Ja poseja gra po dolu,
Ne obiđo za tri leta,
Za tri leta, za četiri;
Kad ja odo da obiđem,
Al' u grau devojčica, 5
Prevrnu je, obrnu je,
Obrnu je, poljubi je.
O radosna u gra pošla!
Poljubljena kući došla!
***
Ja poseja gra po dolu, 10
Ne obiđo za tri leta,
Za tri leta, za četiri;
Kad ja odo da obiđem,
Al' u grau udovica,
Prevrnu je, obrnu je. 15
Obrnu je, obljubi je.
O radosna u gra pošla!
Obljubljena kući došla!
***
Ja poseja gra po dolu,
Ne obiđa za tri leta, 20
Za tri leta, za četiri;
Kad ja odo da obiđem.
Al' u grau babetina,
Obrnu je, prevrnu je,
Prevrnu je, popljuva je, 25
Pa je turi u koprive.
O radosna u gra pošla!
Popljuvana doma došla!
Ž'o se babi učinilo.
Ode baba u brdine. 30
U brdine, u doline,
Da nabere kostoloma.
Kostoloma. vratoloma:
Kad nabrala kostoloma,
Kostoloma, vratoloma, 35
Pristavila u lončiće.
Lončić krči, momak trči,[1]
Ka'no pašče preko bašče.
Kad je bio blizu dvora,
A on babu dovikuje: 40
"Otvor' vrate, sedmakinjo,
"Materina vršnjakinjo."
Al' mu baba odgovara:
"Počekaj me, kurvii sine,
"Pasplela sam rusu kosu. 45
"Rusu kosu, do pojasa."
Kad mu vrata otvorila,
Ognjištu ga domamila,
Očima je zažmurio,
Dok je babu poljubio; 50
Kad to baba opazila,
Žarilom ga izvijala,
Pa mu onda besedila:
"Idi sada, kud ti drago!
"Dosta meni, što si doš'o, 55
"I ljubio, što s' pljuvao."
↑I pripovjeda se, da vračare pristave lončić s
činima k vatri, pa kad on stane vreti, onda onaj, za koga se čini, mora odmah doći makar gdje bio: ako je vrlo na daleko, on dođe na trsci (mjesto konja) jašući.
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 364-366.
