[Ај фалај богу, фала јединоме!]
Ај фалај богу, фала јединоме!
Има мајка једно мушко дете,
ем га љуља, ем му песму поје:
„Нину, нушка, моје мушко дете,
да пораснеш до врањога коња, 5
да пораснеш до туј бритку сабљу,
па на цара царство да преотнеш!“
Ај фалај богу, фала јединоме!
Дочуле гу царски верни слуге,
па казали цару од сараје: 10
„Чујеш ли не, царе од сараје,
има мајка једно мушко дете,
ем га љуља, ем му песму поје:
— Нину, нушка, моје мушко дете,
да пораснеш до врањога коња, 15
да пораснеш до туј бритку сабљу,
и да седнеш на царску столицу,
па на цара царство да преотнеш!“
Ај фалај богу, фала јединоме!
Па говори царе од сараје: 20
„Чујете ли, моји верни слуге,
јотворите теј т’мне апсане,
ју апсане вода до колена,
и ју воду змије тројоглаве,
па фрљете тој дете у воду!“ 25
Ај фалај богу, фала јединоме!
Седе дете девет годинице.
Мајка дошла на цареву порту.
Дочуле гу царски верни слуге,
отрчале слуге коде цара: 30
„Чујеш ли не, царе од сараје,
дође мајка на порту по дете.“
Па говори царе од сираје:
„Чујете ли, моји верни слуге,
ја идете, дете изнесете, 35
исфрљете теј коске од дете,
и дајте ги на његову мајку,
дајте ву ги дома до ги носи!“
Ај фалај богу, фала јединоме!
Јотидоше царски верни слуге, 40
јотворише теј т’мне апсане,
ју апсане јасно слунце греје.
И си дете коџа муж биднало,
и седнало на царску столицу,
прекрстило ногу преко ногу. 45
Ај фалај богу, фала јединоме!
Јотидоше царски верни слуге,
јотидоше цару од сараје,
па казујев цару од сараје:
„Чујеш ли не, царе од сараје, 50
јотворимо теј т’мне апсане,
ју апсане јасно слунце греје.
И си дете коџа муж биднало,
и седнало на златну столицу,
прекрстило ногу преко ногу.“ 55
Т’г слегнаја царе од сараје
да погледа теј т’мне апсане.
Ај фалај богу, фала јединоме!
Прескочија цар праг на апсану.
Кад видеја царе од сараје 60
да је дете коџа муж биднало,
па седнало на златну столицу,
туј на цара душа искочила.
Па је дете млад цар постанало,
и на цара царство преотнало. 65
