podranio Babić Osmanaga,
0575 Pa ispade do dorata svoga,
0576 S njega sedlo i čuleve snimi,
0577 Pa dorata itmal učinio
0578 Mlakom vodom i safunom bilim,
0579 Po njem baci melezli čašafe,
0580 Pa je s konja vodu pokupio,
0581 Opet na njeg navali čuleve,
0582 Na čuleve sedlo navalio,
0583 Podmače mu tri mezane vina.
0584 Kad mu popi tri mezane vina,
0585 U dorata oko zakrvavi,
0586 Cik ga stoji kako zmije ljute,
0587 Četri mu oke ječma ustaknuo.
0588 Dok je dorat ječam pozobao,
0589 Babić uđe Luci u birtiju,
0590 Krčmarici aga govorio:
0591 „Davor Luce, naša krčmarice!
0592 Kad se vratim sa našeg Primorja,
0593 Ja ću tebi platiti konake,
0594 A i slugu tvoju u avliji.“
0595 To joj reče, pa otišće doru.
0596 Kad on sađe na Primorje ravno,
0597 On oside na Primorju doru,
0598 Sa njeg sedlo snimi na meraji,
0599 Pa on hoda i dorata voda.
0600 Kad je žarko ogrijalo sunce,
0601 On pogleda Zadru kamenome
0602 I ugleda dva silena bana,
0603 Obadva se po ruke uzela,
0604 Ban zadarski i s njim Novljanine,
0605 Oni šeću niz Primorje ravno.
0606 Kad se oni agi primaknuše,
0607 Novljanine pobru ostavio,
0608 On do age i dorata dođe,
0609 Pa on agi tiho govorio:
0610 „E Boga ti, vlašče krajišnjče!
0611 Daj mi prodaj Turkinju divojku,
0612 Što utečeš na doratu svome,
0613 Evo tebi trista madžarija!“
0614 Njemu veli Babić Osmanaga:
0615 „Okani se, bane gospodine!
0616 Bog zna sami, čija je obdulja.“
0617 Njemu bane jope govorio:
0618 „Ne budali, vlašče krajišniče,
0619 Uzmi trista gotovih cekina!“
0620 Onda veli Babić Osmanaga:
0621 „Davor bane, mio gospodine!
0622 Broj cekine, džaba ti divojka,
0623 Ako uteče dorat na obdulji.“
0624 Ban mu dade trista madžarija.
0625 Povrati se bane Novljanine,
0626 Pa on veli svome pobratimu:
0627 „Pobratime, bane Zadranine!
0628 Kad bi mene ćeo poslušati,
0629 Neka danas polete atovi;
0630 Jer vid’ onog vlaha krajišnika,
0631 Što on hoda i dorata voda!
0632 Da pričekaš za nedilju dana,
0633 On će taman izvodati doru,
0634 A naši će ati pretirati,
0635 Svima će nam onaj ugrabiti.
0636 Danas naši da polete ati,
0637 Oni su nam taman izvodati,
0638 Mogo b’ koji naših ugrabiti.“
0639 Hoće bane, te ga poslušao.
0640 Vikač viče na Primorju ravnu:
0641 „Čujete li momci kod atova!
0642 Ko god ima konja obduljaša,
0643 Ban je evo izun dopustio,
0644 Danas atom valja poletiti.
0645 Ko imade brza za obdulju,
0646 Nek ga snima na Primorju ravnu!“
0647 Snimaju se ati obduljaši,
0648 Ima ata dvaest i četiri.
0649 Binjedžije ate pojahaše,
0650 Osmanaga pojaha dorata,
0651 Otiskoše niz Primorje ravno.
0652 A podviknu mlad zadarski bane:
0653 „Prva duko, Pavle kapetane!
0654 Deder uzmi Puškarić-lajtmana,
0655 Pa vi hajte, ate upored’te!
0656 Viđate li vlaha krajišnika,
0657 Gdje on najstrag otira dorata,
0658 Da vam ne bi ate prevario.“
0659 A podviknu Pavle kapetane:
0660 „Vira je, bane, prevarati ne će,
0661 Dok ti čuješ Pavla kapetana.“
0662 On i lajtman ate otiskoše,
0663 Zaveli ih četiri sahata,
0664 Nek se mogu ati razabrati.
0665 Kada bili ate isporedili,
0666 Ispred njih su ćenevir pružili,
0667 Konop drže oba kapetana,
0668 Za ćenevir ate zavedoše.
0669 Osmanaga sidi na doratu,
0670 Za sve ate izmako dorata.
0671 Njemu oba vele kapetana:
0672 „Krajišniče, sam te Bog ubio!
0673 Daj povedi u paradu doru,
0674 Jer ćeš reći, da smo prevarili.“
0675 Osmanaga sa dorata viče:
0676 „Kapetani Selencije bana!
0677 Reći ne ću, da ste prevarili,
0678 Ako mogle noge doratove.
0679 Ja ne mogu u paradu doru,
0680 Jer se je dobar hangir pregodio.“
0681 Ja kad čula oba kapetana,
0682 Ćenevir pade, ati poletiše,
0683 Stade crne zemlje tutljevina,
0684 Razbiše se na sedam alaja,
0685 Dobar dorat u stražnjem alaju.
0686 Tako jedan sahat preletiše.
0687 Kad na drugi sahat nastupiše,
0688 Razbiše se na dvanejst alaja,
0689 A u šesti Osmanaga priđe.
0690 Kad i treći sahat priletiše,
0691 Razbiše se na petnejst alaja.
0692 Osmanagu zaboliše ruke
0693 Na kajasu zapteći dorata,
0694 On doratu govorio svome:
0695 „Ta dorate, oba krila moja!
0696 Meni s’ na te čini gledajući,
0697 Ako Bog da, naša je obdulja.“
0698 Pa doratu na svu volju dade,
0699 Poleti mu ko kad ima krila,
0700 Pa on stiže dva konja gavrana,
0701 Oba vrana Novljanina bana,
0702 I mimo njih dorat preletio,
0703 Pa on stiže dva konja kulaša,
0704 Dva kulaša Laud-generala.
0705 Kad se s njima on uporedio,
0706 Već on reče, da njima uteče;
0707 Al ugleda dva jagaza mlada,
0708 Oba konja zadarskoga bana
0709 I na njima dvoje lacmančadi,
0710 Biju ate sa obedvi strane.
0711 Osmanaga dori govorio:
0712 „Moj dorate, oba krila moja!
0713 Nikad te pleska nije ošinula,
0714 Reda te je danas ošinuti.“
0715 Pa od pasa odape kandžiju,
0716 Malo doru dofatio svoga,
0717 A dobar se dorat pokupio,
0718 Na livu se stranu išćošio,
0719 Prve baca kraj ušiju none
0720 Ko kad se je na krila podigo.
0721 Friško stiže dva konja jagaza,
0722 I mimo njih dorat proletio,
0723 Pa uteče na polju obdulju.
0724 Babić spremi na Primorju doru,
0725 Pa on hoda i dorata voda.
0726 A otišće izvišna gospoda
0727 Uz Primorje Zadru kamenome,
0728 Dva se bana po ruke uzela,
0729 A za njima Osmanaga pođe,
0730 Oko njeg se dorat zaigrava,
0731 Konda dobar nije ni letio.
0732 Kad on siđe Zadru kamenorne
0733 Do birtije Luce krčmarice,
0734 Uze mu sluga u avliji doru.
0735 Osmanaga u birtiju uđe,
0736 Njemu Luce mezu postavila,
0737 Aga pije u odaji vino.
0738 Kad se aga malo ponapio,
0739 A dorat mu s’ dobar odmorio,
0740 On iziđe do dorata svoga,
0741 Prefati mu četiri kolana,
0742 Pa on skoči na dorata svoga,
0743 Luci baci osam madžarija,
0744 Pa otišće Zadru do kapije,
0745 Sađe kuli Selencije bana,
0746 U avliji oside dorata,
0747 Zabaci mu četiri kajasa,
0748 Sam se dorat po avliji voda.
0749 Kad pogleda od dorata svoga,
0750 Po avliji tole posidale,
0751 Tu se vino pije i rakija,
0752 Oba bana na tepi ledenoj.
0753 A Bisera gleda sa pendžera,
0754 Sama misli, a sama govori:
0755 „Tako mi krsta i zakona moga!
0756 Ono j’ dorat Babić-Osmanage,
0757 Ja ću njega danas okušati,
0758 Jer sam doru mamna naučila:
0759 Kad bi na njeg caklo okrenula,
0760 A on dobar caklo opazio,
0761 On bi svoju naru pokazao,
0762 Kakve nare u hajvana nema.“
0763 Osmanaga na tepu iziđe,
0764 On banima Boga naviknuo,
0765 Oba mu bana Boga odazvaše.
0766 Posadi ga bane Novljanine,
0767 Pa ga punom čašom nazdravio,
0768 Osmanaga čašu iskapio.
0769 Njemu veli mlad zadarski bane:
0770 „De mi pravo po istini kaži,
0771 Gdje si dobra nabavio doru?
0772 Al si konja na domu ždribio,
0773 Al si njega za novce kupio,
0774 Al si njega u boju dobio?"
0775 Osmanaga njemu govorio:
0776 „Davor bane, svitla Selencijo!
0777 Kad me pitaš, pravo ću kazati:
0778 Konja nisam na domu ždribio,
0779 Kadar nisam za novce kupiti,
0780 Ven sam konja u boju dobio.
0781 Gdje se Kupa i Korana miša,
0782 Tu je mene mira namirila
0783 Na Turčina Hrnjicu Halila,
0784 Ja Halila glavom rastavio,
0785 A ispod njeg doru izvadio,
0786 Pa ga jašem po našoj granici.“
0787 Njemu veli Selencija bane:
0788 „Da ne lažeš, istina bi bila,
0789 To je dorat Babić-Osmanage.“
0790 „ „Istina je, bane gospodine,
0791 Baš je dorat Babić-Osmanage.
0792 Ti moreš li upamtiti vrime,
0793 Kad Babahmet provodi veselje
0794 Na Cetini u kamenoj kuli,
0795 Kad dovede Melču Hrnjičinu
0796 I oženi sina Huseina?
0797 Kad Hrnjice sašle u pohode,
0798 A Babahmet pokloni dorata
0799 Od pohoda Hrnjici Halilu,
0800 Pa je mene mira namirila,
0801 Ja Halila glavom rastavio,
0802 A ispod njeg doru izvadio.“ “
0803 Njemu bane veli gospodine:
0804 „Baš, vlaščiću, tako biti more.
0805 Daj mi doru za gotove novce,
0806 Evo t’ za njeg pet stotin cekina,
0807 Još evo ti buča madžarskoga;
0808 A ja dok sam buča napravio,
0809 Strošio sam trista madžarija.“
0810 Osmanaga banu govorio:
0811 „Broj cekine, a skidaj mi buča,
0812 Eno tebi u avliji dore!“
0813 To je bane teško dočekao,
0814 Izbroji mu pet stotin cekina.
0815 Skinu bane buča madžarskoga,
0816 Obuče ga Babić Osmanaga.
0817 A ban skoči sa tepe ledene,
0818 Pa doratu mamnu poletio,
0819 Dobar se dorat na njeg ušćulio,
0820 On se ne da sebi prikučiti.
0821 Poletiše kraljevi plaćnici,
0822 Da ufate kosata dorata.
0823 I gori se dobar načinio,
0824 Zubi jide, a nogama tuče.
0825 Onda skoči Babić Osmanaga,
0826 Na dorata hršum učinio,
0827 Dobar mu se dorat umirio.
0828 Poside ga bane Zadranine,
0829 A Bisera sidi kod pendžera,
0830 Prima njemu caklo okrenula.
0831 Kad je dorat caklo opazio,
0832 Da t’ je bilo stati pogledati,
0833 Što s’ od bana i dorata radi!
0834 Kad god dobar u višine klisi,
0835 Njemu bane sleti do guzice;
0836 A kad dobar sleti u duljine,
0837 Ustavlja se bane kod ušiju.
0838 Stade dreka bana gospodina:
0839 „Ustav’te ga, vrazi ga odnili!“
0840 Poletiše kraljevi plaćnici,
0841 A gori se dore dogodio,
0842 A poleti Babić Osmanaga,
0843 Na dorata viče u avliji,
0844 Stade dobar u avliji dorat.
0845 Hitro bane odjaha dorata,
0846 Ostavi ga, na tepu iziđe,
0847 Pa on veli Babić-Osmanagi:
0848 „Skidaj buča, daj mi madžarije!
0849 Dore ne ću ni za kakvo blago.“
0850 Njemu veli Babić Osmanaga:
0851 „Vire mi, bane, od tog fajde nema,
0852 Što rečemo, da mi ne lažemo.“
0853 A Bisera bratu govorila:
0854 „Brate Mate, u sestre jedini!
0855 Na tebika stotinu cekina,
0856 Moli ćaće u avliji svoga,
0857 Da ne vraća krajišniku dore,
0858 Neka tebi pokloni dorata!
0859 Podaj vlahu stotinu cekina,
0860 Neka vlašče posidne dorata,
0861 Pa nek tebe baci na dorata,
0862 Nek ti kaže ćudi doratove!“
0863 Hode Mate, jer ništa ne znade,
0864 Nejak Mate od sedam godina.
0865 Mate hitro strča u avliju,
0866 Pa on ćaći na tepu iziđe:
0867 „Ja te molim, ćaća gospodine,
0868 Ti ne vraćaj krajišniku dore,
0869 Ven ti meni pokloni dorata!“
0870 Hoće bane, pa ga poklonio
0871 Svome Mati sinu jedinome.
0872 Poleti Mate Babić-Osmanagi,
0873 Baci njemu stotina cekina:
0874 „Ja te molim, vlahu krajišniku,
0875 Haj ti dobra posidni dorata,
0876 Metni mene za se na dorata,
0877 Pa mi kaži naru doratovu!“
0878 Njemu Babić veli Osmanaga:
0879 „Ne ću, Mate, vjeru ti zadajem.“
0880 A kad čula dva silena bana,
0881 Svaki mu baci po sto madžarija.
0882 Oba bana agi govorila:
0883 „Hajde dobra posidni dorata,
0884 Kaži Mati ćudi doratove!“
0885 Osmanaga pokupi cekine,
0886 Pa on skoči sa tepe ledene,
0887 On doratu u sedlo skočio,
0888 Za se baci malog Matijana,
0889 A Bisera viče sa pendžera:
0890 „Brate Mate, u sestre jedini!
0891 Šćipi none oko deli-dore,
0892 Bile ruke agi oko pasa!
0893 Zla je nara u dorata mamna,
0894 To je, brate, Babić Osmanaga.“
0895 Kad joj aga riči razumio:
0896 „S Bogom", reče, „dva silena bana!
0897 Vama džaba Čengić Alibeže
0898 A i Ajka Firduzbegovića,
0899 A meni će nejak Matijane!
0900 Ovo nije vlašče krajišniče,
0901 Već je glavom Babić Osmanaga!“
0902 To im reče, na vrata uteče,
0903 Dopade hitro gradu na kapiju,
0904 A iskoči na polje zeleno.
0905 A zadarski drmnuše topovi,
0906 Dižu larmu uz oba Kotara,
0907 Po Kotarih pucaju mužari,
0908 Za agom se podigla potira.
0909 Da ga sedam tira kraljevina,
0910 Zaludu je, stignuti ne mere.
0911 Brz je dorat Babić-Osmanage,
0912 Leti dorat ko kad ima krila,
0913 Primorje je dobar preletio,
0914 Pa on selu sađe Keleševu,
0915 Keleševo selo natfatio,
0916 Pa udari ispod Čekićeva,
0917 A uz donje upravi Kotare,
0918 A gornje je momak podmetnuo.
0919 Uz Crnaju konja upravio,
0920 Sa dorata okom pogledao.
0921 Kad ugleda sama konjanika,
0922 Gdje on leti niz Crnaju ravnu
0923 Na čilašu kako na gejiku,
0924 Poznade ga Babić Osmanaga,
0925 Pozna brata softu Huseina,
0926 Sve sedam mu leti bratinaca,
0927 A i osmi Maljković Stipane,
0928 Virna raja gazi Mahmutage,
0929 A za njima Babahmete stari,
0930 Poredi mu gazi Mahmutaga,
0931 Sritoše se na Crnaji ravnoj.
0932 Osmanaga njima salam viknu,
0933 Njemu braća salam otprimiše,
0934 Za zdravlje se s njime upitaše.
0935 Uz Crnaju ate upraviše,
0936 Izađoše na duge poljane,
0937 Uskočiše u goru Dinaru.
0938 Do Dinare potira tirala,
0939 Otalen se natrag povratila.
0940 Kad siđoše na Cetinu kuli,
0941 Razjahaše ate plemenite,
0942 Zavrgoše šenluk i veselje.
0943 Aga ne ći u kulu kamenu
0944 Do Zlatije Čengić-Alibega,
0945 Dok on šuru ne povrati svoga.
0946 Veš dan prođe, tavna noćca dođe.
0947 Kad im sutra bio dan osvanu,
0948 Njemu knjiga stiže pisanica,
0949 Donese je Toma službeniče,
0950 Toma sluga zadarskoga bana,
0951 Pa je dade Babić-Osmanagi.
0952 Šta je u njoj bane napravio:
0953 „Ljuta zmijo, Babić-Osmanaga!
0954 Ti si mene jako prevario,
0955 Pokupio mekahne cekine.
0956 Odnio mi buča madžarskoga;
0957 Al to ništa ne bi zažalio,
0958 Neg si moje srce istrgnuo,
0959 Odnio mi sina jedinoga.
0960 Sad mi cini sina jedinoga,
0961 Išći, aga, glavno dagovanje,
0962 Sve ću dati ja za sina svoga,
0963 Volim Matu neg svu kraljevinu.“
0964 Aga drugu njemu otpisuje:
0965 „Eto t’ knjiga, svitla Selencijo!
0966 Ja ću tvoga uciniti sina.
0967 Moreš li mi dati dugovanje:
0968 Dva tovara mala gotovine
0969 I dvadeset debelih volova
0970 I trideset krava jalovica,
0971 Tovara trijest vina i rakije.
0972 Pa moreš li dati dugovanje:
0973 Iz tavnice Čengić-Alibega,
0974 Sigurati Čengić-Alibega,
0975 Oko pasa puset poredati,
0976 Uz bedru mu ćordu prepasati.
0977 A pod njega konja podmetnuti
0978 Svog jagaza mamna sa prezida,
0979 Još moreš li dati dugovanje:
0980 Napraviti nargišli kočije
0981 O četvero caklom operdane,
0982 A žeženom harom pokrivene,
0983 Pod kočije metnut’ bedevije,
0984 Dvi labude kako grude sniga,
0985 Sigurati Biseru divojku,
0986 Metnuti je, bane, u kočije,
0987 Da oženim Čengić-Alibega,
0988 Što je za nju dopao tavnice,
0989 Pa ću tebi povratiti sina.
0990 Ako l’ ne daš glavnog dugovanja,
0991 Ja ću tvoga pokloniti sina,
0992 Pokloniti bosanskom veziru,
0993 Vezir dati caru i Stambolu,
0994 Car ga dati cara Tatarhanu
0995 U Tatare, među pašalije,
0996 Već oklen se sužnji ne vraćaju.“
0997 Kad je aga knjigu napravio,
0998 Knjigu dade Tomi službeniku,
0999 Još mu dvanejst dade madžarija:
1000 „Eto, Toma, pa se napoj vina,
1001 Napoj vina, a potkuj brnjaka!“
1002 Toma s’ agi lipo zafaljuje:
1003 „Pošten bio, ko te je rodio!
1004 Poštenija vavik turska ruka.“
1005 Otalen se Toma povratio,
1006 Poside brnju, pa ga upravio
1007 Uz poljane Sinobadovića,
1008 Sve dan po dan, a konak po konak
1009 Sađe zdravo Zadru kamenome,
1010 Knjigu dade banu Selenciji.
1011 Knjiga gleda bane gospodine,
1012 Pa gospoji naustice kaže,
1013 Kakvo aga išće dugovanje,
1014 A gospoja njemu besidila:
1015 „Ako ne daš glavno dugovanje
1016 A za moga sina jedinoga,
1017 I ja ću te, bane, ostaviti,
1018 Saći kuli Babić-Osmanage,
1019 Dvor mu mesti, a vodu nositi
1020 I gledati sina jedinoga,
1021 Ne dam Mate u tatarsko carstvo,
1022 Volim Matu neg svu kraljevinu.
1023 Pa tvoj ne će ni dinar otići,
1024 Ti navrzi voke na podrume,
1025 Na košare krave jalovice,
1026 Na trgovce mekahne cekine,
1027 Na birtije vino i rakiju,
1028 Pa eto ti glavnog dugovanja!“
1029 U nju bane okom pogledao,
1030 Žao ljube, a žao mu sina,
1031 Hoće bane, jer biti ne mere:
1032 Na podrume nariza volove,
1033 Na košare krave jalovice,
1034 Na trgovce mekahne cekine,
1035 Na birtije vino i rakiju.
1036 Pa izvede bega iz tavnice,
1037 Biseri ga dade u odaju,
1038 A Bisera mezu postavila,
1039 Sila s njime hladno piti vino.
1040 Bane drugu knjigu napravio,
1041 Pa je posla Babić-Osmanagi:
1042 „Ja ću dati glavno dugovanje,
1043 Izvedi mi sina na poljane
1044 Ta do hunke carske i ćesarske,
1045 Ondi ćemo sužnje mintovati.“
1046 Ban iskupi glavno dugovanje,
1047 A napravi nargišli kočije,
1048 Pod kočije vrže bedevije,
1049 Dvi labude kako grude sniga,
1050 A sigura svoju divičicu,
1051 Pa je vrže u lake kočije
1052 I s njom Ajku Firduzbegovića,
1053 A sigura Čengić-Alibega,
1054 Dade njemu konja i oružje.
1055 Podiže se bane gospodine,
1056 Pa otišće niz Primorje ravno.
1057 Osmanagi kada knjiga dođe,
1058 I on Matu dobro napravio,
1059 U čistu ga saju okrojio,
1060 A u čistu srmu okovao,
1061 Zadi mu za pas do dvi lise male,
1062 Pa mu svoga podmače dorata.
1063 Diže svojih osam bratinaca
1064 I devetog Maljković-Stipana,
1065 A i svoga babu roditelja,
1066 Pa izašli na duge poljane,
1067 Kad li sišo Selencija bane
1068 I istiro glavno dugovanje.
1069 Oni tudi sužnje razminiše,
1070 Drago banu, čem hesaba nema,
1071 Ode bane Zadru kamenome,
1072 Pa im bane veli niz Crnaju:
1073 „Tako mi mojih sedam molitava,
1074 Ja ne žalim glavno dugovanje,
1075 Kad mi je ’vako Matu napravio.“
1076 Osmanaga natrag se vratio,
1077 Siđe aga na Cetinu ravnu,
1078 Alibega u Skoplje spremio
1079 I njegovu Biseru divojku,
1080 Dugovanje s njim raspolovio.
1081 A napravi knjigu na kolinu,
1082 Knjigu posla Hlivnu i Bistrici
1083 A na ruke Firduzbegoviću:
1084 „Eto, beže, knjige od meneka!
1085 Hodi meni na Cetinu siđi,
1086 Vodi Ajku Hlivnu kamenome,
1087 Ja sam tvoju Ajku izbavio.“
1088 Pa nastavi šenluk i veselje.
1089 Kada sađe Firduzbegovidu
1090 Na veselje Babić-Osmanagi,
1091 Provede aga u kuli veselje
1092 I lipom se Zlatom oženio,
1093 Lipom Zlatom Čengić-Alibega.
1094 A iz kule Ajku opremio,
1095 Njojzi dade trista madžarija,
1096 Odvede je Firduzbegoviću.
1097 A Alibeg dovede Biseru
1098 A do Skoplja i kamene kule,
1099 Poturči je, nićah učinio,
1100 Pa se i s njom beže oženio.
