Ајка Бајагића избавља браћу

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Ајка Бајагића избавља браћу

0001 Што процвили у Задру камену
0002 У тавници млад’ задарског бана?
0003 Ал је вила, ал је змија љута?
0004 Нит је вила, нит је змија љута.
0005 Да је вила, у гори би била,
0006 Да је змија, у стини би била,
0007 Већ то цвиле сужњи у тамници,
0008 Све седам је од једне матере,
0009 Та на име седам Бајагића.
0010 Све седам је од турске Удвине:
0011 Најстарији Бајагић Алага,
0012 А најмлађи Бајагић-Омере.
0013 Како браћа процвилити не ће?
0014 Шала није ни седам недиља,
0015 Ја камо ли седам годин дана!
0016 За то јадних седам годин дана
0017 Букагије ноге приглодале,
0018 На голе се кости послониле,
0019 Синџир-халка вратак огулила,
0020 Већ се на го саџак послонила,
0021 Већ лисице на оби мишице.
0022 Па не знају, кад им зима дојде,
0023 А не знају, кад им лито дојде.
0024 По чем знаду, кад и м зима дојде?
0025 Кад осване млада недиљица,
0026 Дивојке се од цркве поврате,
0027 Грудају се снигом по сокацих.
0028 Кад пробаце груду кроз мазгала,
0029 Груда паде пролитнога снига
0030 Међу браћу на дну у тавницу,
0031 По том знаду, да је зима дошла.
0032 По чем знаду, кад им лито дојде?
0033 Кад осване млада недиљица,
0034 Липе дикле у цркву походе,
0035 Па заките цвића свакојака,
0036 Кад би липе крај тавнице прошле,
0037 Па набаце киту кроз мазгала,
0038 Кад би цвиће међу браћу пало,
0039 По том знаду, да је лито дошло.
0040 Браћа цвиле за седам година,
0041 А кад осма настала година,
0042 Цвиле браћа и ноћом и даном,
0043 То баници врло додијало.
0044 Једно јутро госпе подранила,
0045 Рано бану у одају ујде,
0046 Јутро му даде, а полети руци,
0047 Љуби руку господину своме,
0048 А бан госпу очима погледа,
0049 Бан госпоји тихо говорио:
0050 „Давор моја билогрла љубо!
0051 Никад тако подранила ниси,
0052 Што си јутрос, госпе, подранила?“
0053 А госпоја бану говорила:
0054 „Госпун-бане од Задра камена!
0055 Ево има сад три ноћи црне,
0056 Ја не могу санка боравити
0057 И не могу чедо утишити
0058 Од Турака на дну у тавници;
0059 Вавик цвили седам Бајагића.
0060 Ван ти с’ молим, па ти руку љубим,
0061 Сидидере на дну у тавницу,
0062 Па их питај, сам их Бог убио,
0063 Што он’лико цвиле у тавници,
0064 Није л’ који свијет проминио.“
0065 Кад то чуо бане Задранине,
0066 Он окрену до тавнице клете,
0067 Бане викну тавничара Јуру,
0068 Отвори му камену тавницу.
0069 А кад бане у тавницу ујде,
0070 Бане сужњем ,добро јутро’ викну.
0071 Шестерица браће отпримише,
0072 Шестерица на ноге скочише,
0073 Ал не скочи Бајагић Алага,
0074 Нити скочи, нит Бога отприми.
0075 Онда бане приче, говорио:
0076 „Та курвићу Бајагић-Алага!
0077 Што си бољи ти од браће ове?
0078 Не кти мени на ноге устати,
0079 Не кти мени Бога отпримити.“
0080 Њему вели Бајагић Алага:
0081 „Та копиле, млад задарски бане!
0082 Зашто ћу ти на ноге устати?
0083 Кад сам Турчин, ја за Бога знадем,
0084 Кад ми турска вира не доноси
0085 Исприд влаха на ноге устати,
0086 Свом би свецу хатор иштетио,
0087 А зар теби јутрос напунио,
0088 Ето ти га напунити не ћу.
0089 Зашто ћу ти Бога отпримити,
0090 Кад ти, бане, ни за Бога не знаш
0091 Сад за ово седам годин дана,
0092 Ја би наске под сабљу узео,
0093 Ја све седам на ватри спржио,
0094 Ја све седам на колац подиго,
0095 Ја би наске сишо уцинити,
0096 Жива би глава дала дуговање,
0097 Мртва паре не ће ни динара.“
0098 Кад то чуо млад задарски бане:
0099 „Бајагићу, змијо присојкињо!
0100 Док си врана јахо по Удвини,
0101 Изгонио у принциповину,
0102 Ког си клао, није преболио.
0103 Знаш ли, Туре, Бајагић-Алага?
0104 Сад да мореш по мом Задру поћи,
0105 Та да виђаш липих дивојака,
0106 Сад каквес у подрасле дивојке,
0107 И већма би, Туре, процвилио,
0108 Ја те јутрос не би уцинио,
0109 Твоје би се кости сарушиле,
0110 Али ми је твоје браће жао,
0111 С отог ћу те јутрос уцинити.“
0112 То бан рече, сиде у тавници,
0113 Па потеже књиге из нидара
0114 И потеже перо у десницу,
0115 А кулкуму прида се набаци,
0116 Па подвикну Бајагић-Алагу:
0117 „Бајагићу, змијо присојкињо!
0118 Ја ћу тебе јутрос уцинити:
0119 Мореш ли ми дати дуговања
0120 Добрих ата од добрих јунака
0121 Из све Лике и бутум Крајине?“
0122 Све га пита млад задарски бане,
0123 Док намири шездесет и четри,
0124 А Бајагић бану одговара:
0125 „Могу, бане, јер је за потрибу.“
0126 Још га пита млад задарски бане:
0127 „Мореш ли ми дати дуговања:
0128 Пушке мале Личанина Тале,
0129 Кундаци им од сухога злата,
0130 А јабуке у срми скалите,
0131 Бритку ћорду Гризић-Насуфаге,
0132 Штоно ј’ вашој ћаби саходила,
0133 Па је зову хаџи-демишћија?“
0134 „ „Могу, бане, јер је за потрибу.“ “
0135 „Мореш, але, дати дуговања:
0136 Са јасала свог коња гаврана,
0137 А на вранцу своју сестру Ајку?
0138 То је, Туре, твога дуговања!“
0139 Кад то чуо Бајагић Алага,
0140 Смрче му се чело над обрвом,
0141 Он подвикну бана у тавници:
0142 „Чуј, копиле, млад задарски бане!
0143 Све би ти лакше дао дуговање,
0144 Ал ти не дам своје сестре Ајке,
0145 Да би с’ наше кости сарушиле.“
0146 Па се стине фати код себека.
0147 Бан побиже тавници на врата,
0148 Але за њим стину отиснуо.
0149 Види бахта бана Задранина!
0150 Јер то виђа нејачак Омере,
0151 Он Алину руку отиснуо,
0152 А крај бана стина пролетила,
0153 Сва му с’ стина сасу о камење.
0154 Бан искочи тавници на врата,
0155 Грлом виче Бајагић-Алагу:
0156 „Та копиле, Бајагић-Алага!
0157 Откупа ти из тавнице нејма,
0158 Ту ћу ваше кости сарушити,
0159 По тавници кости покупити,
0160 Ваше кости у хавану тући,
0161 Изнит ћу их граду на табију,
0162 Напунит ћу ћесарске топове,
0163 А пуцат ћу мору у таласе,
0164 Нек вас рибе на зубове диле,
0165 Пасје ваше замест ћу плетиво.
0166 Нег чуј, Туре, Бајагић-Алага!
0167 Сад се јесам, Туре, оженио
0168 Од нашега Книна каменога
0169 Липом Аном книнског ђенерала,
0170 Сад ће моји и сватови поћи
0171 Ово сада у трећу недиљу.
0172 Када Книну раз дивојке појдем,
0173 Намистит ћу наргишли кочије,
0174 Под њих коња не ћу ни волова,
0175 Већ вас врћи седам Бајагића.
0176 Кад свучете од Книна дивојку,
0177 Опе ћу вас врћи у тавницу,
0178 Онда ћу вам кости сарушити,
0179 Пасје ваше затрти плетиво.“
0180 То бан рече, од тавнице оде.
0181 А Алага хода по тавници,
0182 Але цвили баш ко змија љута,
0183 А с браћом се Але приговара:
0184 „Давор моја браћо у тавници!
0185 Ја себека не би пожалио,
0186 Што ћу с’ оје кости сарушити
0187 У тавници бана задарскога.
0188 Док је Але био на Удвини,
0189 Најахо се вранца брез биљега,
0190 Надеро се чохе свакојаке,
0191 Нафато се танких маџарица,
0192 А сердарских наодсицо глава,
0193 Већ ми је васке жао у тавници.
0194 Први пут сте пошли четовати,
0195 Допадосте проклете тавнице,
0196 Тешке муке и душманске руке.“
0197 Але цвили, по тавници хода,
0198 Он погледа на мазгал тавници.
0199 Ал му влашче стоји на калдрми,
0200 Тихо га виче Бајагић Алага:
0201 „Е влашчићу, да си брат по Богу!
0202 Би л’ ми ћио до мазгала сићи,
0203 Богом брате, да проговоримо?“
0204 Кад те влашчић ричи разабрао:
0205 „Би, Турчине, нови побратиме!
0206 Ја ћу теби до мазгала сићи,
0207 Да ћу своју усијати главу.“
0208 То он рече, до мазгала дојде,
0209 Бога викну, Бога Але прими,
0210 Па му влашчић тихо говорио:
0211 „Нови побро, ко си, па оклен си,
0212 Па ме братиш, до мазгала вичеш?
0213 Дај се мени по истини кажи!“
0214 Тихо му Але вели са мазгала:
0215 „Богом брате, влашко момче младо!
0216 Ово ј’ главом Бајагић Алага,
0217 Би ли мени тврде вире био,
0218 Би л’ ми књигу на Удвину снио?
0219 Ја ти јутрос ни динара нејмам,
0220 Да ти, брате, попудбину платим;
0221 Кад би здраво сишо на Удвину,
0222 Теби би се дала попудбина.“
0223 А кад влашчић те разабра ричи:
0224 „Би, Турчине, нови побратиме!
0225 Ето ћу ти за Бога примити,
0226 Ја ћу књигу снити на Удвину.
0227 Де ти књигу у тавници пиши,
0228 Док ја одем до чардака свога,
0229 Док назујем на кајиш опанке,
0230 Па упртим тобром кабаницу,
0231 А на раме метнем граналију,
0232 Ето мене до мазгала, побро!“
0233 Кад то чуо Бајагић Алага,
0234 Але побри тихо говорио:
0235 „Богом брате, влашко момче младо!
0236 Ако немаш књиге код себека,
0237 Ход’ отпани у нову чаршију,
0238 Добави ми књиге неписате!“
0239 Оде влашче у нову чаршију
0240 И донесе књиге неписате,
0241 Оде влашче до чардака свога.
0242 А Алага сиде на камену,
0243 Калем има, мурећепа нејма.
0244 Але књигу врже по колину,
0245 А узврну уз руке рукаве,
0246 Па се зубом фати за мишицу,
0247 Из мишице црна поли крвца.
0248 На калему крви уфатио,
0249 Билу књигу пише у тавници.
0250 Шта ће Але у њој накитити:
0251 „Сестро оја на Удвини Ајко!
0252 Ево ти браће у Задру камену,
0253 У тавници млад’ задарског бана.
0254 Чудно нас је бане уцинио:
0255 У шездесет и ата четири,
0256 Ишће пушке Личанина Тале,
0257 Бритку ћорду Гризић-Насуфаге,
0258 Па најпосли тебе и гаврана.
0259 Па знаш, сестро драга на Удвини!
0260 Све би му лакше дали дуговање,
0261 Брат не море тебе пригорити;
0262 Него ћемо ићи под кочија
0263 Ово, сестро, у трећу недиљу,
0264 Под кочија бана Задранина
0265 А раз Ане книнског ђенерала,
0266 Вући ћемо наргишли кочије.
0267 Кад свучемо са Книна дивојку,
0268 Бан ће наске врћи у тавницу,
0269 Наше кости овдје сарушити,
0270 Наше ће кости у хавану стући,
0271 Изнит ће их граду на бедене,
0272 Напунит ће ћесарске лубарде,
0273 Пуцати ће мору у таласе,
0274 Нек нас рибе на зубове диле,
0275 Бан ће наше затрти плетиво.
0276 Већ ето ти наша књига била!
0277 Већ с’ удаји, браћи се не надај,
0278 Јер их више ти видити не ћеш.
0279 Нег тако ти турске вире липе!
0280 Ти не гледај соја господскога,
0281 Већ ти гледај соја јуначкога,
0282 Не би ли се јунак пригодио,
0283 Не би л’ своје шуре окајао
0284 На ђидији бану Задранину.“
0285 Док Алага књигу накитио,
0286 Њега влашче са мазгала виче,
0287 Алага му билу књигу пружи,
0288 Узе влашче, а сузе пролива,
0289 Њему вели Бајагић Алага:
0290 „Богом брате, влашко момче младо!
0291 Што ме гледаш, а сузе проливаш?“
0292 Њему влашче тихо говорило:
0293 „Богом брате, Бајагић-Алага!
0294 Теби виру дадох на мазгалу,
0295 Да ћу т’ књигу на Удвину снити,
0296 Ја на Лику доходио нисам,
0297 Нит знам, побро, на коју је страну,
0298 С отог, брате, ја у те погледам.“
0299 Њему вели Бајагић Алага:
0300 „Богом брате, влашко момче младо!
0301 Ходи вашем Задру низ Ведрице,
0302 Вас дан ’ш ићи, до чардака сићи,
0303 До чардака Стегић-Радована,
0304 Онде ’ш, побро, конак учинити,
0305 А пишице рано подранити,
0306 Вас дан ’ш ићи низ Котарско клето,
0307 Вас дан ’ш ићи, под планину сићи,
0308 Под планином конак учинити,
0309 У јутру ћеш рано подранити,
0310 Ти унићи у Кунар-планину.
0311 Кад изајдеш врху на планину,
0312 Па угледаш ти Лику врховну,
0313 По њој се туре биле и мунаре.
0314 Ван док стрмо низ планину сидеш,
0315 Жарко ће се поспушћати сунце,
0316 Ти не мореш на Лику изаћи,
0317 Већ погледај десно под планину,
0318 Видити ћеш чардак од дрвета,
0319 У Здиларих, у селу бегову.
0320 Оно ј’ чардак побратима мога,
0321 Побре мога Маљковић-Стипана.
0322 Ту ћеш добар конак учинити,
0323 Он ће тебе за нас упитати,
0324 Ти се, брате, немој приварити,
0325 Да ти за нас у тавници кажеш,
0326 Ти не казуј, да си брат по Богу,
0327 Јер би Стипан Задру сиходио,
0328 Па би лудо главу изгубио.
0329 Ти не казуј, не шали се главом!
0330 Ноћ ноћит ћеш, сутра подранит ћеш,
0331 Удбини ћеш на капију сићи,
0332 Турчина ћеш на капији наћи
0333 У чизмама и у калчинама,
0334 Врани му пали по пушкама брци,
0335 Токе му се свитле кроз бркове
0336 Кано мисец од петнаест дана,
0337 У руци му токмали шешана,
0338 Око њег се бритка воза ћорда.
0339 То ми је побро Самарџић-Османе,
0340 Јутро му викни, а полети руци!
0341 Османову кад пољубиш руку,
0342 И Осман ће тебе упитати,
0343 А ти ’ш онд побри говорити,
0344 Да на Лику сиходио ниси,
0345 Да те сведе до лонџе камене,
0346 Гдје нам Лика сиди Мустајбеже.
0347 Кад то чује Самарџић-Османе,
0348 У десницу попане шешену,
0349 А прид тобом низ калдрму појде,
0350 Он ће теби тихо говорити:
0351 „Та влашчићу, од којег си града?“ “
0352 Ти се кажи, да с’ од Задра била.
0353 Он ће тебе за нас упитати:
0354 Ти не казуј, не шали се главом!
0355 Осман ће те свести до биртије,
0356 Видити ћеш бега код пенџера,
0357 Јутро подај, а изљуби руке,
0358 Мустајбег ће у те погледати,
0359 Погледати, теби говорити:
0360 „ „Та влашчићу у лонџи каменој!
0361 Ал си наске дошо уходити,
0362 Ал си дошо и књигу донио,
0363 Ал си којег дошо подворити?“ “
0364 Ти ћеш, побро, бегу бесидити:
0365 „ „Дошо нисам, ни књиге донио,
0366 Боже ми вас не дај уходити,
0367 Никог нисам дошо подворити;
0368 Већ Мустајбег, ја ти руку љубим!
0369 Ја сам седам имо побратима,
0370 На Удвини седам Бајагића,
0371 Ево, беже, сад девет година,
0372 Како сам се с Труци побратио,
0373 Ја им никад доходио нисам,
0374 Не знам, беже, ни ди им је кула,
0375 Ван ти с’ молим, па ти руку љубим,
0376 Дај ми, беже, једног бајрактара,
0377 Нек ме сведе кули Бајагића,
0378 Да ја видим седам побратима.“ “
0379 А влашчићу мио побратиме,
0380 Тако т’ крста па и братства твога,
0381 Бег ће тебе за нас упитати,
0382 Дават ће ти двиста маџарија,
0383 Да ти за нас кажеш у тавници.
0384 Ти не казуј, тако ти закона!
0385 Кад ти беже дадне бајрактара,
0386 А ти, побро, нашој кули сидеш,
0387 Тако т’, побро, крста па братинства,
0388 Ником књиге не дај на Удвини,
0389 Да се књига по Удвини скита,
0390 Већ у руку мојој сестри Ајки!“
0391 Кад то чуло влашко момче младо:
0392 „Хоћу, побро, вјеру ти задајем!
0393 Ја ћу дати књигу на Удвини
0394 Твојој сестри у халват-одаји,
0395 Ја ћу своју главу усијати.“
0396 То рекоше, виш се растадоше.
0397 Влашче узе књигу писаницу,
0398 Па је влашчић крије по џепових.
0399 Он окрену Задру низ Ведрице.
0400 Вас дан иде, до чардака сиде,
0401 До чардака Стегић-Радована.
0402 Ноћ ноћио, сутра подранио,
0403 Вас дан иде, под планину сиде.
0404 Ноћ ноћио сутра подранио,
0405 А кад влашчић у планину ујде,
0406 Иде влашчић литни дан до подне,
0407 Док изајде на врх на Кунару,
0408 Од туд влашче угледало Лику,
0409 Гдје се биле туре и мунаре;
0410 Плахо иде стрмо низ планину
0411 До Здилара и села бегова,
0412 Већ му с’ жарко поспушћало сунце.
0413 Кад угледа чардак од дрвета,
0414 Он окрну дрвену чардаку,
0415 По авлији глену Стјепановој,
0416 Влах угледа чудо на авлији,
0417 Јер се алат по авлији вода
0418 У тевдилу, рахту шпањурскоме:
0419 Крвава је грива алатова,
0420 Рисовина крви поштрапата,
0421 А дви главе висе о облуку,
0422 Ата вода дите Стипаново,
0423 Син Михајло, весео му ћајо!
0424 Веће влашче чудо угледало,
0425 Јер му Стипан сиди у авлији
0426 У тевдилу, шпањурском одилу,
0427 Један момак подвиш стоји руке,
0428 Па Стипану пуне чаше даје,
0429 Стипан пије конда га пролива.
0430 Влашко момче паде на колина,
0431 Прид Стипаном црну земљу љуби,
0432 Кад Стипану руку пољубио,
0433 Код Стипана подвиш стаде руке,
0434 У њег гледа Маљковић-Стипане:
0435 „Е влашчићу, чем си муштерија?“
0436 Њему влашчић тихо бесидио:
0437 „Турковлаше, ја ти руку љубим!
0438 Муштерија сам конак учинити,
0439 Би ја овде конак учинио.“
0440 Онда њему Стипан бесидио:
0441 „Мореш, влашче, колико ти драго!
0442 Вавик овде госта дочекујем.“
0443 Намах Стипан из све главе викну
0444 А на дите, Тодорина свога:
0445 „Понеси ми стола позлаћена!“
0446 Кад му влашчић сиде на скемлију,
0447 Њему Стипан пуну чашу пружи,
0448 Влах је попи, брка не покваси.
0449 Намах Стипан другу наточио,
0450 И њу попи, брка не покваси.
0451 Кад му трећу чашу наточио,
0452 Чашу пружи Маљковић-Стипане,
0453 Чашу пружи, а грлом подвикну:
0454 „Та влашчићу, тако здрав ми био,
0455 Здраво био, домовини сишо!
0456 Од којег си града ћесарова?“
0457 Од њег влашчић чашу ујагмио,
0458 Чашу попи, па му право каже:
0459 „Турковлаше, ја ти руку љубим!
0460 Право ја сам од Задра камена.“
0461 „ „Кад си, влашче, од Задра камена,
0462 Тако т’ крста па седмерих поста,
0463 Не би ли ми знао казивати,
0464 Ниси л’ тамо дигод опазио
0465 У тавници седам Бајагића?
0466 Ево сада седам годин дана,
0467 Како су се побре осужњиле,
0468 Никад нисам код чардака свога,
0469 Већ ја свога поткујем алата,
0470 А обучем шпањурско одило,
0471 Собом двиста узмем маџарија,
0472 Све ја ходам п ћесаровини,
0473 Вавик тражим седам Бајагића,
0474 Док потрошим двиста маџарија,
0475 Босонога дотирам алата,
0476 За њих гласа ни хабера нејма.
0477 Ја сам трипу тБечу саходио,
0478 Мог ми крста, ни тамо их нејма.
0479 Ако с’ игдје за њих опазио,
0480 Дао би ти стотину цекина.“
0481 Влах се куне и крстом и постом,
0482 Да за Турке није поазио.
0483 Ту је влашче конак учинило,
0484 Ноћ ноћило, рано подранило,
0485 Па Удвини појде на капију,
0486 На капији угледа Турчина,
0487 Шкрљку сними, ,добро јутро’ викну,
0488 Пољуби му руку у капији:
0489 „Буљубаша у градској капији!
0490 Ја те молим, па ти руку љубим,
0491 Никад Лици саходио нисам,
0492 Ван да ме сведеш до лонџе камене,
0493 Гдје вам Лика сиди Мустајбеже.“
0494 Буљубаша кад разабра ричи,
0495 У десницу узео шешану,
0496 Прид влашчићем низ калдрму појде,
0497 Влашче води до друге капије.
0498 Њему вели Самарџић-Османе:
0499 „Та влашчићу, моје дите драго!
0500 Дај ми с’ кажи, од којег си града.“
0501 Њему влашчић тихо говорио:
0502 „Буљубаша граду у капији!
0503 Хоћу ти се право казивати:
0504 Право јесам од Задра камена.“
0505 „ „Ја влашчићу, моје дите драго!
0506 Кад си право од Задра камена,
0507 Ниси л’ тамо дигод опазио
0508 У тавници седам Бајагића?
0509 Оно ми је седам побратима.
0510 Ево пуних седам годин дана,
0511 Како су се побре осужњиле,
0512 Вавик дајем мала готовину,
0513 Не би л’ ико за њих потпазио,
0514 За њих гласа ни хабера нејма.
0515 Ако с’ игдје за њих опазио,
0516 Буљубаши кажи у капији,
0517 Ево теби стотину дуката.“ “
0518 Влах се куне и крстом и постом,
0519 Да за Турке није опазио,
0520 Оде влашчић у лонџу камену.
0521 Ја кад влашче у лонџу унијде,
0522 Шкрљку сними, добро јутро викну.
0523 Кад пољуби руку Мустајбегу,
0524 Па до бега Грдан-Мустафаги,
0525 А из лива старцу ћејванаги,
0526 Иступи се, подвиш стаде руке.
0527 У њег Лика гледа Мустајбеже:
0528 „Та влашчићу у лонџи каменој!
0529 Ал си дошо и књигу донио,
0530 Ал си дошо наске уходити,
0531 Ил си кога дошо подворити?“
0532 Мустајбегу влашче говорило:
0533 „Мустајбеже, дирек од Удвине!
0534 Боже ми вас не дај уходити,
0535 Никог дошо подворити нисам,
0536 Нисам дошо ни књиге донио,
0537 Већ ти с’ молим, личка поглавицо,
0538 Ја сам седам имо побратима,
0539 Ево, беже, девет годиница,
0540 Како сам се с Турци побратио
0541 На Удвини а са Бајагићи,
0542 Ја им никад доходио нисам,
0543 Не знам, беже, ни да им је кула,
0544 Ко што им никад доходио нисам;
0545 Већ ти с’ молим, лички Мустајбеже,
0546 Дај ми данас једног бајрактара,
0547 Нек ме кули сведе Бајагића,
0548 Да ја седам видим Бајагића.“
0549 Кад бег чуо, цикну код пенџера,
0550 Па он проли сузе низ образе.
0551 Кад то чуше сви по лонџи Турци,
0552 Сваком грозне сузе удариле,
0553 А Мустајбег тихо говорио:
0554 „Та влашчићу у лонџи каменој!
0555 Ево, сине, сад седам година,
0556 Како ми седам нејма Бајагића,
0557 Вавик, сине, шаљем уходнике,
0558 Они вавик траже Бајагића,
0559 Све их траже, гласа не доносе,
0560 Црн им образ на обадва свита!
0561 Ван влашчићу, драго моје дите!
0562 Ако с’ игдје за њих опазио,
0563 Дај ти, сине, Мустајбегу кажи,
0564 Ево теби двиста маџарија.“
0565 Влах се куне и крстом и постом,
0566 Да за Турке није опазио,
0567 Па подвикну влашче из све главе:
0568 „Та Мустајбег, дирек од Удвине!
0569 Ако седам нејма Бајагића,
0570 Има им и сад кула на Удвини,
0571 Хем од куле остарила мајка,
0572 Ван ти с’ лички молим Мустајбеже,
0573 Дај дер мени једног бајрактара,
0574 Да ме сведе кули Бајагића,
0575 Да им нану видим за живота.“
0576 Кад чу беже, сузама пролио,
0577 Па он Ђулић’ викну бајрактара:
0578 „Е Ђулићу, моје дите драго,
0579 Води влашче кули Бајагића!“
0580 Влашчић турну шкрљку над обрве,
0581 За ђулићем низ Удвину појде,
0582 Јер је ниско кула Бајагића,
0583 Од Удвине за пун сахат има.
0584 Кад се билој помолили кули,
0585 Ал се бајри врло ражалио,
0586 Он пролива сузе низ образе,
0587 Извадио срмали махраму,
0588 Па утира сузе низ образе,
0589 Од жалости билој кули не ће,
0590 Гдје му седам нејма побратима.
0591 Влаха бајро из све главе викну:
0592 „Та влашчићу, оје дите драго!
0593 Оно ј’ кула Бајагић-Алаге,
0594 Од жалости ја не могу кули.“
0595 Оде влашчић кули Алагиној,
0596 Он угледа камен пред авлијом,
0597 Устави се, сиде на камену,
0598 А уза се брешу прислонио.
0599 Подвикнуло влашко момче младо,
0600 На име виче Бајагић-Алагу.
0601 Нико њега у кули не чује
0602 Посли Ајке сестре Алагине,
0603 Јер дивојка сила за ђерђефом,
0604 По ђерђефу платно разбацила,
0605 Крај ђерђефа злато окитила.
0606 Када чула, што јој брата виче
0607 Од авлије Бајагић-Алагу,
0608 Јадна цикну, ђерђеф отиснула,
0609 Како га је отисла дивојка,
0610 Четири му ноге подломила,
0611 Па закука баш ко кукавица:
0612 „Жалосна ми мајка и чемерна!
0613 Ко ми брата зове рођенога?
0614 Ево сада седам годин дана,
0615 Ниј’ га нико са авлије вико,
0616 Него сада у осмој години.“
0617 Па потече низ ћемерли-кулу,
0618 Босонога на авлију сиде,
0619 Ал јој никог на авлији нејма.
0620 Кад потече до авлијнских врата,
0621 Угледала влашче на камену,
0622 Па се трже, да се натарг врати;
0623 Ал јој влашчић викну са камена:
0624 „Та Ајкуно, нова посестримо!
0625 Ход’ дер к мени, јабанџија нисам,
0626 Већ сам побро Бајагић-Алаге.“
0627 Кад то чула липа дијевојка,
0628 Поврати се до влашчића липа,
0629 Уз ењему танку граналију,
0630 Пред њим иде уз кулу камену.
0631 Кад уведе влашче у одају,
0632 Тада влашче шкрљку-капу сними,
0633 Бога викну у халват-одаји,
0634 Ајкуна му Бога отпримила:
0635 „Јеси л’ нови здраво побратиме?“
0636 „ „Јесам, Ајко, драгом Богу фала!“ “
0637 Влах отишће у џепове руке,
0638 Пружи књигу сестри Алагиној,
0639 Размота је Ајка у одаји,
0640 Када види, што јој књига каже,
0641 Ајка цикну баш ко змија љута,
0642 А закука баш ко кукавица,
0643 Књигу гледа, цвили по одаји.
0644 Кад је стара опазила мајка,
0645 Стара мајка потече дивојки:
0646 „Што је, ћери, једина у мајке!
0647 Са шта кукаш, по одаји ходаш,
0648 Књигу гледаш, а браћу спомињеш,
0649 Што су т’ сада браћа на ум пала
0650 Ово сада у осмој години?“
0651 А Ајкуна мајци бесидила:
0652 „Мајко, ево књиге из тавнице
0653 Од мог брата Бајагић-Алаге!
0654 С отог, нане, кукам по одаји.“
0655 Кад то чула остарила нане,
0656 Закукала баш ко кукавица.
0657 Кад угледа влашче у одаји,
0658 Она влаху тихо бесидила:
0659 „Та влашчићу, моје дите драго,
0660 Тако т’ крста и седмерих поста!
0661 Дај ми право у одаји кажи,
0662 Јеси л’ дицу очима видио?
0663 Док су мени на Удвини била,
0664 Била су ми баш ко груда снига,
0665 Јесу ли ми дица потавнила
0666 У тавници за седам година?“
0667 Старој мајци влашче говорило:
0668 „Јесу, нане, тако ми оклетве.
0669 Поцрнила баш ко гавранови.“
0670 Кад ћу стара у одаји мајка,
0671 Она цикну, паде по миндеру.
0672 Кад Ајкуна мајку угледала,
0673 Од себе је књигу побацила,
0674 А потече остарилој мајци,
0675 Растира је леденим бунаром,
0676 Па се трже липа од матере.
0677 Носи влаху мезу и трмпезу,
0678 Унесе му пића у одају,
0679 Нахранила, влашће напојила,
0680 Отворила сандук у одаји,
0681 Извади му стотину дуката:
0682 „Теби фала, влашко момче младо,
0683 Кад си ми књигу од Задра донио!“
0684 Оде влашче, добро зафаљује,
0685 Оде влашче Задру латинскоме.
0686 Дивојка је књигу пригледала,
0687 Пригледала за три дана била,
0688 Мисли јадна што ће па како ће,
0689 Све мислила, на једно смислила.
0690 Кад четврто јутро подранила,
0691 Ал јој Хусе из ћојлука дојде,
0692 Ајкуна му вели Бајагића:
0693 „Брате Хусе, братин кахвеџија!
0694 Теби ваља књиге растурити
0695 По Крајини и Лици врховној.“
0696 Хусе код ње сиде у одаји,
0697 А Ајкуна биле књиге пише,
0698 Прву пише личком Мустајбегу:
0699 „Бег Мустајбег, дирек од Удвине,
0700 Ето теби моја књига била!
0701 Док су ми браћа на Удвини била,
0702 Трипут си ме од браће просио
0703 А за свога Ђулић-бајрактара,
0704 А ја ћела за твог бајру нисам.
0705 Сад купидер кићене сватове,
0706 Ходи мојој кули под Удвину,
0707 Ја ћу поћи Ђулић-бајрактару.“
0708 Другу пише Грданову сину:
0709 „Давор Мехо Грдан-Мустафаге!
0710 Ти си мене од браће просио,
0711 А ја ћела за те поћи нисам,
0712 Куп’дер сада кићене сватове,
0713 Па док трећа дојде недиљица,
0714 Ходи мени под кулу камену.“
0715 Опе Ајка билу књигу пише,
0716 Да је шаље на Турјанско равно
0717 А на руке млад’ Мусићу Мехи:
0718 „И ти си ми, јање, муштерија!
0719 Ето теби моја књига била,
0720 Куп’дер сада кићене сватове,
0721 Ход’ ми кули у трећу недиљу!“
0722 Вавик књиге пише у одаји.
0723 У Лици је тријест паланака,
0724 На Крајини тријест и четири,
0725 Сваком Ајка књигу направила,
0726 На шездесет града и четири,
0727 Да јој сваки под Удвину сиде,
0728 Све рок ставља у трећу недиљу,
0729 Сваком вели, да ће за њег поћи.
0730 Кад све бутум књиге направила,
0731 Књиге Ајка пружи Хусеину:
0732 „Распи књиге по личкој нахији,
0733 а по нашој Лици и Крајини!“
0734 Узе Хусе, појаха алата,
0735 Расипа књиге на стране четири,
0736 По свој Лици па бутум Крајини.
0737 Док расуо књиге по Крајини,
0738 Он се врати кули Бајагића.
0739 Ајкуна га виче Бајагића:
0740 „Хусе, брате ко од моје нане!
0741 Ход’ у ћојлук међу нашу рају,
0742 Ти ’ш на рају намет наметнути:
0743 Од торова приходне овнове,
0744 Од подрума дебеле волове,
0745 Понесидер арпе угрухате,
0746 Јер ће нама арпа требовати,
0747 Дижи таин за дви недиљице,
0748 Порени га у трећој недиљи!“
0749 Намах Хусе појаха алата,
0750 Алагина кнеза добавио:
0751 „Милосава, слуго Алагина!
0752 Дедер дижи дебеле волове,
0753 Подигни ми приходне овнове
0754 А са нашом испод краја рајом!
0755 Ваља кули сићи Алагиној,
0756 Сав под кулу таин истирати.“
0757 Кнез по селу скаче Бајагића,
0758 Наређује приходне овнове,
0759 Од подрума дебеле волове,
0760 А пориза арпу угрухату.
0761 Када Хусе арпу намирио,
0762 Намирио шездесет волова,
0763 Пет стотина дебелих овнова,
0764 Све потира кули Бајагића.
0765 Кад Ајкуна виђа са пенџера,
0766 То Ајкуни врло мило било.
0767 Дивојка је на ноге скочила,
0768 Па умива лишце дивојачко
0769 Млаком водом и раки-сафуном,
0770 Из сандука вади ђеисију,
0771 Извадила дибу и кадифу,
0772 Сва јој диба златом искаљата,
0773 А кадифа златом извезена,
0774 Све облачи липа у одаји,
0775 Све најбољу меће ђеисију,
0776 Па дивојка дође до пенџера,
0777 Из дувара пенџер извадила,
0778 Па дивојкс асила под пенџером,
0779 Јер јој трећа настала недиља.
0780 Чудан јој се алај помолио:
0781 Наприд Лика јаше Мустајбеже,
0782 Уз бега је седам бајрактара,
0783 Уз њег бије бубањ Десанчића,
0784 А свирају дица Хамзагина,
0785 А уз бега дабулхана тресе.
0786 Наприд Ђулић јаше на зекану,
0787 Прекрио бајрак и њег и зекана,
0788 Он погледа кули Бајагића.
0789 Кад Ајкуну виђа на пенџеру,
0790 Он подвикну конда јелин рикну,
0791 Па је свога разигро зеленка,
0792 Зекац фрца и десно и ливо,
0793 А Ајкуна виче Бајагића:
0794 „Лакше, лакше, Ђулић-бајрактару,
0795 Јер ти зекац море трибовати!“
0796 Ђулић бајро ни за што не знаде,
0797 А Мустајбег глену са голуба
0798 Испод куле Бајагић-Алаге,
0799 Он угледа приходне овнове
0800 И угледа дебеле волове,
0801 Том се беже чуду зачудио.
0802 Беже мисли, ни с ким не говори:
0803 „Та вид’ Ајке, сестре Бајагића!
0804 Она ми је књигу оправила,
0805 Да ја с свати дојдем раз дивојке.
0806 Сад на овај таин гледајући
0807 Никуда нам ваља војевати.“
0808 Бегови се пењу чадорови.
0809 Кад Мустајбег очима погледа,
0810 Мали му се алај помолио,
0811 Наприд Бојић јаше Делалија,
0812 Из десна му богом побратиме
0813 Влах Јованда с поља Гламочкога,
0814 А из лива Маљковић-Стјепане
0815 Из Здилара, из села бегова,
0816 То је побро Бојчић-Делалије.
0817 Када Бојчић угледа дивојку,
0818 Он је свога разигро вранчића,
0819 Јованда се из грохота смије,
0820 Што с’ побре и гаврана ради,
0821 И њег сестра виче Алагина:
0822 „Лакше, лакше, Бојчић-Делалија!
0823 Јер ти вранац море требовати.“
0824 Погледала сестра Бајагића,
0825 Чудан јој се алај помолио,
0826 Мање није нег триста коњика,
0827 Туде стара нема ни нејака,
0828 У сваког су брци по рамених,
0829 На сваком су ток еи илике,
0830 По токама златно џебе свитли,
0831 А ту момка нејма ни каквога,
0832 Под ким ата није празовита.
0833 Један с’ наприд игра на дорату
0834 Вас у срми и сухоме злату,
0835 На ату се златом хаша свитли:
0836 То је ага Кумалијћ Мујага
0837 Од Радуча, цареве паланке.
0838 Врло је ага разигро дората,
0839 И њег сестра виче Бајагића:
0840 „Лакше, лакше, Кумалијћ-Мујага!
0841 Јер ти дорат море трибовати.“
0842 Па се алај мали помолио,
0843 Мали алај тријест коњаника,
0844 Игра с’ момак наприд на алату,
0845 Од Шушњаре Врхогорац-Але,
0846 И он гледа Ајку Бајагића,
0847 На њег с’ Ајка смије Бајагића:
0848 „Лакше, лакше, Врхогорац Але!
0849 Теби алат море трибовати.“
0850 Он код бега разјаха алата.
0851 А све Лика гледа Мустајбеже,
0852 Све му алај по алај доходи,
0853 Сваки Ајку гледа на пенџеру.
0854 Сва се Лика скупља и Крбава,
0855 Сва Цетина до сињега мора.
0856 А већ оде за заставу сунце,
0857 Свак код бега конак учинио.
0858 Ајка млиде, да се искупише,
0859 Најпосли је књигу оправила
0860 На Удвину Личанину Тали.
0861 Ал Ајкуни очи утекоше,
0862 Виђа свате Личанина Тале,
0863 Он скупио дванаест сватова,
0864 Мали свати, али су огњевити,
0865 Два пивају, а два отпивају
0866 И пуцају из малих пушака.
0867 Наприд тале јаше на кулашу,
0868 Пореди му ускок-Раде мали,
0869 Међу се су јарца оборили,
0870 Тале миху дере на ножицу,
0871 А Радован миху на гр’оце.
0872 На Тали је добра ђеисија:
0873 Чакшире му ислах медвидина,
0874 Долама му од горскога вука,
0875 Капетина на њем од јазавца,
0876 Низ њу бије триста трамољика,
0877 Па све Талу бију по плећима.
0878 У кулаша четири кајаса,
0879 Два од лика, а два од опуте.
0880 Кулаш каса, а траву попаса,
0881 Све на њему Тале попијева,
0882 Отпива му Радојица мали.
0883 Када Тале угледа дивојку,
0884 Лишце јој је ка и груда снига,
0885 Подвољчина кано мисечина.
0886 Он потеже четири кајаса,
0887 Пред побру је јарца отиснуо:
0888 „Чувај, Раде, пића на гаврану!“
0889 Тале свога удари кулаша,
0890 Кулаш врисну, па се покупио
0891 У авлију Бајагић-Алаге.
0892 Када Ајка очима видила,
0893 Та какав је будалина Тале,
0894 Каква ли је на њем ђеисија,
0895 Грохотом се липа насмијала.
0896 Када Тале угледа гердане,
0897 Три гердана од жутих цекина,
0898 Он подвикну конда јелин рикну,
0899 Па се фати челикли наџака,
0900 Он удари свог коња кулаша,
0901 Кулаш цикну, па се покупио
0902 Уз бијелу Алагину кулу.
0903 Кол’ко кулаш уза кулу фрци,
0904 Мало Ајку руком не дофати,
0905 Још је кула од два боја људска,
0906 Све се сестра чуди Бајагића,
0907 Што с’ од Тале ради и кулаша.
0908 А све Тале виче дијевојку:
0909 „Излаз’, Ајко, да ми походимо!
0910 Ти си мени књигу оправила,
0911 Ја сам силне свате покупио.“
0912 Све се Ајка смије на пенџеру
0913 Будаластом Тали и кулашу:
0914 „Стани, Тале, личко погледање!
0915 Још нам вакта од поласка нема.“
0916 Једва Тале отира кулаша,
0917 Па он бегу оде и чадору.
0918 Туде ј’ свако конак учинио,
0919 Сваком ату арпе изобила,
0920 Сваком момку пића изобила,
0921 Ихтијару овновине меса.
0922 Вид’ дер Ајке, рано подранила,
0923 Она виче Кумрију робињу:
0924 „Ходи бегу сиди и чадору!
0925 Код њег паша сиди Радослија
0926 Од нашега Хливна каменога,
0927 Нек ми паша с Мустајбегом дојде,
0928 Имам њешто с бегом говорити.“
0929 А Кумрија шеће до чадора,
0930 Диже тенеф бега удвињскога.
0931 Кад угледа Лику Мустајбега,
0932 А Кумрија бегу полетила:
0933 „Мустајбеже, дирек од Удвине!
0934 Теби је селам сестра Бајагића,
0935 Да јој с пашом билој кули сидеш,
0936 Иам с вами ништо говорити.“
0937 Све ту сиде личке поглавице
0938 И крајишке аге наоколо,
0939 И ту сиди будаласти Тале.
0940 Док бег с пашом од чадора појде,
0941 Намах Тале из све главе викну:
0942 „Стан’ дер, беже, приварити не ћеш!
0943 И Бог знаде, моја је дивојка,
0944 Мени је Ајка књигу оправила,
0945 И ја силне свате покупио;
0946 Ти кад Ајки сидеш Бајагића,
0947 Ти ћеш мене Ајки накудити.“
0948 Па за бегом Тале окренуо,
0949 Бег га враћа, ал му фајде нема;
0950 Ал се паша сити Радослија,
0951 Да он не ће липих дивојака,
0952 Већ да му се ј’ пића напојити.
0953 Паша Талу из све главе викну:
0954 „Давор Тале, личко погледање!
0955 Де се врати сеиз-баши моме,
0956 Ено код њег дви пуне мишине!“
0957 Ја кад Тале те разабра ричи,
0958 Он се трже од бега и паше.
0959 Кад потече пашину сеизу,
0960 Липо с’ ногом у гузицу куцну,
0961 Дође Тале пашину сеизу.
0962 Каду гледа пуну мишиницу,
0963 Тале миху паде по гр’оцу,
0964 Запомага Личанине Тале:
0965 „К мени Раде, ја изгубих главу!“
0966 Ја кад чуо ускок Радојица,
0967 Он потече и допаде Тали,
0968 Над њим пуче из малих пушака.
0969 Све се њима Удвињани смију,
0970 Што се ради од Тале и Раде.
0971 А Мустајбег уз ћемерли-кулу,
0972 Бег упаде с пашом у одају,
0973 Баш гдје сестра сиди Бајагића.
0974 Бег дивојци турски селам викну,
0975 А Ајка му селам отпримила,
0976 На ногама бега дочекала
0977 И код њега пашу Радослију.
0978 Мустајбеже сиде под пенџером,
0979 А код бега паша Радослија.
0980 Ајкуна се трже Бајагића,
0981 Унесе им кахву у одају,
0982 Дуг бојали чибук подметнула.
0983 Бег попио кахве николике
0984 И код њега паша Радослија.
0985 Ајкуна им подвиш стоји руке,
0986 А Мустајбег тихо говорио:
0987 „Липа Ајко, сестро Бајагића!
0988 Што си наске у одају звала?
0989 Дајдер бегу по истини кажи!“
0990 Ајка цикну баш ко змија љута,
0991 За јастук се руком уфатила,
0992 Па извади књигу Алагину,
0993 Дивојка је пружи Мустајбегу.
0994 Бег размота, а низ њу погледа,
0995 Грохнуше му сузе низ образе:
0996 „Ајко ћери, змија те ујела
0997 Приј’ Јурјева на три дана била,
0998 Од које се змије не прибаља!
0999 Јер ми књигу оправила ниси,
1000 Да ће ти браћа ићи под кочија,
1001 Под кочија бана Задранина
1002 А раз Ане книнског ђенерала?
1003 Ја би већу сакупио војску?“
1004 То бег рече, из одаје појде,
1005 А уз бега паша Радослија,
1006 Када беже дојде до чадора,
1007 Све ту личке сиде набодице
1008 И крајишке све крвопивнице.
1009 Бег извади књигу из нидара:
1010 „Давор драга дицо око мене!
1011 Ево књиге седам Бајагића,
1012 Ено свију Задру у тавници,
1013 У тавници бана Задранина!
1014 Из тавнице књигу оправили,
1015 Да ће сада ићи под кочија.
1016 Под кочија бана Задранина
1017 Пораз Ане книнског ђенерала.
1018 Виш нам, дицо, сватовања нема,
1019 Ван данаске ваља војевати.“
1020 Кад то чули млади Крајишници:
1021 „Нека, беже, драгом Богу фала!“
1022 Нека бега, нека Удвињана,
1023 Да гледамо сестре Бајагића!
1024 Намах крену у другу одају,
1025 Дивојачку снима ђеисију,
1026 Дивојка је код сандука слаже.
1027 Па сепетли-сандук отворила,
1028 Из сандука вади ђеисију,
1029 Ђеисију свог брата Алаге.
1030 Најпри вади црвене чакшире
1031 Од велике чохе крмежина,
1032 На њима су ковче позлаћене,
1033 У чакширах све кулчаци златни;
1034 Па извади дви ислах гечерме,
1035 Једна је црна, а друга црвена,
1036 По црној је џебе позлаћено,
1037 По црвнеој токе и илике,
1038 Липо крила притекла рамена;
1039 Па извади дугмали доламу,
1040 Дугмета су од злата шимшета,
1041 Крај шимшета пуца позлаћена,
1042 Што је једно пуце под гр’оцем,
1043 То је пуце од сухога злата,
1044 У њему је пуна литра злата,
1045 То је пуце на бурму сковато,
1046 Гдје би момак сио пити пиће,
1047 Одвије га, напије се пића,
1048 Оно носи пуну литру пића;
1049 Облачи се Ајка Бајагића,
1050 На се меће братово одило,
1051 Па истеже паса ујвеника,
1052 На шездесет увијен је миста,
1053 Из увоја од злата тулије,
1054 Из тулија сићахни синџири,
1055 На њима су игле позлаћене,
1056 Умота се пасом ујвеником
1057 Од припоне па до сисе ливе.
1058 Све тулије по три напореду,
1059 Из њих висе игле позлаћене,
1060 На два краја два пехлића златна.
1061 Кад припаса златом бенсилаха,
1062 За њег турну два пара пушака:
1063 Једно граци, друго венедици,
1064 Растишће их палом златалијом,
1065 Корице јој у срми скалите,
1066 А балчак јој од филова зуба;
1067 А извади, мати весела јој,
1068 Из сандука четири силаха,
1069 Два су златна, а два су сребрна,
1070 Пуни су јој праха и олова.
1071 Из сандука калпак извадила,
1072 За калпаком тријест челенака,
1073 Пола златних, а пола сребрних,
1074 Што је једна на чекрк челенка,
1075 Она јој је од седам дирека,
1076 Осма је факља од сухога злата.
1077 Куд год момак својом махне главом,
1078 Жуберка му за главом челенка
1079 Баш ко момак и липа дивојка
1080 У пролићном данку на састанку.
1081 Па потеже чизме и калчине,
1082 А на плећа чурчић самурлију,
1083 У ћурка су од злата чапрази,
1084 Ките златне са обидве стране.
1085 Кад се липа сигура дивојка,
1086 До братина чивилука дојде,
1087 Липа снима бритку аламанку,
1088 Па је себи паше око паса,
1089 Сабљу паше, с њом се приговара:
1090 „Бритка ћордо мог брата Алаге!
1091 Ал си мени крви ижеднила
1092 Висећ вавик у мојој одаји
1093 Ево пуних седам годин дана!
1094 Сад је осма настала година,
1095 Сад ћу тебе крви напојити.“
1096 Па Ајкуна до чивије дојде,
1097 Сними копље липа убодицу,
1098 Бојно копље снесе на авлију,
1099 Удари га липа на авлији,
1100 Остави га, до прзида дојде.
1101 Када презид отвори дивојка,
1102 Кад угледа вранца Алагина
1103 У марванту и чатал-уларих,
1104 Дивојка је вранцу полетила,
1105 А пољуби у цвиту гаврана:
1106 „Та гавране мог брата Алаге!
1107 Ево, брате, седам годин дана
1108 Тебе сестра храни на јаслама,
1109 Нит си сунца виђо нит мисеца
1110 Посли брата Бајагић-Алаге,
1111 Сад ти вакат дојде војевати.“
1112 Чул обори са коња гаврана,
1113 Па отвори долаф код гаврана,
1114 На њег седло баца позлаћено,
1115 Поруши га хашом позлаћеном,
1116 Таког рахта у свој Лици нејма,
1117 Ату ђулбек меће на прсима,
1118 У њему су шипке позлаћене,
1119 А црвеном свилом опкројите,
1120 На прсих је од злата јабука,
1121 Из јабуке каменови мави,
1122 Наоколо тулије од злата,
1123 Из тулија сићахни синџири,
1124 Све на њима од злата цекини;
1125 Заузда ата уздом решманкињом,
1126 Цвиту покри печом позлаћеном,
1127 Из ње висе сићахни синџири,
1128 На синџирих на халку цекини,
1129 Све јој врана бију по ноздрвах.
1130 њем виша пушк емерџанкиње,
1131 А под колан мухурли гадару,
1132 њем виша перна буздохана,
1133 На њем пера тријест и четири,
1134 Пола златних, а пола сребрних.
1135 Кад са ата марвант укинула
1136 И одриши ата од јасала,
1137 Па поведе ату у авлију,
1138 Види врана Бајагић-Алаге!
1139 Никад с’ не зна, што се од њег ради,
1140 Шала није ни седам недиља,
1141 А камо ли седам годин дана,
1142 Како ј’ маман вранац на јаслама,
1143 Нит је сунца виђо нит мисеца,
1144 Јер се добар сунца зажелио.
1145 Ајкуна га плеска по ноздрвах:
1146 „Дур, гавране мог брата Алаге!
1147 Зар си с’ тако сунца зажелио?“
1148 Ајка с’ с атом вара по авлији,
1149 Јер јој гавран не да узјахати,
1150 Једва липа привара гаврана.
1151 Кад се врану у седло повила,
1152 Уфатила четири кајаса,
1153 Гавран цикну, па се покупио,
1154 За копље јој у хавај испаде,
1155 За два фрци по мермер-калдрми,
1156 На свем скоку паде на колина.
1157 Ајка тешк копље ујагмила,
1158 Гавран цикну, фрци под дивојком,
1159 Ајка тепа братину гаврану:
1160 „Дур, гавране мог брата Алаге!
1161 Не јаше те Удвињкиња млада,
1162 Нег Ајкуна сестра Бајагића.“
1163 Кад јој гавран фрци из авлије,
1164 Не кти Ајка равно до ордије.
1165 Да не види когод из ордије.
1166 Испод куле зајаха гаврана,
1167 Изјаха га у поље зелено,
1168 Гдје ће је више Турци угледати,
1169 Тад ордији поврати гаврана.
1170 Вид’ дер врана Бајагић-Алаге!
1171 Кад угледа беглук-чадорове,
1172 Код чадора зелене бајраке,
1173 Што с’ од врана ради под дивојком:
1174 За два кокпља у хавај излиће,
1175 За четири пада по мераји,
1176 На ату се златом хаша свитли,
1177 На дивојци бутум ђеисија
1178 Сва у срми и жежену злату,
1179 А пристала Ајка Бајагића,
1180 Ко дивојка соја јуначкога.
1181 Све гледају из ордије Турци,
1182 Нико момка не зна ни гаврана.
1183 А кад виђа Хрњичин Халиле,
1184 Халил виче Мују брата свога:
1185 „Виђај, Мујо, оног јабанџије!
1186 Кад сидемо Книну и Приморју,
1187 Онај ће ти муну ујагмити,
1188 Па ево ти вира Халилева!
1189 Волио би те, Мујо, пожелити,
1190 А и тебе и ђогата твога,
1191 Муне не дај са наше Крајине.“
1192 А кад чуо буљубаша Мујо,
1193 На то с’ Мујо из грохота смије:
1194 „Мој Халиле, будаласта главо!
1195 Још ми нико није ујагмио
1196 Од све Лике и бутум Крајине,
1197 Не ће ни ’нај момак на гаврану.“
1198 Кад дотира врана до чадора,
1199 Тад Ајкуна фрци са гаврана,
1200 Селам даде бегу код чадора.
1201 Ту не било ни бега ни аге,
1202 Ко није усто на ноге јуначке
1203 И на ногу селам отпримио,
1204 Свако момку хожђелдију даје,
1205 Јер је на њем добра ђеисија,
1206 Још му мрке науснице нејма.
1207 А бег момку мисто намистио
1208 Покрај себе, код колина свога.
1209 Се то гледе млади крајишници,
1210 А Мустајбег из све главе викну:
1211 „Драга дицо, моји Удвињани!
1212 Сад је вакат подизати војску,
1213 Ваља с војском мору на јалију.“
1214 Намах триста куцну даулбаза,
1215 Раде бегу подмаче голуба,
1216 Свако своме ату полетио,
1217 Крајишници коње посидоше,
1218 Бегови се дижу чадорови.
1219 Једва Ајка посиде гаврана,
1220 За копље јој ухавај излиће,
1221 За два копља фрца по рудинах,
1222 Јандал Ајка ата истирала.
1223 Види Ајке, сам је Бог убио!
1224 Јер дивојка да мирује не ће,
1225 Већ подвикну са коња гаврана:
1226 „Бег Мустајбег, дирек са Удвине!
1227 Ево беже сад седам година,
1228 Како вранца храним код Сарај’ва,
1229 У нас рата нејма ни сефера,
1230 Ван сам чуо шехер-Сарајеву,
1231 Да ти често идеш војевати,
1232 Па сам свога спремио гаврана,
1233 Дотиро га у личку нахију,
1234 Да окушам срићу гавранову,
1235 Море л’ вранац с вами војевати.
1236 Чујете ли, удвињске газије!“
1237 Да вам хатор останути не ће.
1238 Сад би окушо срићу гавранову.“
1239 А Мустајбег са голуба викну:
1240 „Драго дите, момак Сарајлија!
1241 Вира је, сине, ту хатора нејма,
1242 Већ говори, што ћеш говорити!“
1243 А подвикну Ајка Бајагића:
1244 „Кад вам хатор останути не ће,
1245 Дедерете, личке набодице,
1246 Набодице па крвопивнице!
1247 Да ми данас пољем полетимо,
1248 Ко ће прије под планину сићи,
1249 Под планину, на врх на планину,
1250 Да ја срићу виђам гавранову.“
1251 Кад то личке чуше набодице
1252 И све аге од серхат-Крајине,
1253 Саки свога бајрактара виче:
1254 „Муне не дај од Лике врховне,
1255 Муне не дај са наше Крајине,
1256 Да утече момак Сарајлија!“
1257 Пуста поља стаде гудљевина
1258 Конда поље у абез окрену:
1259 Фука кита стоји од бајрака,
1260 Јер се јагме лички бајрактари,
1261 Све утиче један крај другога,
1262 А намиче један прид другога.
1263 Ко ће пољем свима ујагмити?
1264 Ал је први Лика Мустајбеже,
1265 Не б’ га бреша два пут дометнула,
1266 Он све виче са голуба свога:
1267 „Удвињани, црн вам образ био!
1268 Кад пијете пиће по механах,
1269 Сваки себе и свог ата фали,
1270 Мог голуба нигдје не мећете,
1271 Утече вам момак Сарајлија,
1272 Не б’ га бреша три пут дометнула.“
1273 Док Мустајбег насрид поља равна,
1274 А дивојка под планину сиде;
1275 Док Мустајбег под планину сиде,
1276 А дивојка на врх на планину.
1277 Липа Ајк одјаха гаврана.
1278 Врана вода, гледа низ планину,
1279 Ко ће први на врх на планину.
1280 Благо оном, ко брза имаде!
1281 Ујагмио лички бег Мустајбег.
1282 Чим допаде беже на планину,
1283 Он погледа момка и гаврана,
1284 Та од тешка зора гавранова
1285 Покрено јој калпак и челенке,
1286 Испала јој гавран-плетеница.
1287 А кад беже виђа плетеницу,
1288 Сити с’, да је сестра Бајагића,
1289 А да ј’ вранац Бајагић-Алаге.
1290 Тад Мустајбег од голуба викну:
1291 „Ајко ћери, змија те ујела
1292 Приј’ Јурјева на три била дана,
1293 Од које се, ћери, не прбаља!
1294 Јер потрга ате и јунаке?“
1295 Ајка му се из грохота смије,
1296 Њојзи беже опет говорио:
1297 „Ајко ћери, ко од срца мога!
1298 Испала ти гавран-плетеница,
1299 Ти под калпак турни плетеницу,
1300 Јер уз кланац стоји тутљевина,
1301 Познат ће те личке набодице.“
1302 Ајка сакри гавран-плетеницу,
1303 Па од вранца погледа дивојка,
1304 Ко ће за бегом први на планину;
1305 Ал испаде Кумалијћ Мујага,
1306 А за њием Зукан-бајрактару,
1307 То је бајро Попрженовића
1308 Од турскога Бишћа каменога.
1309 Фука ките стоји од бајрака,
1310 Он допаде, са алата фрци,
1311 Па у момка очи испопричи,
1312 Јер је мука Зукан-бајрактару,
1313 Јер он млиде, да је Сарајлија.
1314 А допаде Мујо на ђогату,
1315 За њим дорат Ибре бајрактара,
1316 Он од бега ујагми голуба,
1317 Мустајбегу он срџазу баци,
1318 А Мустајбег сиде на срџази.
1319 Вавик горе стоји тутљевина,
1320 Испадају ати и бајраци,
1321 Свако бегу лети на планину,
1322 Свако мучно у момка погледа,
1323 Нико не зна, да је Ајка липа,
1324 Сестра Ајка Бајагић-Алаге.
1325 Све се беже из грохота смије,
1326 Сви би с момком кавгу учинили,
1327 Ал бег не да кавге заметнути,
1328 Код себе Ајаку држи Бајагића.
1329 Док бегови дођоше чадори
1330 И бегу се искупише Турци,
1331 Свак је туде конак учинио.
1332 Вид’ дер Ајке, сестре Бајагића!
1333 Сву ноћ липа санка не имаде,
1334 Вавик хода, дели-вранца вода.
1335 Док им зора пуче од истока,
1336 Ајка врана тимар учинила,
1337 Устакла му арпу угрухату,
1338 Код њег сила, чибук запалила.
1339 Док јој гавран арпу позобао,
1340 Обузда га, а колан притеже,
1341 А Мустајбег од чадора викну:
1342 „Стани, сине, момак Сарајлија!
1343 Док ја појдем и моја ордија,
1344 Заједно ћеш с нами војевати,
1345 Тих ојаши врана брез биљега
1346 Све уза ме, момак Сарајлија!“
1347 Липа Ајка бега послушала,
1348 Па уз бега јаше удвињскога.
1349 Док бег мору на јалију сиде,
1350 Данак пројде, тавна ноћца дојде.
1351 Беже пење беглук-чадорове,
1352 А свак ата за дизгун провађа,
1353 Свак ће туде конак учинити.
1354 Ајка сву ноћ санка не имаде,
1355 Сву ноћ хода, дели-врана вода.
1356 А кад зора пукла од истока,
1357 Ајка вранца тимар учинила,
1358 Нахранила, воде напојила,
1359 Па провађа за дизгун гаврана,
1360 Гледа Книну крај мора сињега,
1361 Кад ће с’ жарко помолити сунце,
1362 А од Книна кренути сватови.
1363 Из мора се сунце помолило,
1364 Није сунце мало искочило,
1365 А на Книну тргоше топови,
1366 Кренуше се банови сватови,
1367 Воде Ану книнског ђенерала.
1368 Бег угледа крсташе бајраке,
1369 Под бајраци попивају крањци,
1370 Отргују пушке нимачкиње.
1371 Када Ајка свате угледала,
1372 А подвикну сестра Бајагића:
1373 „Чујете ли, личк енабодице,
1374 Од Крајине аге и спахије!
1375 Ово момак није Сарајлија,
1376 Већ је Ајка сестра Бајагића.
1377 Вас шездесет има и четири,
1378 Што ме проси од брата Алаге,
1379 Сваки ишће, да за њега појдем.
1380 Чујете ли, моје муштерије,
1381 Погледајте крај сињега мора,
1382 Виђате ли банове кочије,
1383 Под кочија седам братинаца?
1384 Ко год прије до кочија дојде,
1385 Опрости ми седам братинаца,
1386 Онај ће ми лишце обљубити,
1387 Ја му данас замирити не ћу,
1388 Нек му је сида до појаса брада.“
1389 Кад то личке чуше набодице,
1390 Сваки ату погрмио своме.
1391 Видидере Грдан-Мустафаге!
1392 Била му брада, а чалма бијела,
1393 Намах ага на ђогата фрци,
1394 Караману пови с’ по перчину,
1395 Равна поља стаде гудљевина.
1396 Намиче се један прид другога,
1397 А утич еједан крај другога.
1398 Ко ће пољем муну ујагмити?
1399 Ујагми је Ајка Бајагића,
1400 А за њоме стоји тутљевина,
1401 Мустафага бије ђогу свога,
1402 Ђогату се грива подигнула,
1403 Мустафаги с’ с брадом измишала;
1404 Ал се на то насмија дивојка,
1405 А вранцу се пови по перчину.
1406 Док јој први на по поља били,
1407 Ајка стиже банове сватове,
1408 На Ајку се огањ приломио
1409 Из сватова бана Задранина,
1410 Нити паде нити се припаде,
1411 Јер је она соја јуначкога.
1412 Кад до браће дојде и кочија,
1413 Вранац цикну, ајки сабља сијну,
1414 Протира га трипут крај кочија
1415 И погуби дванаест солдата.
1416 А притира врана до кочија,
1417 Диже липа хару са кочија,
1418 Извади Ану книнског ђенерала,
1419 Па је за се баци на гаврана.
1420 Браћи она ни мукает није,
1421 Нег Ајкуна гледа Бајагића,
1422 Ко ће прије до кочија доћи,
1423 Да опрости седам Бајагића.
1424 Благо оном ко брза имаде!
1425 Ујагмио Кумалијћ Мујага
1426 Од Радуча, цареве паланке,
1427 Пребрз му се дорат прегодио,
1428 Он опрости седам Бајагића.
1429 Још шездесет дође алиџија,
1430 Алиџија сестре Бајагића,
1431 Двиста самих младих бајрактара,
1432 Пола личких, а пола крајишких;
1433 Ал их јадни свати дочекаше.
1434 Јер се силан огањ приломио,
1435 Конда земља у абез окрену.
1436 Ударише лички бајрактари,
1437 Пушка пуца, бритка ћорда сива,
1438 Ћорда сива, а крв се пролива.
1439 Ал су свати сваки разб’јеници!
1440 Бан побиже крај сињега мора,
1441 Бане Задру бјежи каменоме,
1442 Ал га гони дван’ес’ бајрактара
1443 И дванаес’ личких набодица.
1444 Док се диже магла у хаваје,
1445 Погледала Ајка Бајагића,
1446 Гдје бан бјежи мору крај обале,
1447 Ди га гоне личк енабодице.
1448 Оан с’ вранцу пови по перчину,
1449 Сустигује личке бајрактаре,
1450 А проходи личке набодице.
1451 Док све личке пројде бајрактаре,
1452 Већ далеко бане размакнуо,
1453 Не б’ га бреша три пут дометнула.
1454 А док Ајка бајрактаре пројде,
1455 А најпосли Мују и ђогата,
1456 Па за баном наметну гаврана,
1457 Бана мору тира уз јалију,
1458 Истира га Задру на Ведрице,
1459 Па се фати перали канџије,
1460 А подвикну сестра Бајагића,
1461 С братиним се враном приговара:
1462 „Та гавране мог брата Алаге!
1463 Ја те храних за седам година,
1464 Ни порад шта, већ раз ’ваког данка,
1465 Још те, брате, удраила нисам,
1466 Ал те данас ударити морам,
1467 У мене је тешка засобица,
1468 Липа Ана книнског ђенерала,
1469 Ја се с њоме растајати не ћу.“
1470 Липа Ајка удари гаврана,
1471 Гавран цикну, па се покупио,
1472 Па поближе бана сустигнула.
1473 Бан допаде Задру на капију,
1474 За њим Ајка граду на ћуприју;
1475 Бан побиже граду на чаршију,
1476 За њим Ајка граду на капију;
1477 А кад виђа, да ће утећи бане,
1478 Ајка њега виче са гаврана:
1479 „Копилане, млад задарски бане!
1480 Од ког бјежиш, црн ти образ био!
1481 Не гони те личка набодица,
1482 Нег Ајкуна, сестра Бајагића,
1483 Пто си мене од браће искао.
1484 Како би се са мном оженио,
1485 Кад ми не смиш на мејдан изаћи,
1486 Гдје гледају младе Задаркиње,
1487 Зар те није ни стид дивојака?“
1488 Кад бан чуо граду на чаршији,
1489 Да је Ајка, сестра Бајагића,
1490 До капије поврати путаља,
1491 Па је бане из капије викну:
1492 „Држ’ се, Ајко, сестро Бајагића!“
1493 У дивојке успирања нејма.
1494 Бан допаде до коња гаврана,
1495 Ајка бана ћеде ударити
1496 У десници палом окованом,
1497 Бан подмаче мача зеленога,
1498 Ајки оде пала до балчака,
1499 Сва јој пала паде по ћуприји.
1500 Вид’ дер Ајке, сестре Бајагића!
1501 Не фаћа се ћорде из корица,
1502 Већ од врана перна буздохана,
1503 Ајка викну граду на ћуприји:
1504 ,;Та, чуј, бане од Задра камена,
1505 Ако с’ здржиш на седлу путаљу,
1506 Води Ајку, па се жени с њоме!“
1507 У том вранац фрци до путаља,
1508 Липа Ајка бана ударила
1509 А братиним перним буздоханом.
1510 Како бана удари дивојка,
1511 Из бојна га седла извадила,
1512 Бане паде граду на ћуприју.
1513 Док бан паде, Кумалијћ допаде,
1514 Па Мујага са дората фрци,
1515 Бану дојде, превеза му руке,
1516 Турну њега прид врана дивојци.
1517 По чаршији пушке запуцале,
1518 Јер удари Зукан-бајрактару
1519 Својим побром буљубашом Мујом,
1520 Они свилу јагме и кадифу,
1521 А Ајкуна ни мукает није,
1522 Она бана гони Задранина,
1523 Носи Ану книнског ђенерала.
1524 Кад дотира Лики Мустајбегу,
1525 Ајка бегу турски селам викну,
1526 Бег проплака, потече дивојки,
1527 Да пољуби сестру Бајагића.
1528 Ајки сабља сијну у десници:
1529 „Стан’ дер, беже, љубити ме не ћеш,
1530 Још ме мушко није пољубило!“
1531 Мустајбег се из грохота смије,
1532 Јер бег знаде Ајку Бајагића,
1533 Он ујагми бана Задранина,
1534 Ајки зади од злата челенку.
1535 Ајка намах окрену гаврана,
1536 Носи Ану книнског ђенерала,
1537 Она иде на турску Удвину.
1538 Бег Мустајбег покупио шехите,
1539 Покопа их мртве покрај мора,
1540 Рањеником сале поградио.
1541 Онда беже војску подигнуо,
1542 Беже вели и Тали и Ради:
1543 „Давор Тале, личко погледање!
1544 Наше сужње мећ’те у кочије,
1545 Деде бана врз’те под кочије
1546 И до њега дванаес’ сердара,
1547 Нек бан види крај сињега мора,
1548 Како ј’ вући наргишли кочије!“
1549 Тале сужње реда под кочије,
1550 А напрво бана Задранина,
1551 Бег му не ће да кидише глави.
1552 Кочије сужњи вуку на Удвину,
1553 Уз њих Лика јаше Мустајбеже.
1554 А бег с војском кад Удвини сиде,
1555 Беже сужње меће у тавницу,
1556 Беже плина право подилио:
1557 Ко погино, по три паја даје,
1558 Рањенику по два учинио,
1559 Ко здрав био, по један му даје,
1560 Бајагиће билој кули шаље.
1561 Када браћа билој сишла кули,
1562 Сестра Ајка браћу дочекала,
1563 Браћа пију пиће у одаји,
1564 Ајка двори седам братинаца
1565 И Алагу брата најстаријег,
1566 Тад Алага подигнуо главу:
1567 „Сестро Ајко од матере драга!
1568 Је л’ мој сада вранац на јаслама,
1569 У сандуку моја ђеисија?“
1570 А кад сестра чула Алагина:
1571 „Брате драги, Бајагић-Алага!
1572 Што ће т’ вранац, што ће т’ ђеисија?“
1573 А Алага сестри говорио:
1574 „Сестро Ајко у брата једина!
1575 Да си могла очима видити
1576 Та сињему на јалији мору,
1577 Кад се нами Турци појагмили,
1578 Што испаде момак на гаврану,
1579 Момак липши од сваке дивојке,
1580 Брка нема, науснице нема.
1581 Док је први на по поља равна,
1582 Већ тај момак до сватова дојде,
1583 А допаде, сестро, до кочија,
1584 До кочија бана Задранина,
1585 А нас седам браћ епод кочија;
1586 А ја гледам њега од кочија,
1587 Гдје му ћорда сијну у десници,
1588 Момак три пут протира гаврана
1589 Крај кочија бана Задранина,
1590 Код њих згуби дванаес’ солдата,
1591 Па прићера врана до кочија,
1592 Извади Ану книнског ђенерала,
1593 Па је за се баци на гаврана.
1594 У том, сестро од матере драга,
1595 До кочија Кумалијћ допаде,
1596 Мујага нам руке опростио.
1597 Ми гледамо крај сињега мора,
1598 Ударише наши бајрактари
1599 И од Лике личке набодице.
1600 Мало свата бана Задранина,
1601 Дочекаше Турке украј мора,
1602 Туде с’ огањ ситан приломио,
1603 Учини се магла покрај мора,
1604 Паде магла од неба до земље.
1605 Не би џењак ни пун сахат туде,
1606 Јер сватови сваки разб’јеници.
1607 Бан побиже крај мора сињега,
1608 Бана гони дван’ес’ бајрактара
1609 И дванаес’ личких набодица,
1610 У њег с’ добар путаљ догодио,
1611 Они бана стигнути не могу;
1612 А тај момак касно угледао,
1613 Док с’ од мора магла отиснула,
1614 Још у момка тешка засобица,
1615 Липа Ана книнског ђенерала.
1616 Кад он виђа бана Задранина,
1617 Колико је бане одмакнуо,
1618 Момак с’ вранцу пови по перчину.
1619 Гледи, сестро, мало и велико,
1620 Шта га тира самих бајрактара
1621 Шта ли, сестро, личких набодица,
1622 Свим одмиче млад задарски бане;
1623 А тај момак стиже бајрактаре,
1624 Сустигује личке набодице,
1625 Прогони вранца мимо бајрактаре
1626 И све наше пројде бајрактаре,
1627 Тира бана крај сињега мора,
1628 Отира га Задру низ Ведрице.
1629 Џењак био, па се разметнуо,
1630 Бегу гоне диле свезате,
1631 Неко бегу русу носи главу;
1632 А тај момак рупи на гаврану,
1633 Од врана се пиња отискује,
1634 Све се за њим засобица били,
1635 Ана липа книнског ђенерала,
1636 Дотира бана бегу и чадору.
1637 Ту сам, сестро, очима видио:
1638 Наш Мустајбег на ноге скочио,
1639 Па потеко момку и гаврану,
1640 Да пољуби момка и гаврана,
1641 Момку сијну сабља у десници,
1642 Не даде се бегу пољубити,
1643 Бег му зади за главу челенку,
1644 Оде момак, однесе дивојку,
1645 Тог сам момка очима видио.
1646 Сестро Ајко драга од матере!
1647 Брже ми врана, брже ђеисију!
1648 Тражити ћу момка до Стамбола,
1649 Оно ми је Богом побратиме.“
1650 Кад то сестра чула Алагина:
1651 „Брате слатки, Бајагић-Алага!
1652 Оно момак није јабанџија,
1653 Већ сестра ти од матере Ајка.“
1654 Кад то чуо Бајагић Алага,
1655 Диже главу, у сестру погледа:
1656 „Мучи, сестро, немој будалити!
1657 ’Наког вранца у свој Лици нема,
1658 ’Наког вранца, и ’наког јунака.“
1659 На то му се сестра насмијала:
1660 „А мој брате, будаласта главо!
1661 Кад ти не знаш своје сестре Ајке,
1662 Кад не мореш свог познати врана:
1663 Како не знаш своје ђеисије
1664 И на врану хаше позлаћене?“
1665 Она њега узе за десницу,
1666 Поведе га у другу одају,
1667 Гдје је Ана книнског ђенерала.
1668 Липа Ана сиди код пенџера,
1669 Она с’ били баш ко груда снига.
1670 Кад Алагу Ану угледао,
1671 Већ то виђа Бајагић Алага,
1672 Да је сестра била на гаврану.
1673 Ага цикну у својој одаји,
1674 Раскрили руке, сестри погрмио,
1675 Да пољуби сестру у одаји,
1676 Ајка с’ брату не да примакнути:
1677 „Стан’ дер, брате, Бајагић-Алага!
1678 Вире ми, сестре пољубити не ћеш,
1679 Још ме мушко није пољубило.“
1680 Не даде се брату пољубити.
1681 Види дере Бајагић-Алаге!
1682 Он је липу Ану потучрио,
1683 Пир чинио за пун мисец дана.
1684 Кад му и пир и весеље пројде,
1685 Сестру Ајку виче од матере:
1686 „Сестро Ајко, у браће једина!
1687 Нас је седам браће од матере,
1688 Ти једина сестра међу нами,
1689 Теби се је вакат удавати.
1690 Кажи, сестро, брату рођеноме,
1691 За кога ћеш, сестро драга, поћи?
1692 Доста ј’ бега по Лици врховној,
1693 Доста ага, моја сестро драга,
1694 Вољ’ по Лици, вољ’ нашој Крајини,
1695 Па ти бирај, за кога ћеш поћи?“
1696 Кад то сестра чула Бајагића:
1697 „Брате слатки, Бајагић-Алага!
1698 И јест ми се вакат удавати.
1699 Ја ти бега не ћу никаквога
1700 Ни са Лике, ни с наше Крајине;
1701 Ван знаш, брате, Бајагић-Алага!
1702 Кад сам, брате, искупила војску
1703 По свој Лици и нашој Крајини,
1704 Ја сам биле књиге оправила
1705 На Турчина шездесет и четри,
1706 Тај ме ј’ сваки од тебе просио,
1707 Сваки иско, да за њега појдем,
1708 Сваком рекла, да ћу за њег поћи,
1709 Нека диже кићене сватове,
1710 Нек с сватови нашој кули сиде.
1711 Бутум су се свати искупили,
1712 Ја казала нашем Мустајбегу,
1713 Ви да ћете бити под кочија.
1714 Ја обукла твоју ђеисију,
1715 Па сам твога посила гаврана.
1716 Ми сиђосмо мору на јалију,
1717 Угледасмо бана и сватове,
1718 Мене нико не зна ни гаврана
1719 Посли нашег Лике Мустајбега,
1720 Свако млиде, да сам Сарајлија.
1721 Кад смо, брате, свате угледали
1722 И вас седам браће код кочија,
1723 А ја, брате, из све главе викнух:
1724 „Чујете ли, моје алиџије!
1725 Вас шездесет има и четири,
1726 Ово није момак Сарајлија,
1727 Већ Ајкуна, сестра Бајагића,
1728 Вас је сваки мени муштерија:
1729 Ено моје браће под кочија,
1730 Под кочија бана Задранина!
1731 Ко опрости седам Бајагића,
1732 Онај ће ми лишце обљубити,
1733 Ја му данас замирити не ћу,
1734 Да му ј’ сида до појаса брада.“
1735 Од сватова свак се појагмио,
1736 Што по Лици набодица има,
1737 По Крајини ага и јунака.
1738 Сад јунака у свој Лици нема,
1739 У свој Лици, па бутум Крајини,
1740 Ко што ј’ ага, Кумалијћ Мујага,
1741 Седам љуби има код оџака.
1742 Ја сам, брате, тврду виру дала,
1743 Ко опрости васке од кочија,
1744 Да ће ми онај лишце обљубити,
1745 Опрости вас Кумалијћ Мујага.
1746 Пиши књигу у Радуч камени,
1747 Ја ћу аги бити осма љуба.“
1748 А Алага књигу направио:
1749 „Ето т’ књига, Кумалијћ-Мујага!
1750 Дат ћу теби своју сестру Ајку,
1751 Кад си ага јунак на мејдану,
1752 Седам љуби имаш код оџака,
1753 Ето т’ осма сестра менека!
1754 Купи, ага, свате по Радучу,
1755 Мањ немој сотитну сватова!“
1756 Када аги била књига стигла,
1757 Кумалијћ је свате покупио,
1758 Од Радуча свате подигнуо:
1759 Бубњи бију, а свирале свире,
1760 Отргују кратки гарабини,
1761 Шенли иде Кумалијћ Мујага.
1762 Од Радуча на Лику врховну
1763 Раз Ајкуне, сестре Бајагића.
1764 Видидере седам Бајагића!
1765 Дочекаше свате Мујагине.
1766 Липо свати конак учинили,
1767 А у јутро рано подранили,
1768 Опремају сестру на оџаку,
1769 Сведоше је у халват-авлију,
1770 Подигоше на коња гаврана,
1771 А сватови коње узјахаше,
1772 Ударише бубњи и свирале,
1773 А пуцају кићени сватови.
1774 Вид’ Ајкуне, сестре Бајагића!
1775 Под њом вранац брата рођенога,
1776 Вранац фрца и десно и ливо.
1777 Уз њу иде све шест диверова,
1778 Диверова све шест Кумалијћа,
1779 А све гледе личке набодице.
1780 То је бегу драго Мустајбегу,
1781 Јер је и бег изјахо голуба,
1782 Па он прати седам Кумалијћа
1783 И њихових стотину сватова.
1784 Бег испрати два пуна сахата,
1785 Па се врати Лици на Удвину,
1786 Уз њег јаше седам Бајагића
1787 И они се кули повратили.
1788 Кад Мујага до Радуча сиде,
1789 Ко ће аги на весеље сићи?
1790 Са Удвине седам братинаца,
1791 Све синова остариле нане,
1792 Са удвине седам Мемичића,
1793 На весеље својим течићима.
1794 Ту Мујага проводи весеље,
1795 Конда с’ никад ни женио није,
1796 Гдје је Ајка соја јуначкога.
1797 Пир чинио за пуну недиљу.
1798 Док је био Кумалијћ-Мујаге,
1799 Зет је био Бајагић-Алаге,
1800 Добро су се вавик миловали.
1801 Ајка аге није прикорила,
1802 Што има седам љуби код оџака,
1803 Никад аги замирила није;
1804 А Мујага у Радучу граду
1805 Боље је сестру држо Бајагића
1806 Нег све вирне по одајах љубе,
1807 Никад Ајке није прикорио,
1808 Што је за њу дору уморио.
1809 Давно било, сад се спомињало,
1810 Нек се пива, док је овог свита,
1811 А све стари спомињу јунаци!



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898.