Ја посеја гра по долу,
Не обиђо за три лета,
За три лета, за четири;
Кад ја одо да обиђем,
Ал' у грау девојчица, 5
Преврну је, обрну је,
Обрну је, пољуби је.
О радосна у гра пошла!
Пољубљена кући дошла!
***
Ја посеја гра по долу, 10
Не обиђо за три лета,
За три лета, за четири;
Кад ја одо да обиђем,
Ал' у грау удовица,
Преврну је, обрну је. 15
Обрну је, обљуби је.
О радосна у гра пошла!
Обљубљена кући дошла!
***
Ја посеја гра по долу,
Не обиђа за три лета, 20
За три лета, за четири;
Кад ја одо да обиђем.
Ал' у грау бабетина,
Обрну је, преврну је,
Преврну је, попљува је, 25
Па је тури у коприве.
О радосна у гра пошла!
Попљувана дома дошла!
Ж'о се баби учинило.
Оде баба у брдине. 30
У брдине, у долине,
Да набере костолома.
Костолома. вратолома:
Кад набрала костолома,
Костолома, вратолома, 35
Приставила у лончиће.
Лончић крчи, момак трчи,[1]
Ка'но пашче преко башче.
Кад је био близу двора,
А он бабу довикује: 40
"Отвор' врате, седмакињо,
"Материна вршњакињо."
Ал' му баба одговара:
"Почекај ме, курвии сине,
"Пасплела сам русу косу. 45
"Русу косу, до појаса."
Кад му врата отворила,
Огњишту га домамила,
Очима је зажмурио,
Док је бабу пољубио; 50
Кад то баба опазила,
Жарилом га извијала,
Па му онда беседила:
"Иди сада, куд ти драго!
"Доста мени, што си дош'о, 55
"И љубио, што с' пљувао."
Референце
↑И приповједа се, да врачаре приставе лончић с
чинима к ватри, па кад он стане врети, онда онај, за кога се чини, мора одмах доћи макар гдје био: ако је врло на далеко, он дође на трсци (мјесто коња) јашући.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 364-366.
