Ај фала богу, фала јединому!

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


[Ај фала богу, фала јединому!]

Ај фала богу, фала јединому!
Пође Марко у шуре на гости,
а поведе љубу Анђелију.
Кад су били у горе зелене,
проговара Краљевићу Марко: 5
„Анђелијо, моја верна љубо,
нешто ме је дремка обалила,
ти запевај т’нко гласовито,
нек се чује по горе зелене,
нека чујев силни ајдукчине." 10
Запојала верна Анђелија,
запојала т’нко гласовито,
па се чуло кроз горе зелене.
Зачуле су силне ајдукчине,
попадоше силни на раскрсја, 15
да отмеју љубу Анђелију.
Пробуди се Краљевићу Марко,
па узима туј шарену сабљу,
па посече силне ајдукчине,
па си оде у шуре на гости, 20
сас његову љубу Анђелију.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 198-199.