Aj, ima nana jedno muško dete
Aj, ima nana jedno muško dete,
čuvala ga petnajest godina,
nije dete s’ majku prozborilo.
Kad je bilo šesnajest godina,
tad je dete s' majkom prozborilo: 5
„Aj, čujrš li me, ostarela majko,
da l' ja imam nekoga od roda?"
„Imaš sine, jednu milu sestru,
i njuma su Turci zarobile.
Aj, tatko ti se trijes’ godin’ borio, 10
nije mog'o sestru da izbavi,
već su Turci njega poharali."
Aj, pa govori to maleno dete:
„Da l' ima gde godle mehane,
da ja sednem i malo popijem?“ 15
„Ima dole sine, ispod selo.“
Kad je dete tamo odlazilo,
ono nosi jedan ibrik vino,
dete pije pa se ne napije.
Aj, pa govori to maleno dete: 20
„Ja ne pijem jedan ibrik vina,
već ja pijem, kantar kol'ko tegli.
Kantar tegli devedeset oka,
a ja pijem sto pedeset oka."
Aj pa se vrati, kod staricu majku: 25
„Čuješ li me, ostarela majko,
da li ima nešto od staroga tatka,
da li ima od njegovo ruvo?“
Aj, pa govori ostarela majka:
„Ima sine kopčane čakšire, 30
ima sine kopčanu dolamu."
Pa mu majka sve redom donela.
Ajd, kad se dete malo opremilo
i on ode po tuj svoju sestru,
da je traži da li bi je našlo. 35
Aj, luta dete od grada do grada,
dok je stiglo do carevi dvori.
Ugleda ga sestra sa čardaka,
pa mu veli: „Od ovamo, brate."
Aj, kada priđem na kapije stare, 40
noj na njima dvanaest katanca,
kad udari sa desnicom rukom,
sve dvanaest odma' otvorilo.
Aj, dočeka ga oni njena sestra,
pa ga pita: „Brate, što će pije?" 45
Brat joj kaže kol'ko mož' da pije;
on si pije kantar kol'ko tegli.
Kantar telgi devedeset oka,
a on pije sto pedeset oka.
Aj, donese mu jedan ibrik vino 50
i u njega svakojake trave.
Pilo dete, pa se je napilo,
pa je leglo, malo da prespije.
Aj, al’ kad dođe care iz Krajine,
podripnaj ga sa tu desnu nogu: 55
„Dig se, dig se, mori pijanico."
AJ, pa povika dvanaest džandara:
„Snesite ga dole, ispod grada,
pa ga — kuče, odma’ isečete.“
Aj, pa dođoše dvanaest džandara, 60
svezaše mu i ruke i noge,
pa ga nose ispod grada.
Izmanaše sa dvanaest sablje,
pišti dete, u boga se čuje.
Aj, al' govori care sa čardaka: 65
„Čujete li dvanaest džandara,
pitajte ga zašto dete vika;
da l’ ga stra‘ je od dvanaest sablje,
ili ga žao za njegovo mlados?"
Pitaše dvanaest džandara: 70
„Da l' se bojiš od dvanaest sablje,
il' te žao za tvojata mlados?"
Al’ govori to maleno dete:
„Nit' se plašim od dvanaest sablje,
nit' me žao za mojata mlados', 75
već ja žalim tatkove čakšire,
tatko ne gi staros’ krvavija.
'ajde, ’ajde, sin da gi krvavi."
Ej, pa govori care sa čardaka:
„Skinite mu tatkove čakšire, 80
pa ga, kuče, odma' isečete."
Aj, skinuše mu tatkove čakšire,
izmanoše sa dvanaest sablje,
pisnu dete, do boga se čuje.
Aj, al' govori care sa čardaka: 85
„Čujete li dvanaest džandara,
pitajte ga, zašto dete vika,
da l’ se plaši od dvanaest sablje,
il’ ga žao za njegova mdados?"
Aj, pitaše ga dvanaest džandara: 90
„Il’ se plašiš od dvanaest sablje,
il’ te žao za tvojata mlados?"
Aj, al' govori to maleno dete:
„Ni se plašim od dianaest sablje,
nit’ me žao za mojata mlados’, 95
već ja žalim tatkovu dolamu,
tatko ne gu staros' krvavija,
'ajde, 'ajde, sin da gu krvavi."
Aj, pa poviče care sa čardaka:
„Skinite vu tatkovu dolamu, 100
pa ga, kučr, odma' isečete.“
Aj, kad mu, njemu, ruke odvezaše,
kad se dete malo oslobodi,
pa se vrtna i levo i desno,
svi dvanaest, dole popadaše. 105
Aj, pa se kači gore na čardaka,
te na oba odsiječe glave,
pa si vrna, doma da si dođe.
Kad je dete kuću primaknalo,
aj, pa povika ostarelu majku: 110
„'ajde, ajde, ta izađi majko,
da si sretneš i zeta i sestru.“
