[Aj fala bogu, fala jedinomu!]
Aj fala bogu, fala jedinomu!
Pođe Marko u šure na gosti,
a povede ljubu Anđeliju.
Kad su bili u gore zelene,
progovara Kraljeviću Marko: 5
„Anđelijo, moja verna ljubo,
nešto me je dremka obalila,
ti zapevaj t’nko glasovito,
nek se čuje po gore zelene,
neka čujev silni ajdukčine." 10
Zapojala verna Anđelija,
zapojala t’nko glasovito,
pa se čulo kroz gore zelene.
Začule su silne ajdukčine,
popadoše silni na raskrsja, 15
da otmeju ljubu Anđeliju.
Probudi se Kraljeviću Marko,
pa uzima tuj šarenu sablju,
pa poseče silne ajdukčine,
pa si ode u šure na gosti, 20
sas njegovu ljubu Anđeliju.
