Ajka Bajagića izbavlja braću
0001 Što procvili u Zadru kamenu
0002 U tavnici mlad’ zadarskog bana?
0003 Al je vila, al je zmija ljuta?
0004 Nit je vila, nit je zmija ljuta.
0005 Da je vila, u gori bi bila,
0006 Da je zmija, u stini bi bila,
0007 Već to cvile sužnji u tamnici,
0008 Sve sedam je od jedne matere,
0009 Ta na ime sedam Bajagića.
0010 Sve sedam je od turske Udvine:
0011 Najstariji Bajagić Alaga,
0012 A najmlađi Bajagić-Omere.
0013 Kako braća procviliti ne će?
0014 Šala nije ni sedam nedilja,
0015 Ja kamo li sedam godin dana!
0016 Za to jadnih sedam godin dana
0017 Bukagije noge priglodale,
0018 Na gole se kosti poslonile,
0019 Sindžir-halka vratak ogulila,
0020 Već se na go sadžak poslonila,
0021 Već lisice na obi mišice.
0022 Pa ne znaju, kad im zima dojde,
0023 A ne znaju, kad im lito dojde.
0024 Po čem znadu, kad i m zima dojde?
0025 Kad osvane mlada nediljica,
0026 Divojke se od crkve povrate,
0027 Grudaju se snigom po sokacih.
0028 Kad probace grudu kroz mazgala,
0029 Gruda pade prolitnoga sniga
0030 Među braću na dnu u tavnicu,
0031 Po tom znadu, da je zima došla.
0032 Po čem znadu, kad im lito dojde?
0033 Kad osvane mlada nediljica,
0034 Lipe dikle u crkvu pohode,
0035 Pa zakite cvića svakojaka,
0036 Kad bi lipe kraj tavnice prošle,
0037 Pa nabace kitu kroz mazgala,
0038 Kad bi cviće među braću palo,
0039 Po tom znadu, da je lito došlo.
0040 Braća cvile za sedam godina,
0041 A kad osma nastala godina,
0042 Cvile braća i noćom i danom,
0043 To banici vrlo dodijalo.
0044 Jedno jutro gospe podranila,
0045 Rano banu u odaju ujde,
0046 Jutro mu dade, a poleti ruci,
0047 Ljubi ruku gospodinu svome,
0048 A ban gospu očima pogleda,
0049 Ban gospoji tiho govorio:
0050 „Davor moja bilogrla ljubo!
0051 Nikad tako podranila nisi,
0052 Što si jutros, gospe, podranila?“
0053 A gospoja banu govorila:
0054 „Gospun-bane od Zadra kamena!
0055 Evo ima sad tri noći crne,
0056 Ja ne mogu sanka boraviti
0057 I ne mogu čedo utišiti
0058 Od Turaka na dnu u tavnici;
0059 Vavik cvili sedam Bajagića.
0060 Van ti s’ molim, pa ti ruku ljubim,
0061 Sididere na dnu u tavnicu,
0062 Pa ih pitaj, sam ih Bog ubio,
0063 Što on’liko cvile u tavnici,
0064 Nije l’ koji svijet prominio.“
0065 Kad to čuo bane Zadranine,
0066 On okrenu do tavnice klete,
0067 Bane viknu tavničara Juru,
0068 Otvori mu kamenu tavnicu.
0069 A kad bane u tavnicu ujde,
0070 Bane sužnjem ,dobro jutro’ viknu.
0071 Šesterica braće otprimiše,
0072 Šesterica na noge skočiše,
0073 Al ne skoči Bajagić Alaga,
0074 Niti skoči, nit Boga otprimi.
0075 Onda bane priče, govorio:
0076 „Ta kurviću Bajagić-Alaga!
0077 Što si bolji ti od braće ove?
0078 Ne kti meni na noge ustati,
0079 Ne kti meni Boga otprimiti.“
0080 Njemu veli Bajagić Alaga:
0081 „Ta kopile, mlad zadarski bane!
0082 Zašto ću ti na noge ustati?
0083 Kad sam Turčin, ja za Boga znadem,
0084 Kad mi turska vira ne donosi
0085 Isprid vlaha na noge ustati,
0086 Svom bi svecu hator ištetio,
0087 A zar tebi jutros napunio,
0088 Eto ti ga napuniti ne ću.
0089 Zašto ću ti Boga otprimiti,
0090 Kad ti, bane, ni za Boga ne znaš
0091 Sad za ovo sedam godin dana,
0092 Ja bi naske pod sablju uzeo,
0093 Ja sve sedam na vatri spržio,
0094 Ja sve sedam na kolac podigo,
0095 Ja bi naske sišo uciniti,
0096 Živa bi glava dala dugovanje,
0097 Mrtva pare ne će ni dinara.“
0098 Kad to čuo mlad zadarski bane:
0099 „Bajagiću, zmijo prisojkinjo!
0100 Dok si vrana jaho po Udvini,
0101 Izgonio u principovinu,
0102 Kog si klao, nije prebolio.
0103 Znaš li, Ture, Bajagić-Alaga?
0104 Sad da moreš po mom Zadru poći,
0105 Ta da viđaš lipih divojaka,
0106 Sad kakves u podrasle divojke,
0107 I većma bi, Ture, procvilio,
0108 Ja te jutros ne bi ucinio,
0109 Tvoje bi se kosti sarušile,
0110 Ali mi je tvoje braće žao,
0111 S otog ću te jutros uciniti.“
0112 To ban reče, side u tavnici,
0113 Pa poteže knjige iz nidara
0114 I poteže pero u desnicu,
0115 A kulkumu prida se nabaci,
0116 Pa podviknu Bajagić-Alagu:
0117 „Bajagiću, zmijo prisojkinjo!
0118 Ja ću tebe jutros uciniti:
0119 Moreš li mi dati dugovanja
0120 Dobrih ata od dobrih junaka
0121 Iz sve Like i butum Krajine?“
0122 Sve ga pita mlad zadarski bane,
0123 Dok namiri šezdeset i četri,
0124 A Bajagić banu odgovara:
0125 „Mogu, bane, jer je za potribu.“
0126 Još ga pita mlad zadarski bane:
0127 „Moreš li mi dati dugovanja:
0128 Puške male Ličanina Tale,
0129 Kundaci im od suhoga zlata,
0130 A jabuke u srmi skalite,
0131 Britku ćordu Grizić-Nasufage,
0132 Štono j’ vašoj ćabi sahodila,
0133 Pa je zovu hadži-demišćija?“
0134 „ „Mogu, bane, jer je za potribu.“ “
0135 „Moreš, ale, dati dugovanja:
0136 Sa jasala svog konja gavrana,
0137 A na vrancu svoju sestru Ajku?
0138 To je, Ture, tvoga dugovanja!“
0139 Kad to čuo Bajagić Alaga,
0140 Smrče mu se čelo nad obrvom,
0141 On podviknu bana u tavnici:
0142 „Čuj, kopile, mlad zadarski bane!
0143 Sve bi ti lakše dao dugovanje,
0144 Al ti ne dam svoje sestre Ajke,
0145 Da bi s’ naše kosti sarušile.“
0146 Pa se stine fati kod sebeka.
0147 Ban pobiže tavnici na vrata,
0148 Ale za njim stinu otisnuo.
0149 Vidi bahta bana Zadranina!
0150 Jer to viđa nejačak Omere,
0151 On Alinu ruku otisnuo,
0152 A kraj bana stina proletila,
0153 Sva mu s’ stina sasu o kamenje.
0154 Ban iskoči tavnici na vrata,
0155 Grlom viče Bajagić-Alagu:
0156 „Ta kopile, Bajagić-Alaga!
0157 Otkupa ti iz tavnice nejma,
0158 Tu ću vaše kosti sarušiti,
0159 Po tavnici kosti pokupiti,
0160 Vaše kosti u havanu tući,
0161 Iznit ću ih gradu na tabiju,
0162 Napunit ću ćesarske topove,
0163 A pucat ću moru u talase,
0164 Nek vas ribe na zubove dile,
0165 Pasje vaše zamest ću pletivo.
0166 Neg čuj, Ture, Bajagić-Alaga!
0167 Sad se jesam, Ture, oženio
0168 Od našega Knina kamenoga
0169 Lipom Anom kninskog đenerala,
0170 Sad će moji i svatovi poći
0171 Ovo sada u treću nedilju.
0172 Kada Kninu raz divojke pojdem,
0173 Namistit ću nargišli kočije,
0174 Pod njih konja ne ću ni volova,
0175 Već vas vrći sedam Bajagića.
0176 Kad svučete od Knina divojku,
0177 Ope ću vas vrći u tavnicu,
0178 Onda ću vam kosti sarušiti,
0179 Pasje vaše zatrti pletivo.“
0180 To ban reče, od tavnice ode.
0181 A Alaga hoda po tavnici,
0182 Ale cvili baš ko zmija ljuta,
0183 A s braćom se Ale prigovara:
0184 „Davor moja braćo u tavnici!
0185 Ja sebeka ne bi požalio,
0186 Što ću s’ oje kosti sarušiti
0187 U tavnici bana zadarskoga.
0188 Dok je Ale bio na Udvini,
0189 Najaho se vranca brez biljega,
0190 Nadero se čohe svakojake,
0191 Nafato se tankih madžarica,
0192 A serdarskih naodsico glava,
0193 Već mi je vaske žao u tavnici.
0194 Prvi put ste pošli četovati,
0195 Dopadoste proklete tavnice,
0196 Teške muke i dušmanske ruke.“
0197 Ale cvili, po tavnici hoda,
0198 On pogleda na mazgal tavnici.
0199 Al mu vlašče stoji na kaldrmi,
0200 Tiho ga viče Bajagić Alaga:
0201 „E vlaščiću, da si brat po Bogu!
0202 Bi l’ mi ćio do mazgala sići,
0203 Bogom brate, da progovorimo?“
0204 Kad te vlaščić riči razabrao:
0205 „Bi, Turčine, novi pobratime!
0206 Ja ću tebi do mazgala sići,
0207 Da ću svoju usijati glavu.“
0208 To on reče, do mazgala dojde,
0209 Boga viknu, Boga Ale primi,
0210 Pa mu vlaščić tiho govorio:
0211 „Novi pobro, ko si, pa oklen si,
0212 Pa me bratiš, do mazgala vičeš?
0213 Daj se meni po istini kaži!“
0214 Tiho mu Ale veli sa mazgala:
0215 „Bogom brate, vlaško momče mlado!
0216 Ovo j’ glavom Bajagić Alaga,
0217 Bi li meni tvrde vire bio,
0218 Bi l’ mi knjigu na Udvinu snio?
0219 Ja ti jutros ni dinara nejmam,
0220 Da ti, brate, popudbinu platim;
0221 Kad bi zdravo sišo na Udvinu,
0222 Tebi bi se dala popudbina.“
0223 A kad vlaščić te razabra riči:
0224 „Bi, Turčine, novi pobratime!
0225 Eto ću ti za Boga primiti,
0226 Ja ću knjigu sniti na Udvinu.
0227 De ti knjigu u tavnici piši,
0228 Dok ja odem do čardaka svoga,
0229 Dok nazujem na kajiš opanke,
0230 Pa uprtim tobrom kabanicu,
0231 A na rame metnem granaliju,
0232 Eto mene do mazgala, pobro!“
0233 Kad to čuo Bajagić Alaga,
0234 Ale pobri tiho govorio:
0235 „Bogom brate, vlaško momče mlado!
0236 Ako nemaš knjige kod sebeka,
0237 Hod’ otpani u novu čaršiju,
0238 Dobavi mi knjige nepisate!“
0239 Ode vlašče u novu čaršiju
0240 I donese knjige nepisate,
0241 Ode vlašče do čardaka svoga.
0242 A Alaga side na kamenu,
0243 Kalem ima, murećepa nejma.
0244 Ale knjigu vrže po kolinu,
0245 A uzvrnu uz ruke rukave,
0246 Pa se zubom fati za mišicu,
0247 Iz mišice crna poli krvca.
0248 Na kalemu krvi ufatio,
0249 Bilu knjigu piše u tavnici.
0250 Šta će Ale u njoj nakititi:
0251 „Sestro oja na Udvini Ajko!
0252 Evo ti braće u Zadru kamenu,
0253 U tavnici mlad’ zadarskog bana.
0254 Čudno nas je bane ucinio:
0255 U šezdeset i ata četiri,
0256 Išće puške Ličanina Tale,
0257 Britku ćordu Grizić-Nasufage,
0258 Pa najposli tebe i gavrana.
0259 Pa znaš, sestro draga na Udvini!
0260 Sve bi mu lakše dali dugovanje,
0261 Brat ne more tebe prigoriti;
0262 Nego ćemo ići pod kočija
0263 Ovo, sestro, u treću nedilju,
0264 Pod kočija bana Zadranina
0265 A raz Ane kninskog đenerala,
0266 Vući ćemo nargišli kočije.
0267 Kad svučemo sa Knina divojku,
0268 Ban će naske vrći u tavnicu,
0269 Naše kosti ovdje sarušiti,
0270 Naše će kosti u havanu stući,
0271 Iznit će ih gradu na bedene,
0272 Napunit će ćesarske lubarde,
0273 Pucati će moru u talase,
0274 Nek nas ribe na zubove dile,
0275 Ban će naše zatrti pletivo.
0276 Već eto ti naša knjiga bila!
0277 Već s’ udaji, braći se ne nadaj,
0278 Jer ih više ti viditi ne ćeš.
0279 Neg tako ti turske vire lipe!
0280 Ti ne gledaj soja gospodskoga,
0281 Već ti gledaj soja junačkoga,
0282 Ne bi li se junak prigodio,
0283 Ne bi l’ svoje šure okajao
0284 Na đidiji banu Zadraninu.“
0285 Dok Alaga knjigu nakitio,
0286 Njega vlašče sa mazgala viče,
0287 Alaga mu bilu knjigu pruži,
0288 Uze vlašče, a suze proliva,
0289 Njemu veli Bajagić Alaga:
0290 „Bogom brate, vlaško momče mlado!
0291 Što me gledaš, a suze prolivaš?“
0292 Njemu vlašče tiho govorilo:
0293 „Bogom brate, Bajagić-Alaga!
0294 Tebi viru dadoh na mazgalu,
0295 Da ću t’ knjigu na Udvinu sniti,
0296 Ja na Liku dohodio nisam,
0297 Nit znam, pobro, na koju je stranu,
0298 S otog, brate, ja u te pogledam.“
0299 Njemu veli Bajagić Alaga:
0300 „Bogom brate, vlaško momče mlado!
0301 Hodi vašem Zadru niz Vedrice,
0302 Vas dan ’š ići, do čardaka sići,
0303 Do čardaka Stegić-Radovana,
0304 Onde ’š, pobro, konak učiniti,
0305 A pišice rano podraniti,
0306 Vas dan ’š ići niz Kotarsko kleto,
0307 Vas dan ’š ići, pod planinu sići,
0308 Pod planinom konak učiniti,
0309 U jutru ćeš rano podraniti,
0310 Ti unići u Kunar-planinu.
0311 Kad izajdeš vrhu na planinu,
0312 Pa ugledaš ti Liku vrhovnu,
0313 Po njoj se ture bile i munare.
0314 Van dok strmo niz planinu sideš,
0315 Žarko će se pospušćati sunce,
0316 Ti ne moreš na Liku izaći,
0317 Već pogledaj desno pod planinu,
0318 Viditi ćeš čardak od drveta,
0319 U Zdilarih, u selu begovu.
0320 Ono j’ čardak pobratima moga,
0321 Pobre moga Maljković-Stipana.
0322 Tu ćeš dobar konak učiniti,
0323 On će tebe za nas upitati,
0324 Ti se, brate, nemoj privariti,
0325 Da ti za nas u tavnici kažeš,
0326 Ti ne kazuj, da si brat po Bogu,
0327 Jer bi Stipan Zadru sihodio,
0328 Pa bi ludo glavu izgubio.
0329 Ti ne kazuj, ne šali se glavom!
0330 Noć noćit ćeš, sutra podranit ćeš,
0331 Udbini ćeš na kapiju sići,
0332 Turčina ćeš na kapiji naći
0333 U čizmama i u kalčinama,
0334 Vrani mu pali po puškama brci,
0335 Toke mu se svitle kroz brkove
0336 Kano misec od petnaest dana,
0337 U ruci mu tokmali šešana,
0338 Oko njeg se britka voza ćorda.
0339 To mi je pobro Samardžić-Osmane,
0340 Jutro mu vikni, a poleti ruci!
0341 Osmanovu kad poljubiš ruku,
0342 I Osman će tebe upitati,
0343 A ti ’š ond pobri govoriti,
0344 Da na Liku sihodio nisi,
0345 Da te svede do londže kamene,
0346 Gdje nam Lika sidi Mustajbeže.
0347 Kad to čuje Samardžić-Osmane,
0348 U desnicu popane šešenu,
0349 A prid tobom niz kaldrmu pojde,
0350 On će tebi tiho govoriti:
0351 „Ta vlaščiću, od kojeg si grada?“ “
0352 Ti se kaži, da s’ od Zadra bila.
0353 On će tebe za nas upitati:
0354 Ti ne kazuj, ne šali se glavom!
0355 Osman će te svesti do birtije,
0356 Viditi ćeš bega kod pendžera,
0357 Jutro podaj, a izljubi ruke,
0358 Mustajbeg će u te pogledati,
0359 Pogledati, tebi govoriti:
0360 „ „Ta vlaščiću u londži kamenoj!
0361 Al si naske došo uhoditi,
0362 Al si došo i knjigu donio,
0363 Al si kojeg došo podvoriti?“ “
0364 Ti ćeš, pobro, begu besiditi:
0365 „ „Došo nisam, ni knjige donio,
0366 Bože mi vas ne daj uhoditi,
0367 Nikog nisam došo podvoriti;
0368 Već Mustajbeg, ja ti ruku ljubim!
0369 Ja sam sedam imo pobratima,
0370 Na Udvini sedam Bajagića,
0371 Evo, beže, sad devet godina,
0372 Kako sam se s Truci pobratio,
0373 Ja im nikad dohodio nisam,
0374 Ne znam, beže, ni di im je kula,
0375 Van ti s’ molim, pa ti ruku ljubim,
0376 Daj mi, beže, jednog bajraktara,
0377 Nek me svede kuli Bajagića,
0378 Da ja vidim sedam pobratima.“ “
0379 A vlaščiću mio pobratime,
0380 Tako t’ krsta pa i bratstva tvoga,
0381 Beg će tebe za nas upitati,
0382 Davat će ti dvista madžarija,
0383 Da ti za nas kažeš u tavnici.
0384 Ti ne kazuj, tako ti zakona!
0385 Kad ti beže dadne bajraktara,
0386 A ti, pobro, našoj kuli sideš,
0387 Tako t’, pobro, krsta pa bratinstva,
0388 Nikom knjige ne daj na Udvini,
0389 Da se knjiga po Udvini skita,
0390 Već u ruku mojoj sestri Ajki!“
0391 Kad to čulo vlaško momče mlado:
0392 „Hoću, pobro, vjeru ti zadajem!
0393 Ja ću dati knjigu na Udvini
0394 Tvojoj sestri u halvat-odaji,
0395 Ja ću svoju glavu usijati.“
0396 To rekoše, viš se rastadoše.
0397 Vlašče uze knjigu pisanicu,
0398 Pa je vlaščić krije po džepovih.
0399 On okrenu Zadru niz Vedrice.
0400 Vas dan ide, do čardaka side,
0401 Do čardaka Stegić-Radovana.
0402 Noć noćio, sutra podranio,
0403 Vas dan ide, pod planinu side.
0404 Noć noćio sutra podranio,
0405 A kad vlaščić u planinu ujde,
0406 Ide vlaščić litni dan do podne,
0407 Dok izajde na vrh na Kunaru,
0408 Od tud vlašče ugledalo Liku,
0409 Gdje se bile ture i munare;
0410 Plaho ide strmo niz planinu
0411 Do Zdilara i sela begova,
0412 Već mu s’ žarko pospušćalo sunce.
0413 Kad ugleda čardak od drveta,
0414 On okrnu drvenu čardaku,
0415 Po avliji glenu Stjepanovoj,
0416 Vlah ugleda čudo na avliji,
0417 Jer se alat po avliji voda
0418 U tevdilu, rahtu španjurskome:
0419 Krvava je griva alatova,
0420 Risovina krvi poštrapata,
0421 A dvi glave vise o obluku,
0422 Ata voda dite Stipanovo,
0423 Sin Mihajlo, veseo mu ćajo!
0424 Veće vlašče čudo ugledalo,
0425 Jer mu Stipan sidi u avliji
0426 U tevdilu, španjurskom odilu,
0427 Jedan momak podviš stoji ruke,
0428 Pa Stipanu pune čaše daje,
0429 Stipan pije konda ga proliva.
0430 Vlaško momče pade na kolina,
0431 Prid Stipanom crnu zemlju ljubi,
0432 Kad Stipanu ruku poljubio,
0433 Kod Stipana podviš stade ruke,
0434 U njeg gleda Maljković-Stipane:
0435 „E vlaščiću, čem si mušterija?“
0436 Njemu vlaščić tiho besidio:
0437 „Turkovlaše, ja ti ruku ljubim!
0438 Mušterija sam konak učiniti,
0439 Bi ja ovde konak učinio.“
0440 Onda njemu Stipan besidio:
0441 „Moreš, vlašče, koliko ti drago!
0442 Vavik ovde gosta dočekujem.“
0443 Namah Stipan iz sve glave viknu
0444 A na dite, Todorina svoga:
0445 „Ponesi mi stola pozlaćena!“
0446 Kad mu vlaščić side na skemliju,
0447 Njemu Stipan punu čašu pruži,
0448 Vlah je popi, brka ne pokvasi.
0449 Namah Stipan drugu natočio,
0450 I nju popi, brka ne pokvasi.
0451 Kad mu treću čašu natočio,
0452 Čašu pruži Maljković-Stipane,
0453 Čašu pruži, a grlom podviknu:
0454 „Ta vlaščiću, tako zdrav mi bio,
0455 Zdravo bio, domovini sišo!
0456 Od kojeg si grada ćesarova?“
0457 Od njeg vlaščić čašu ujagmio,
0458 Čašu popi, pa mu pravo kaže:
0459 „Turkovlaše, ja ti ruku ljubim!
0460 Pravo ja sam od Zadra kamena.“
0461 „ „Kad si, vlašče, od Zadra kamena,
0462 Tako t’ krsta pa sedmerih posta,
0463 Ne bi li mi znao kazivati,
0464 Nisi l’ tamo digod opazio
0465 U tavnici sedam Bajagića?
0466 Evo sada sedam godin dana,
0467 Kako su se pobre osužnjile,
0468 Nikad nisam kod čardaka svoga,
0469 Već ja svoga potkujem alata,
0470 A obučem španjursko odilo,
0471 Sobom dvista uzmem madžarija,
0472 Sve ja hodam p ćesarovini,
0473 Vavik tražim sedam Bajagića,
0474 Dok potrošim dvista madžarija,
0475 Bosonoga dotiram alata,
0476 Za njih glasa ni habera nejma.
0477 Ja sam tripu tBeču sahodio,
0478 Mog mi krsta, ni tamo ih nejma.
0479 Ako s’ igdje za njih opazio,
0480 Dao bi ti stotinu cekina.“
0481 Vlah se kune i krstom i postom,
0482 Da za Turke nije poazio.
0483 Tu je vlašče konak učinilo,
0484 Noć noćilo, rano podranilo,
0485 Pa Udvini pojde na kapiju,
0486 Na kapiji ugleda Turčina,
0487 Škrljku snimi, ,dobro jutro’ viknu,
0488 Poljubi mu ruku u kapiji:
0489 „Buljubaša u gradskoj kapiji!
0490 Ja te molim, pa ti ruku ljubim,
0491 Nikad Lici sahodio nisam,
0492 Van da me svedeš do londže kamene,
0493 Gdje vam Lika sidi Mustajbeže.“
0494 Buljubaša kad razabra riči,
0495 U desnicu uzeo šešanu,
0496 Prid vlaščićem niz kaldrmu pojde,
0497 Vlašče vodi do druge kapije.
0498 Njemu veli Samardžić-Osmane:
0499 „Ta vlaščiću, moje dite drago!
0500 Daj mi s’ kaži, od kojeg si grada.“
0501 Njemu vlaščić tiho govorio:
0502 „Buljubaša gradu u kapiji!
0503 Hoću ti se pravo kazivati:
0504 Pravo jesam od Zadra kamena.“
0505 „ „Ja vlaščiću, moje dite drago!
0506 Kad si pravo od Zadra kamena,
0507 Nisi l’ tamo digod opazio
0508 U tavnici sedam Bajagića?
0509 Ono mi je sedam pobratima.
0510 Evo punih sedam godin dana,
0511 Kako su se pobre osužnjile,
0512 Vavik dajem mala gotovinu,
0513 Ne bi l’ iko za njih potpazio,
0514 Za njih glasa ni habera nejma.
0515 Ako s’ igdje za njih opazio,
0516 Buljubaši kaži u kapiji,
0517 Evo tebi stotinu dukata.“ “
0518 Vlah se kune i krstom i postom,
0519 Da za Turke nije opazio,
0520 Ode vlaščić u londžu kamenu.
0521 Ja kad vlašče u londžu unijde,
0522 Škrljku snimi, dobro jutro viknu.
0523 Kad poljubi ruku Mustajbegu,
0524 Pa do bega Grdan-Mustafagi,
0525 A iz liva starcu ćejvanagi,
0526 Istupi se, podviš stade ruke.
0527 U njeg Lika gleda Mustajbeže:
0528 „Ta vlaščiću u londži kamenoj!
0529 Al si došo i knjigu donio,
0530 Al si došo naske uhoditi,
0531 Il si koga došo podvoriti?“
0532 Mustajbegu vlašče govorilo:
0533 „Mustajbeže, direk od Udvine!
0534 Bože mi vas ne daj uhoditi,
0535 Nikog došo podvoriti nisam,
0536 Nisam došo ni knjige donio,
0537 Već ti s’ molim, lička poglavico,
0538 Ja sam sedam imo pobratima,
0539 Evo, beže, devet godinica,
0540 Kako sam se s Turci pobratio
0541 Na Udvini a sa Bajagići,
0542 Ja im nikad dohodio nisam,
0543 Ne znam, beže, ni da im je kula,
0544 Ko što im nikad dohodio nisam;
0545 Već ti s’ molim, lički Mustajbeže,
0546 Daj mi danas jednog bajraktara,
0547 Nek me kuli svede Bajagića,
0548 Da ja sedam vidim Bajagića.“
0549 Kad beg čuo, ciknu kod pendžera,
0550 Pa on proli suze niz obraze.
0551 Kad to čuše svi po londži Turci,
0552 Svakom grozne suze udarile,
0553 A Mustajbeg tiho govorio:
0554 „Ta vlaščiću u londži kamenoj!
0555 Evo, sine, sad sedam godina,
0556 Kako mi sedam nejma Bajagića,
0557 Vavik, sine, šaljem uhodnike,
0558 Oni vavik traže Bajagića,
0559 Sve ih traže, glasa ne donose,
0560 Crn im obraz na obadva svita!
0561 Van vlaščiću, drago moje dite!
0562 Ako s’ igdje za njih opazio,
0563 Daj ti, sine, Mustajbegu kaži,
0564 Evo tebi dvista madžarija.“
0565 Vlah se kune i krstom i postom,
0566 Da za Turke nije opazio,
0567 Pa podviknu vlašče iz sve glave:
0568 „Ta Mustajbeg, direk od Udvine!
0569 Ako sedam nejma Bajagića,
0570 Ima im i sad kula na Udvini,
0571 Hem od kule ostarila majka,
0572 Van ti s’ lički molim Mustajbeže,
0573 Daj der meni jednog bajraktara,
0574 Da me svede kuli Bajagića,
0575 Da im nanu vidim za života.“
0576 Kad ču beže, suzama prolio,
0577 Pa on Đulić’ viknu bajraktara:
0578 „E Đuliću, moje dite drago,
0579 Vodi vlašče kuli Bajagića!“
0580 Vlaščić turnu škrljku nad obrve,
0581 Za đulićem niz Udvinu pojde,
0582 Jer je nisko kula Bajagića,
0583 Od Udvine za pun sahat ima.
0584 Kad se biloj pomolili kuli,
0585 Al se bajri vrlo ražalio,
0586 On proliva suze niz obraze,
0587 Izvadio srmali mahramu,
0588 Pa utira suze niz obraze,
0589 Od žalosti biloj kuli ne će,
0590 Gdje mu sedam nejma pobratima.
0591 Vlaha bajro iz sve glave viknu:
0592 „Ta vlaščiću, oje dite drago!
0593 Ono j’ kula Bajagić-Alage,
0594 Od žalosti ja ne mogu kuli.“
0595 Ode vlaščić kuli Alaginoj,
0596 On ugleda kamen pred avlijom,
0597 Ustavi se, side na kamenu,
0598 A uza se brešu prislonio.
0599 Podviknulo vlaško momče mlado,
0600 Na ime viče Bajagić-Alagu.
0601 Niko njega u kuli ne čuje
0602 Posli Ajke sestre Alagine,
0603 Jer divojka sila za đerđefom,
0604 Po đerđefu platno razbacila,
0605 Kraj đerđefa zlato okitila.
0606 Kada čula, što joj brata viče
0607 Od avlije Bajagić-Alagu,
0608 Jadna ciknu, đerđef otisnula,
0609 Kako ga je otisla divojka,
0610 Četiri mu noge podlomila,
0611 Pa zakuka baš ko kukavica:
0612 „Žalosna mi majka i čemerna!
0613 Ko mi brata zove rođenoga?
0614 Evo sada sedam godin dana,
0615 Nij’ ga niko sa avlije viko,
0616 Nego sada u osmoj godini.“
0617 Pa poteče niz ćemerli-kulu,
0618 Bosonoga na avliju side,
0619 Al joj nikog na avliji nejma.
0620 Kad poteče do avlijnskih vrata,
0621 Ugledala vlašče na kamenu,
0622 Pa se trže, da se natarg vrati;
0623 Al joj vlaščić viknu sa kamena:
0624 „Ta Ajkuno, nova posestrimo!
0625 Hod’ der k meni, jabandžija nisam,
0626 Već sam pobro Bajagić-Alage.“
0627 Kad to čula lipa dijevojka,
0628 Povrati se do vlaščića lipa,
0629 Uz enjemu tanku granaliju,
0630 Pred njim ide uz kulu kamenu.
0631 Kad uvede vlašče u odaju,
0632 Tada vlašče škrljku-kapu snimi,
0633 Boga viknu u halvat-odaji,
0634 Ajkuna mu Boga otprimila:
0635 „Jesi l’ novi zdravo pobratime?“
0636 „ „Jesam, Ajko, dragom Bogu fala!“ “
0637 Vlah otišće u džepove ruke,
0638 Pruži knjigu sestri Alaginoj,
0639 Razmota je Ajka u odaji,
0640 Kada vidi, što joj knjiga kaže,
0641 Ajka ciknu baš ko zmija ljuta,
0642 A zakuka baš ko kukavica,
0643 Knjigu gleda, cvili po odaji.
0644 Kad je stara opazila majka,
0645 Stara majka poteče divojki:
0646 „Što je, ćeri, jedina u majke!
0647 Sa šta kukaš, po odaji hodaš,
0648 Knjigu gledaš, a braću spominješ,
0649 Što su t’ sada braća na um pala
0650 Ovo sada u osmoj godini?“
0651 A Ajkuna majci besidila:
0652 „Majko, evo knjige iz tavnice
0653 Od mog brata Bajagić-Alage!
0654 S otog, nane, kukam po odaji.“
0655 Kad to čula ostarila nane,
0656 Zakukala baš ko kukavica.
0657 Kad ugleda vlašče u odaji,
0658 Ona vlahu tiho besidila:
0659 „Ta vlaščiću, moje dite drago,
0660 Tako t’ krsta i sedmerih posta!
0661 Daj mi pravo u odaji kaži,
0662 Jesi l’ dicu očima vidio?
0663 Dok su meni na Udvini bila,
0664 Bila su mi baš ko gruda sniga,
0665 Jesu li mi dica potavnila
0666 U tavnici za sedam godina?“
0667 Staroj majci vlašče govorilo:
0668 „Jesu, nane, tako mi okletve.
0669 Pocrnila baš ko gavranovi.“
0670 Kad ću stara u odaji majka,
0671 Ona ciknu, pade po minderu.
0672 Kad Ajkuna majku ugledala,
0673 Od sebe je knjigu pobacila,
0674 A poteče ostariloj majci,
0675 Rastira je ledenim bunarom,
0676 Pa se trže lipa od matere.
0677 Nosi vlahu mezu i trmpezu,
0678 Unese mu pića u odaju,
0679 Nahranila, vlašće napojila,
0680 Otvorila sanduk u odaji,
0681 Izvadi mu stotinu dukata:
0682 „Tebi fala, vlaško momče mlado,
0683 Kad si mi knjigu od Zadra donio!“
0684 Ode vlašče, dobro zafaljuje,
0685 Ode vlašče Zadru latinskome.
0686 Divojka je knjigu prigledala,
0687 Prigledala za tri dana bila,
0688 Misli jadna što će pa kako će,
0689 Sve mislila, na jedno smislila.
0690 Kad četvrto jutro podranila,
0691 Al joj Huse iz ćojluka dojde,
0692 Ajkuna mu veli Bajagića:
0693 „Brate Huse, bratin kahvedžija!
0694 Tebi valja knjige rasturiti
0695 Po Krajini i Lici vrhovnoj.“
0696 Huse kod nje side u odaji,
0697 A Ajkuna bile knjige piše,
0698 Prvu piše ličkom Mustajbegu:
0699 „Beg Mustajbeg, direk od Udvine,
0700 Eto tebi moja knjiga bila!
0701 Dok su mi braća na Udvini bila,
0702 Triput si me od braće prosio
0703 A za svoga Đulić-bajraktara,
0704 A ja ćela za tvog bajru nisam.
0705 Sad kupider kićene svatove,
0706 Hodi mojoj kuli pod Udvinu,
0707 Ja ću poći Đulić-bajraktaru.“
0708 Drugu piše Grdanovu sinu:
0709 „Davor Meho Grdan-Mustafage!
0710 Ti si mene od braće prosio,
0711 A ja ćela za te poći nisam,
0712 Kup’der sada kićene svatove,
0713 Pa dok treća dojde nediljica,
0714 Hodi meni pod kulu kamenu.“
0715 Ope Ajka bilu knjigu piše,
0716 Da je šalje na Turjansko ravno
0717 A na ruke mlad’ Musiću Mehi:
0718 „I ti si mi, janje, mušterija!
0719 Eto tebi moja knjiga bila,
0720 Kup’der sada kićene svatove,
0721 Hod’ mi kuli u treću nedilju!“
0722 Vavik knjige piše u odaji.
0723 U Lici je trijest palanaka,
0724 Na Krajini trijest i četiri,
0725 Svakom Ajka knjigu napravila,
0726 Na šezdeset grada i četiri,
0727 Da joj svaki pod Udvinu side,
0728 Sve rok stavlja u treću nedilju,
0729 Svakom veli, da će za njeg poći.
0730 Kad sve butum knjige napravila,
0731 Knjige Ajka pruži Huseinu:
0732 „Raspi knjige po ličkoj nahiji,
0733 a po našoj Lici i Krajini!“
0734 Uze Huse, pojaha alata,
0735 Rasipa knjige na strane četiri,
0736 Po svoj Lici pa butum Krajini.
0737 Dok rasuo knjige po Krajini,
0738 On se vrati kuli Bajagića.
0739 Ajkuna ga viče Bajagića:
0740 „Huse, brate ko od moje nane!
0741 Hod’ u ćojluk među našu raju,
0742 Ti ’š na raju namet nametnuti:
0743 Od torova prihodne ovnove,
0744 Od podruma debele volove,
0745 Ponesider arpe ugruhate,
0746 Jer će nama arpa trebovati,
0747 Diži tain za dvi nediljice,
0748 Poreni ga u trećoj nedilji!“
0749 Namah Huse pojaha alata,
0750 Alagina kneza dobavio:
0751 „Milosava, slugo Alagina!
0752 Deder diži debele volove,
0753 Podigni mi prihodne ovnove
0754 A sa našom ispod kraja rajom!
0755 Valja kuli sići Alaginoj,
0756 Sav pod kulu tain istirati.“
0757 Knez po selu skače Bajagića,
0758 Naređuje prihodne ovnove,
0759 Od podruma debele volove,
0760 A poriza arpu ugruhatu.
0761 Kada Huse arpu namirio,
0762 Namirio šezdeset volova,
0763 Pet stotina debelih ovnova,
0764 Sve potira kuli Bajagića.
0765 Kad Ajkuna viđa sa pendžera,
0766 To Ajkuni vrlo milo bilo.
0767 Divojka je na noge skočila,
0768 Pa umiva lišce divojačko
0769 Mlakom vodom i raki-safunom,
0770 Iz sanduka vadi đeisiju,
0771 Izvadila dibu i kadifu,
0772 Sva joj diba zlatom iskaljata,
0773 A kadifa zlatom izvezena,
0774 Sve oblači lipa u odaji,
0775 Sve najbolju meće đeisiju,
0776 Pa divojka dođe do pendžera,
0777 Iz duvara pendžer izvadila,
0778 Pa divojks asila pod pendžerom,
0779 Jer joj treća nastala nedilja.
0780 Čudan joj se alaj pomolio:
0781 Naprid Lika jaše Mustajbeže,
0782 Uz bega je sedam bajraktara,
0783 Uz njeg bije bubanj Desančića,
0784 A sviraju dica Hamzagina,
0785 A uz bega dabulhana trese.
0786 Naprid Đulić jaše na zekanu,
0787 Prekrio bajrak i njeg i zekana,
0788 On pogleda kuli Bajagića.
0789 Kad Ajkunu viđa na pendžeru,
0790 On podviknu konda jelin riknu,
0791 Pa je svoga razigro zelenka,
0792 Zekac frca i desno i livo,
0793 A Ajkuna viče Bajagića:
0794 „Lakše, lakše, Đulić-bajraktaru,
0795 Jer ti zekac more tribovati!“
0796 Đulić bajro ni za što ne znade,
0797 A Mustajbeg glenu sa goluba
0798 Ispod kule Bajagić-Alage,
0799 On ugleda prihodne ovnove
0800 I ugleda debele volove,
0801 Tom se beže čudu začudio.
0802 Beže misli, ni s kim ne govori:
0803 „Ta vid’ Ajke, sestre Bajagića!
0804 Ona mi je knjigu opravila,
0805 Da ja s svati dojdem raz divojke.
0806 Sad na ovaj tain gledajući
0807 Nikuda nam valja vojevati.“
0808 Begovi se penju čadorovi.
0809 Kad Mustajbeg očima pogleda,
0810 Mali mu se alaj pomolio,
0811 Naprid Bojić jaše Delalija,
0812 Iz desna mu bogom pobratime
0813 Vlah Jovanda s polja Glamočkoga,
0814 A iz liva Maljković-Stjepane
0815 Iz Zdilara, iz sela begova,
0816 To je pobro Bojčić-Delalije.
0817 Kada Bojčić ugleda divojku,
0818 On je svoga razigro vrančića,
0819 Jovanda se iz grohota smije,
0820 Što s’ pobre i gavrana radi,
0821 I njeg sestra viče Alagina:
0822 „Lakše, lakše, Bojčić-Delalija!
0823 Jer ti vranac more trebovati.“
0824 Pogledala sestra Bajagića,
0825 Čudan joj se alaj pomolio,
0826 Manje nije neg trista konjika,
0827 Tude stara nema ni nejaka,
0828 U svakog su brci po ramenih,
0829 Na svakom su tok ei ilike,
0830 Po tokama zlatno džebe svitli,
0831 A tu momka nejma ni kakvoga,
0832 Pod kim ata nije prazovita.
0833 Jedan s’ naprid igra na doratu
0834 Vas u srmi i suhome zlatu,
0835 Na atu se zlatom haša svitli:
0836 To je aga Kumalijć Mujaga
0837 Od Raduča, careve palanke.
0838 Vrlo je aga razigro dorata,
0839 I njeg sestra viče Bajagića:
0840 „Lakše, lakše, Kumalijć-Mujaga!
0841 Jer ti dorat more tribovati.“
0842 Pa se alaj mali pomolio,
0843 Mali alaj trijest konjanika,
0844 Igra s’ momak naprid na alatu,
0845 Od Šušnjare Vrhogorac-Ale,
0846 I on gleda Ajku Bajagića,
0847 Na njeg s’ Ajka smije Bajagića:
0848 „Lakše, lakše, Vrhogorac Ale!
0849 Tebi alat more tribovati.“
0850 On kod bega razjaha alata.
0851 A sve Lika gleda Mustajbeže,
0852 Sve mu alaj po alaj dohodi,
0853 Svaki Ajku gleda na pendžeru.
0854 Sva se Lika skuplja i Krbava,
0855 Sva Cetina do sinjega mora.
0856 A već ode za zastavu sunce,
0857 Svak kod bega konak učinio.
0858 Ajka mlide, da se iskupiše,
0859 Najposli je knjigu opravila
0860 Na Udvinu Ličaninu Tali.
0861 Al Ajkuni oči utekoše,
0862 Viđa svate Ličanina Tale,
0863 On skupio dvanaest svatova,
0864 Mali svati, ali su ognjeviti,
0865 Dva pivaju, a dva otpivaju
0866 I pucaju iz malih pušaka.
0867 Naprid tale jaše na kulašu,
0868 Poredi mu uskok-Rade mali,
0869 Među se su jarca oborili,
0870 Tale mihu dere na nožicu,
0871 A Radovan mihu na gr’oce.
0872 Na Tali je dobra đeisija:
0873 Čakšire mu islah medvidina,
0874 Dolama mu od gorskoga vuka,
0875 Kapetina na njem od jazavca,
0876 Niz nju bije trista tramoljika,
0877 Pa sve Talu biju po plećima.
0878 U kulaša četiri kajasa,
0879 Dva od lika, a dva od opute.
0880 Kulaš kasa, a travu popasa,
0881 Sve na njemu Tale popijeva,
0882 Otpiva mu Radojica mali.
0883 Kada Tale ugleda divojku,
0884 Lišce joj je ka i gruda sniga,
0885 Podvoljčina kano misečina.
0886 On poteže četiri kajasa,
0887 Pred pobru je jarca otisnuo:
0888 „Čuvaj, Rade, pića na gavranu!“
0889 Tale svoga udari kulaša,
0890 Kulaš vrisnu, pa se pokupio
0891 U avliju Bajagić-Alage.
0892 Kada Ajka očima vidila,
0893 Ta kakav je budalina Tale,
0894 Kakva li je na njem đeisija,
0895 Grohotom se lipa nasmijala.
0896 Kada Tale ugleda gerdane,
0897 Tri gerdana od žutih cekina,
0898 On podviknu konda jelin riknu,
0899 Pa se fati čelikli nadžaka,
0900 On udari svog konja kulaša,
0901 Kulaš ciknu, pa se pokupio
0902 Uz bijelu Alaginu kulu.
0903 Kol’ko kulaš uza kulu frci,
0904 Malo Ajku rukom ne dofati,
0905 Još je kula od dva boja ljudska,
0906 Sve se sestra čudi Bajagića,
0907 Što s’ od Tale radi i kulaša.
0908 A sve Tale viče dijevojku:
0909 „Izlaz’, Ajko, da mi pohodimo!
0910 Ti si meni knjigu opravila,
0911 Ja sam silne svate pokupio.“
0912 Sve se Ajka smije na pendžeru
0913 Budalastom Tali i kulašu:
0914 „Stani, Tale, ličko pogledanje!
0915 Još nam vakta od polaska nema.“
0916 Jedva Tale otira kulaša,
0917 Pa on begu ode i čadoru.
0918 Tude j’ svako konak učinio,
0919 Svakom atu arpe izobila,
0920 Svakom momku pića izobila,
0921 Ihtijaru ovnovine mesa.
0922 Vid’ der Ajke, rano podranila,
0923 Ona viče Kumriju robinju:
0924 „Hodi begu sidi i čadoru!
0925 Kod njeg paša sidi Radoslija
0926 Od našega Hlivna kamenoga,
0927 Nek mi paša s Mustajbegom dojde,
0928 Imam nješto s begom govoriti.“
0929 A Kumrija šeće do čadora,
0930 Diže tenef bega udvinjskoga.
0931 Kad ugleda Liku Mustajbega,
0932 A Kumrija begu poletila:
0933 „Mustajbeže, direk od Udvine!
0934 Tebi je selam sestra Bajagića,
0935 Da joj s pašom biloj kuli sideš,
0936 Iam s vami ništo govoriti.“
0937 Sve tu side ličke poglavice
0938 I krajiške age naokolo,
0939 I tu sidi budalasti Tale.
0940 Dok beg s pašom od čadora pojde,
0941 Namah Tale iz sve glave viknu:
0942 „Stan’ der, beže, privariti ne ćeš!
0943 I Bog znade, moja je divojka,
0944 Meni je Ajka knjigu opravila,
0945 I ja silne svate pokupio;
0946 Ti kad Ajki sideš Bajagića,
0947 Ti ćeš mene Ajki nakuditi.“
0948 Pa za begom Tale okrenuo,
0949 Beg ga vraća, al mu fajde nema;
0950 Al se paša siti Radoslija,
0951 Da on ne će lipih divojaka,
0952 Već da mu se j’ pića napojiti.
0953 Paša Talu iz sve glave viknu:
0954 „Davor Tale, ličko pogledanje!
0955 De se vrati seiz-baši mome,
0956 Eno kod njeg dvi pune mišine!“
0957 Ja kad Tale te razabra riči,
0958 On se trže od bega i paše.
0959 Kad poteče pašinu seizu,
0960 Lipo s’ nogom u guzicu kucnu,
0961 Dođe Tale pašinu seizu.
0962 Kadu gleda punu mišinicu,
0963 Tale mihu pade po gr’ocu,
0964 Zapomaga Ličanine Tale:
0965 „K meni Rade, ja izgubih glavu!“
0966 Ja kad čuo uskok Radojica,
0967 On poteče i dopade Tali,
0968 Nad njim puče iz malih pušaka.
0969 Sve se njima Udvinjani smiju,
0970 Što se radi od Tale i Rade.
0971 A Mustajbeg uz ćemerli-kulu,
0972 Beg upade s pašom u odaju,
0973 Baš gdje sestra sidi Bajagića.
0974 Beg divojci turski selam viknu,
0975 A Ajka mu selam otprimila,
0976 Na nogama bega dočekala
0977 I kod njega pašu Radosliju.
0978 Mustajbeže side pod pendžerom,
0979 A kod bega paša Radoslija.
0980 Ajkuna se trže Bajagića,
0981 Unese im kahvu u odaju,
0982 Dug bojali čibuk podmetnula.
0983 Beg popio kahve nikolike
0984 I kod njega paša Radoslija.
0985 Ajkuna im podviš stoji ruke,
0986 A Mustajbeg tiho govorio:
0987 „Lipa Ajko, sestro Bajagića!
0988 Što si naske u odaju zvala?
0989 Dajder begu po istini kaži!“
0990 Ajka ciknu baš ko zmija ljuta,
0991 Za jastuk se rukom ufatila,
0992 Pa izvadi knjigu Alaginu,
0993 Divojka je pruži Mustajbegu.
0994 Beg razmota, a niz nju pogleda,
0995 Grohnuše mu suze niz obraze:
0996 „Ajko ćeri, zmija te ujela
0997 Prij’ Jurjeva na tri dana bila,
0998 Od koje se zmije ne pribalja!
0999 Jer mi knjigu opravila nisi,
1000 Da će ti braća ići pod kočija,
1001 Pod kočija bana Zadranina
1002 A raz Ane kninskog đenerala?
1003 Ja bi veću sakupio vojsku?“
1004 To beg reče, iz odaje pojde,
1005 A uz bega paša Radoslija,
1006 Kada beže dojde do čadora,
1007 Sve tu ličke side nabodice
1008 I krajiške sve krvopivnice.
1009 Beg izvadi knjigu iz nidara:
1010 „Davor draga dico oko mene!
1011 Evo knjige sedam Bajagića,
1012 Eno sviju Zadru u tavnici,
1013 U tavnici bana Zadranina!
1014 Iz tavnice knjigu opravili,
1015 Da će sada ići pod kočija.
1016 Pod kočija bana Zadranina
1017 Poraz Ane kninskog đenerala.
1018 Viš nam, dico, svatovanja nema,
1019 Van danaske valja vojevati.“
1020 Kad to čuli mladi Krajišnici:
1021 „Neka, beže, dragom Bogu fala!“
1022 Neka bega, neka Udvinjana,
1023 Da gledamo sestre Bajagića!
1024 Namah krenu u drugu odaju,
1025 Divojačku snima đeisiju,
1026 Divojka je kod sanduka slaže.
1027 Pa sepetli-sanduk otvorila,
1028 Iz sanduka vadi đeisiju,
1029 Đeisiju svog brata Alage.
1030 Najpri vadi crvene čakšire
1031 Od velike čohe krmežina,
1032 Na njima su kovče pozlaćene,
1033 U čakširah sve kulčaci zlatni;
1034 Pa izvadi dvi islah gečerme,
1035 Jedna je crna, a druga crvena,
1036 Po crnoj je džebe pozlaćeno,
1037 Po crvneoj toke i ilike,
1038 Lipo krila pritekla ramena;
1039 Pa izvadi dugmali dolamu,
1040 Dugmeta su od zlata šimšeta,
1041 Kraj šimšeta puca pozlaćena,
1042 Što je jedno puce pod gr’ocem,
1043 To je puce od suhoga zlata,
1044 U njemu je puna litra zlata,
1045 To je puce na burmu skovato,
1046 Gdje bi momak sio piti piće,
1047 Odvije ga, napije se pića,
1048 Ono nosi punu litru pića;
1049 Oblači se Ajka Bajagića,
1050 Na se meće bratovo odilo,
1051 Pa isteže pasa ujvenika,
1052 Na šezdeset uvijen je mista,
1053 Iz uvoja od zlata tulije,
1054 Iz tulija sićahni sindžiri,
1055 Na njima su igle pozlaćene,
1056 Umota se pasom ujvenikom
1057 Od pripone pa do sise live.
1058 Sve tulije po tri naporedu,
1059 Iz njih vise igle pozlaćene,
1060 Na dva kraja dva pehlića zlatna.
1061 Kad pripasa zlatom bensilaha,
1062 Za njeg turnu dva para pušaka:
1063 Jedno graci, drugo venedici,
1064 Rastišće ih palom zlatalijom,
1065 Korice joj u srmi skalite,
1066 A balčak joj od filova zuba;
1067 A izvadi, mati vesela joj,
1068 Iz sanduka četiri silaha,
1069 Dva su zlatna, a dva su srebrna,
1070 Puni su joj praha i olova.
1071 Iz sanduka kalpak izvadila,
1072 Za kalpakom trijest čelenaka,
1073 Pola zlatnih, a pola srebrnih,
1074 Što je jedna na čekrk čelenka,
1075 Ona joj je od sedam direka,
1076 Osma je faklja od suhoga zlata.
1077 Kud god momak svojom mahne glavom,
1078 Žuberka mu za glavom čelenka
1079 Baš ko momak i lipa divojka
1080 U prolićnom danku na sastanku.
1081 Pa poteže čizme i kalčine,
1082 A na pleća čurčić samurliju,
1083 U ćurka su od zlata čaprazi,
1084 Kite zlatne sa obidve strane.
1085 Kad se lipa sigura divojka,
1086 Do bratina čiviluka dojde,
1087 Lipa snima britku alamanku,
1088 Pa je sebi paše oko pasa,
1089 Sablju paše, s njom se prigovara:
1090 „Britka ćordo mog brata Alage!
1091 Al si meni krvi ižednila
1092 Viseć vavik u mojoj odaji
1093 Evo punih sedam godin dana!
1094 Sad je osma nastala godina,
1095 Sad ću tebe krvi napojiti.“
1096 Pa Ajkuna do čivije dojde,
1097 Snimi koplje lipa ubodicu,
1098 Bojno koplje snese na avliju,
1099 Udari ga lipa na avliji,
1100 Ostavi ga, do przida dojde.
1101 Kada prezid otvori divojka,
1102 Kad ugleda vranca Alagina
1103 U marvantu i čatal-ularih,
1104 Divojka je vrancu poletila,
1105 A poljubi u cvitu gavrana:
1106 „Ta gavrane mog brata Alage!
1107 Evo, brate, sedam godin dana
1108 Tebe sestra hrani na jaslama,
1109 Nit si sunca viđo nit miseca
1110 Posli brata Bajagić-Alage,
1111 Sad ti vakat dojde vojevati.“
1112 Čul obori sa konja gavrana,
1113 Pa otvori dolaf kod gavrana,
1114 Na njeg sedlo baca pozlaćeno,
1115 Poruši ga hašom pozlaćenom,
1116 Takog rahta u svoj Lici nejma,
1117 Atu đulbek meće na prsima,
1118 U njemu su šipke pozlaćene,
1119 A crvenom svilom opkrojite,
1120 Na prsih je od zlata jabuka,
1121 Iz jabuke kamenovi mavi,
1122 Naokolo tulije od zlata,
1123 Iz tulija sićahni sindžiri,
1124 Sve na njima od zlata cekini;
1125 Zauzda ata uzdom rešmankinjom,
1126 Cvitu pokri pečom pozlaćenom,
1127 Iz nje vise sićahni sindžiri,
1128 Na sindžirih na halku cekini,
1129 Sve joj vrana biju po nozdrvah.
1130 njem viša pušk emerdžankinje,
1131 A pod kolan muhurli gadaru,
1132 njem viša perna buzdohana,
1133 Na njem pera trijest i četiri,
1134 Pola zlatnih, a pola srebrnih.
1135 Kad sa ata marvant ukinula
1136 I odriši ata od jasala,
1137 Pa povede atu u avliju,
1138 Vidi vrana Bajagić-Alage!
1139 Nikad s’ ne zna, što se od njeg radi,
1140 Šala nije ni sedam nedilja,
1141 A kamo li sedam godin dana,
1142 Kako j’ maman vranac na jaslama,
1143 Nit je sunca viđo nit miseca,
1144 Jer se dobar sunca zaželio.
1145 Ajkuna ga pleska po nozdrvah:
1146 „Dur, gavrane mog brata Alage!
1147 Zar si s’ tako sunca zaželio?“
1148 Ajka s’ s atom vara po avliji,
1149 Jer joj gavran ne da uzjahati,
1150 Jedva lipa privara gavrana.
1151 Kad se vranu u sedlo povila,
1152 Ufatila četiri kajasa,
1153 Gavran ciknu, pa se pokupio,
1154 Za koplje joj u havaj ispade,
1155 Za dva frci po mermer-kaldrmi,
1156 Na svem skoku pade na kolina.
1157 Ajka tešk koplje ujagmila,
1158 Gavran ciknu, frci pod divojkom,
1159 Ajka tepa bratinu gavranu:
1160 „Dur, gavrane mog brata Alage!
1161 Ne jaše te Udvinjkinja mlada,
1162 Neg Ajkuna sestra Bajagića.“
1163 Kad joj gavran frci iz avlije,
1164 Ne kti Ajka ravno do ordije.
1165 Da ne vidi kogod iz ordije.
1166 Ispod kule zajaha gavrana,
1167 Izjaha ga u polje zeleno,
1168 Gdje će je više Turci ugledati,
1169 Tad ordiji povrati gavrana.
1170 Vid’ der vrana Bajagić-Alage!
1171 Kad ugleda begluk-čadorove,
1172 Kod čadora zelene bajrake,
1173 Što s’ od vrana radi pod divojkom:
1174 Za dva kokplja u havaj izliće,
1175 Za četiri pada po meraji,
1176 Na atu se zlatom haša svitli,
1177 Na divojci butum đeisija
1178 Sva u srmi i žeženu zlatu,
1179 A pristala Ajka Bajagića,
1180 Ko divojka soja junačkoga.
1181 Sve gledaju iz ordije Turci,
1182 Niko momka ne zna ni gavrana.
1183 A kad viđa Hrnjičin Halile,
1184 Halil viče Muju brata svoga:
1185 „Viđaj, Mujo, onog jabandžije!
1186 Kad sidemo Kninu i Primorju,
1187 Onaj će ti munu ujagmiti,
1188 Pa evo ti vira Halileva!
1189 Volio bi te, Mujo, poželiti,
1190 A i tebe i đogata tvoga,
1191 Mune ne daj sa naše Krajine.“
1192 A kad čuo buljubaša Mujo,
1193 Na to s’ Mujo iz grohota smije:
1194 „Moj Halile, budalasta glavo!
1195 Još mi niko nije ujagmio
1196 Od sve Like i butum Krajine,
1197 Ne će ni ’naj momak na gavranu.“
1198 Kad dotira vrana do čadora,
1199 Tad Ajkuna frci sa gavrana,
1200 Selam dade begu kod čadora.
1201 Tu ne bilo ni bega ni age,
1202 Ko nije usto na noge junačke
1203 I na nogu selam otprimio,
1204 Svako momku hožđeldiju daje,
1205 Jer je na njem dobra đeisija,
1206 Još mu mrke nausnice nejma.
1207 A beg momku misto namistio
1208 Pokraj sebe, kod kolina svoga.
1209 Se to glede mladi krajišnici,
1210 A Mustajbeg iz sve glave viknu:
1211 „Draga dico, moji Udvinjani!
1212 Sad je vakat podizati vojsku,
1213 Valja s vojskom moru na jaliju.“
1214 Namah trista kucnu daulbaza,
1215 Rade begu podmače goluba,
1216 Svako svome atu poletio,
1217 Krajišnici konje posidoše,
1218 Begovi se dižu čadorovi.
1219 Jedva Ajka poside gavrana,
1220 Za koplje joj uhavaj izliće,
1221 Za dva koplja frca po rudinah,
1222 Jandal Ajka ata istirala.
1223 Vidi Ajke, sam je Bog ubio!
1224 Jer divojka da miruje ne će,
1225 Već podviknu sa konja gavrana:
1226 „Beg Mustajbeg, direk sa Udvine!
1227 Evo beže sad sedam godina,
1228 Kako vranca hranim kod Saraj’va,
1229 U nas rata nejma ni sefera,
1230 Van sam čuo šeher-Sarajevu,
1231 Da ti često ideš vojevati,
1232 Pa sam svoga spremio gavrana,
1233 Dotiro ga u ličku nahiju,
1234 Da okušam sriću gavranovu,
1235 More l’ vranac s vami vojevati.
1236 Čujete li, udvinjske gazije!“
1237 Da vam hator ostanuti ne će.
1238 Sad bi okušo sriću gavranovu.“
1239 A Mustajbeg sa goluba viknu:
1240 „Drago dite, momak Sarajlija!
1241 Vira je, sine, tu hatora nejma,
1242 Već govori, što ćeš govoriti!“
1243 A podviknu Ajka Bajagića:
1244 „Kad vam hator ostanuti ne će,
1245 Dederete, ličke nabodice,
1246 Nabodice pa krvopivnice!
1247 Da mi danas poljem poletimo,
1248 Ko će prije pod planinu sići,
1249 Pod planinu, na vrh na planinu,
1250 Da ja sriću viđam gavranovu.“
1251 Kad to ličke čuše nabodice
1252 I sve age od serhat-Krajine,
1253 Saki svoga bajraktara viče:
1254 „Mune ne daj od Like vrhovne,
1255 Mune ne daj sa naše Krajine,
1256 Da uteče momak Sarajlija!“
1257 Pusta polja stade gudljevina
1258 Konda polje u abez okrenu:
1259 Fuka kita stoji od bajraka,
1260 Jer se jagme lički bajraktari,
1261 Sve utiče jedan kraj drugoga,
1262 A namiče jedan prid drugoga.
1263 Ko će poljem svima ujagmiti?
1264 Al je prvi Lika Mustajbeže,
1265 Ne b’ ga breša dva put dometnula,
1266 On sve viče sa goluba svoga:
1267 „Udvinjani, crn vam obraz bio!
1268 Kad pijete piće po mehanah,
1269 Svaki sebe i svog ata fali,
1270 Mog goluba nigdje ne mećete,
1271 Uteče vam momak Sarajlija,
1272 Ne b’ ga breša tri put dometnula.“
1273 Dok Mustajbeg nasrid polja ravna,
1274 A divojka pod planinu side;
1275 Dok Mustajbeg pod planinu side,
1276 A divojka na vrh na planinu.
1277 Lipa Ajk odjaha gavrana.
1278 Vrana voda, gleda niz planinu,
1279 Ko će prvi na vrh na planinu.
1280 Blago onom, ko brza imade!
1281 Ujagmio lički beg Mustajbeg.
1282 Čim dopade beže na planinu,
1283 On pogleda momka i gavrana,
1284 Ta od teška zora gavranova
1285 Pokreno joj kalpak i čelenke,
1286 Ispala joj gavran-pletenica.
1287 A kad beže viđa pletenicu,
1288 Siti s’, da je sestra Bajagića,
1289 A da j’ vranac Bajagić-Alage.
1290 Tad Mustajbeg od goluba viknu:
1291 „Ajko ćeri, zmija te ujela
1292 Prij’ Jurjeva na tri bila dana,
1293 Od koje se, ćeri, ne prbalja!
1294 Jer potrga ate i junake?“
1295 Ajka mu se iz grohota smije,
1296 Njojzi beže opet govorio:
1297 „Ajko ćeri, ko od srca moga!
1298 Ispala ti gavran-pletenica,
1299 Ti pod kalpak turni pletenicu,
1300 Jer uz klanac stoji tutljevina,
1301 Poznat će te ličke nabodice.“
1302 Ajka sakri gavran-pletenicu,
1303 Pa od vranca pogleda divojka,
1304 Ko će za begom prvi na planinu;
1305 Al ispade Kumalijć Mujaga,
1306 A za njiem Zukan-bajraktaru,
1307 To je bajro Poprženovića
1308 Od turskoga Bišća kamenoga.
1309 Fuka kite stoji od bajraka,
1310 On dopade, sa alata frci,
1311 Pa u momka oči ispopriči,
1312 Jer je muka Zukan-bajraktaru,
1313 Jer on mlide, da je Sarajlija.
1314 A dopade Mujo na đogatu,
1315 Za njim dorat Ibre bajraktara,
1316 On od bega ujagmi goluba,
1317 Mustajbegu on srdžazu baci,
1318 A Mustajbeg side na srdžazi.
1319 Vavik gore stoji tutljevina,
1320 Ispadaju ati i bajraci,
1321 Svako begu leti na planinu,
1322 Svako mučno u momka pogleda,
1323 Niko ne zna, da je Ajka lipa,
1324 Sestra Ajka Bajagić-Alage.
1325 Sve se beže iz grohota smije,
1326 Svi bi s momkom kavgu učinili,
1327 Al beg ne da kavge zametnuti,
1328 Kod sebe Ajaku drži Bajagića.
1329 Dok begovi dođoše čadori
1330 I begu se iskupiše Turci,
1331 Svak je tude konak učinio.
1332 Vid’ der Ajke, sestre Bajagića!
1333 Svu noć lipa sanka ne imade,
1334 Vavik hoda, deli-vranca voda.
1335 Dok im zora puče od istoka,
1336 Ajka vrana timar učinila,
1337 Ustakla mu arpu ugruhatu,
1338 Kod njeg sila, čibuk zapalila.
1339 Dok joj gavran arpu pozobao,
1340 Obuzda ga, a kolan priteže,
1341 A Mustajbeg od čadora viknu:
1342 „Stani, sine, momak Sarajlija!
1343 Dok ja pojdem i moja ordija,
1344 Zajedno ćeš s nami vojevati,
1345 Tih ojaši vrana brez biljega
1346 Sve uza me, momak Sarajlija!“
1347 Lipa Ajka bega poslušala,
1348 Pa uz bega jaše udvinjskoga.
1349 Dok beg moru na jaliju side,
1350 Danak projde, tavna noćca dojde.
1351 Beže penje begluk-čadorove,
1352 A svak ata za dizgun provađa,
1353 Svak će tude konak učiniti.
1354 Ajka svu noć sanka ne imade,
1355 Svu noć hoda, deli-vrana voda.
1356 A kad zora pukla od istoka,
1357 Ajka vranca timar učinila,
1358 Nahranila, vode napojila,
1359 Pa provađa za dizgun gavrana,
1360 Gleda Kninu kraj mora sinjega,
1361 Kad će s’ žarko pomoliti sunce,
1362 A od Knina krenuti svatovi.
1363 Iz mora se sunce pomolilo,
1364 Nije sunce malo iskočilo,
1365 A na Kninu trgoše topovi,
1366 Krenuše se banovi svatovi,
1367 Vode Anu kninskog đenerala.
1368 Beg ugleda krstaše bajrake,
1369 Pod bajraci popivaju kranjci,
1370 Otrguju puške nimačkinje.
1371 Kada Ajka svate ugledala,
1372 A podviknu sestra Bajagića:
1373 „Čujete li, ličk enabodice,
1374 Od Krajine age i spahije!
1375 Ovo momak nije Sarajlija,
1376 Već je Ajka sestra Bajagića.
1377 Vas šezdeset ima i četiri,
1378 Što me prosi od brata Alage,
1379 Svaki išće, da za njega pojdem.
1380 Čujete li, moje mušterije,
1381 Pogledajte kraj sinjega mora,
1382 Viđate li banove kočije,
1383 Pod kočija sedam bratinaca?
1384 Ko god prije do kočija dojde,
1385 Oprosti mi sedam bratinaca,
1386 Onaj će mi lišce obljubiti,
1387 Ja mu danas zamiriti ne ću,
1388 Nek mu je sida do pojasa brada.“
1389 Kad to ličke čuše nabodice,
1390 Svaki atu pogrmio svome.
1391 Vididere Grdan-Mustafage!
1392 Bila mu brada, a čalma bijela,
1393 Namah aga na đogata frci,
1394 Karamanu povi s’ po perčinu,
1395 Ravna polja stade gudljevina.
1396 Namiče se jedan prid drugoga,
1397 A utič ejedan kraj drugoga.
1398 Ko će poljem munu ujagmiti?
1399 Ujagmi je Ajka Bajagića,
1400 A za njome stoji tutljevina,
1401 Mustafaga bije đogu svoga,
1402 Đogatu se griva podignula,
1403 Mustafagi s’ s bradom izmišala;
1404 Al se na to nasmija divojka,
1405 A vrancu se povi po perčinu.
1406 Dok joj prvi na po polja bili,
1407 Ajka stiže banove svatove,
1408 Na Ajku se oganj prilomio
1409 Iz svatova bana Zadranina,
1410 Niti pade niti se pripade,
1411 Jer je ona soja junačkoga.
1412 Kad do braće dojde i kočija,
1413 Vranac ciknu, ajki sablja sijnu,
1414 Protira ga triput kraj kočija
1415 I pogubi dvanaest soldata.
1416 A pritira vrana do kočija,
1417 Diže lipa haru sa kočija,
1418 Izvadi Anu kninskog đenerala,
1419 Pa je za se baci na gavrana.
1420 Braći ona ni mukaet nije,
1421 Neg Ajkuna gleda Bajagića,
1422 Ko će prije do kočija doći,
1423 Da oprosti sedam Bajagića.
1424 Blago onom ko brza imade!
1425 Ujagmio Kumalijć Mujaga
1426 Od Raduča, careve palanke,
1427 Prebrz mu se dorat pregodio,
1428 On oprosti sedam Bajagića.
1429 Još šezdeset dođe alidžija,
1430 Alidžija sestre Bajagića,
1431 Dvista samih mladih bajraktara,
1432 Pola ličkih, a pola krajiških;
1433 Al ih jadni svati dočekaše.
1434 Jer se silan oganj prilomio,
1435 Konda zemlja u abez okrenu.
1436 Udariše lički bajraktari,
1437 Puška puca, britka ćorda siva,
1438 Ćorda siva, a krv se proliva.
1439 Al su svati svaki razb’jenici!
1440 Ban pobiže kraj sinjega mora,
1441 Bane Zadru bježi kamenome,
1442 Al ga goni dvan’es’ bajraktara
1443 I dvanaes’ ličkih nabodica.
1444 Dok se diže magla u havaje,
1445 Pogledala Ajka Bajagića,
1446 Gdje ban bježi moru kraj obale,
1447 Di ga gone ličk enabodice.
1448 Oan s’ vrancu povi po perčinu,
1449 Sustiguje ličke bajraktare,
1450 A prohodi ličke nabodice.
1451 Dok sve ličke projde bajraktare,
1452 Već daleko bane razmaknuo,
1453 Ne b’ ga breša tri put dometnula.
1454 A dok Ajka bajraktare projde,
1455 A najposli Muju i đogata,
1456 Pa za banom nametnu gavrana,
1457 Bana moru tira uz jaliju,
1458 Istira ga Zadru na Vedrice,
1459 Pa se fati perali kandžije,
1460 A podviknu sestra Bajagića,
1461 S bratinim se vranom prigovara:
1462 „Ta gavrane mog brata Alage!
1463 Ja te hranih za sedam godina,
1464 Ni porad šta, već raz ’vakog danka,
1465 Još te, brate, udraila nisam,
1466 Al te danas udariti moram,
1467 U mene je teška zasobica,
1468 Lipa Ana kninskog đenerala,
1469 Ja se s njome rastajati ne ću.“
1470 Lipa Ajka udari gavrana,
1471 Gavran ciknu, pa se pokupio,
1472 Pa pobliže bana sustignula.
1473 Ban dopade Zadru na kapiju,
1474 Za njim Ajka gradu na ćupriju;
1475 Ban pobiže gradu na čaršiju,
1476 Za njim Ajka gradu na kapiju;
1477 A kad viđa, da će uteći bane,
1478 Ajka njega viče sa gavrana:
1479 „Kopilane, mlad zadarski bane!
1480 Od kog bježiš, crn ti obraz bio!
1481 Ne goni te lička nabodica,
1482 Neg Ajkuna, sestra Bajagića,
1483 Pto si mene od braće iskao.
1484 Kako bi se sa mnom oženio,
1485 Kad mi ne smiš na mejdan izaći,
1486 Gdje gledaju mlade Zadarkinje,
1487 Zar te nije ni stid divojaka?“
1488 Kad ban čuo gradu na čaršiji,
1489 Da je Ajka, sestra Bajagića,
1490 Do kapije povrati putalja,
1491 Pa je bane iz kapije viknu:
1492 „Drž’ se, Ajko, sestro Bajagića!“
1493 U divojke uspiranja nejma.
1494 Ban dopade do konja gavrana,
1495 Ajka bana ćede udariti
1496 U desnici palom okovanom,
1497 Ban podmače mača zelenoga,
1498 Ajki ode pala do balčaka,
1499 Sva joj pala pade po ćupriji.
1500 Vid’ der Ajke, sestre Bajagića!
1501 Ne faća se ćorde iz korica,
1502 Već od vrana perna buzdohana,
1503 Ajka viknu gradu na ćupriji:
1504 ,;Ta, čuj, bane od Zadra kamena,
1505 Ako s’ zdržiš na sedlu putalju,
1506 Vodi Ajku, pa se ženi s njome!“
1507 U tom vranac frci do putalja,
1508 Lipa Ajka bana udarila
1509 A bratinim pernim buzdohanom.
1510 Kako bana udari divojka,
1511 Iz bojna ga sedla izvadila,
1512 Bane pade gradu na ćupriju.
1513 Dok ban pade, Kumalijć dopade,
1514 Pa Mujaga sa dorata frci,
1515 Banu dojde, preveza mu ruke,
1516 Turnu njega prid vrana divojci.
1517 Po čaršiji puške zapucale,
1518 Jer udari Zukan-bajraktaru
1519 Svojim pobrom buljubašom Mujom,
1520 Oni svilu jagme i kadifu,
1521 A Ajkuna ni mukaet nije,
1522 Ona bana goni Zadranina,
1523 Nosi Anu kninskog đenerala.
1524 Kad dotira Liki Mustajbegu,
1525 Ajka begu turski selam viknu,
1526 Beg proplaka, poteče divojki,
1527 Da poljubi sestru Bajagića.
1528 Ajki sablja sijnu u desnici:
1529 „Stan’ der, beže, ljubiti me ne ćeš,
1530 Još me muško nije poljubilo!“
1531 Mustajbeg se iz grohota smije,
1532 Jer beg znade Ajku Bajagića,
1533 On ujagmi bana Zadranina,
1534 Ajki zadi od zlata čelenku.
1535 Ajka namah okrenu gavrana,
1536 Nosi Anu kninskog đenerala,
1537 Ona ide na tursku Udvinu.
1538 Beg Mustajbeg pokupio šehite,
1539 Pokopa ih mrtve pokraj mora,
1540 Ranjenikom sale pogradio.
1541 Onda beže vojsku podignuo,
1542 Beže veli i Tali i Radi:
1543 „Davor Tale, ličko pogledanje!
1544 Naše sužnje meć’te u kočije,
1545 Dede bana vrz’te pod kočije
1546 I do njega dvanaes’ serdara,
1547 Nek ban vidi kraj sinjega mora,
1548 Kako j’ vući nargišli kočije!“
1549 Tale sužnje reda pod kočije,
1550 A naprvo bana Zadranina,
1551 Beg mu ne će da kidiše glavi.
1552 Kočije sužnji vuku na Udvinu,
1553 Uz njih Lika jaše Mustajbeže.
1554 A beg s vojskom kad Udvini side,
1555 Beže sužnje meće u tavnicu,
1556 Beže plina pravo podilio:
1557 Ko pogino, po tri paja daje,
1558 Ranjeniku po dva učinio,
1559 Ko zdrav bio, po jedan mu daje,
1560 Bajagiće biloj kuli šalje.
1561 Kada braća biloj sišla kuli,
1562 Sestra Ajka braću dočekala,
1563 Braća piju piće u odaji,
1564 Ajka dvori sedam bratinaca
1565 I Alagu brata najstarijeg,
1566 Tad Alaga podignuo glavu:
1567 „Sestro Ajko od matere draga!
1568 Je l’ moj sada vranac na jaslama,
1569 U sanduku moja đeisija?“
1570 A kad sestra čula Alagina:
1571 „Brate dragi, Bajagić-Alaga!
1572 Što će t’ vranac, što će t’ đeisija?“
1573 A Alaga sestri govorio:
1574 „Sestro Ajko u brata jedina!
1575 Da si mogla očima viditi
1576 Ta sinjemu na jaliji moru,
1577 Kad se nami Turci pojagmili,
1578 Što ispade momak na gavranu,
1579 Momak lipši od svake divojke,
1580 Brka nema, nausnice nema.
1581 Dok je prvi na po polja ravna,
1582 Već taj momak do svatova dojde,
1583 A dopade, sestro, do kočija,
1584 Do kočija bana Zadranina,
1585 A nas sedam brać epod kočija;
1586 A ja gledam njega od kočija,
1587 Gdje mu ćorda sijnu u desnici,
1588 Momak tri put protira gavrana
1589 Kraj kočija bana Zadranina,
1590 Kod njih zgubi dvanaes’ soldata,
1591 Pa prićera vrana do kočija,
1592 Izvadi Anu kninskog đenerala,
1593 Pa je za se baci na gavrana.
1594 U tom, sestro od matere draga,
1595 Do kočija Kumalijć dopade,
1596 Mujaga nam ruke oprostio.
1597 Mi gledamo kraj sinjega mora,
1598 Udariše naši bajraktari
1599 I od Like ličke nabodice.
1600 Malo svata bana Zadranina,
1601 Dočekaše Turke ukraj mora,
1602 Tude s’ oganj sitan prilomio,
1603 Učini se magla pokraj mora,
1604 Pade magla od neba do zemlje.
1605 Ne bi dženjak ni pun sahat tude,
1606 Jer svatovi svaki razb’jenici.
1607 Ban pobiže kraj mora sinjega,
1608 Bana goni dvan’es’ bajraktara
1609 I dvanaes’ ličkih nabodica,
1610 U njeg s’ dobar putalj dogodio,
1611 Oni bana stignuti ne mogu;
1612 A taj momak kasno ugledao,
1613 Dok s’ od mora magla otisnula,
1614 Još u momka teška zasobica,
1615 Lipa Ana kninskog đenerala.
1616 Kad on viđa bana Zadranina,
1617 Koliko je bane odmaknuo,
1618 Momak s’ vrancu povi po perčinu.
1619 Gledi, sestro, malo i veliko,
1620 Šta ga tira samih bajraktara
1621 Šta li, sestro, ličkih nabodica,
1622 Svim odmiče mlad zadarski bane;
1623 A taj momak stiže bajraktare,
1624 Sustiguje ličke nabodice,
1625 Progoni vranca mimo bajraktare
1626 I sve naše projde bajraktare,
1627 Tira bana kraj sinjega mora,
1628 Otira ga Zadru niz Vedrice.
1629 Dženjak bio, pa se razmetnuo,
1630 Begu gone dile svezate,
1631 Neko begu rusu nosi glavu;
1632 A taj momak rupi na gavranu,
1633 Od vrana se pinja otiskuje,
1634 Sve se za njim zasobica bili,
1635 Ana lipa kninskog đenerala,
1636 Dotira bana begu i čadoru.
1637 Tu sam, sestro, očima vidio:
1638 Naš Mustajbeg na noge skočio,
1639 Pa poteko momku i gavranu,
1640 Da poljubi momka i gavrana,
1641 Momku sijnu sablja u desnici,
1642 Ne dade se begu poljubiti,
1643 Beg mu zadi za glavu čelenku,
1644 Ode momak, odnese divojku,
1645 Tog sam momka očima vidio.
1646 Sestro Ajko draga od matere!
1647 Brže mi vrana, brže đeisiju!
1648 Tražiti ću momka do Stambola,
1649 Ono mi je Bogom pobratime.“
1650 Kad to sestra čula Alagina:
1651 „Brate slatki, Bajagić-Alaga!
1652 Ono momak nije jabandžija,
1653 Već sestra ti od matere Ajka.“
1654 Kad to čuo Bajagić Alaga,
1655 Diže glavu, u sestru pogleda:
1656 „Muči, sestro, nemoj budaliti!
1657 ’Nakog vranca u svoj Lici nema,
1658 ’Nakog vranca, i ’nakog junaka.“
1659 Na to mu se sestra nasmijala:
1660 „A moj brate, budalasta glavo!
1661 Kad ti ne znaš svoje sestre Ajke,
1662 Kad ne moreš svog poznati vrana:
1663 Kako ne znaš svoje đeisije
1664 I na vranu haše pozlaćene?“
1665 Ona njega uze za desnicu,
1666 Povede ga u drugu odaju,
1667 Gdje je Ana kninskog đenerala.
1668 Lipa Ana sidi kod pendžera,
1669 Ona s’ bili baš ko gruda sniga.
1670 Kad Alagu Anu ugledao,
1671 Već to viđa Bajagić Alaga,
1672 Da je sestra bila na gavranu.
1673 Aga ciknu u svojoj odaji,
1674 Raskrili ruke, sestri pogrmio,
1675 Da poljubi sestru u odaji,
1676 Ajka s’ bratu ne da primaknuti:
1677 „Stan’ der, brate, Bajagić-Alaga!
1678 Vire mi, sestre poljubiti ne ćeš,
1679 Još me muško nije poljubilo.“
1680 Ne dade se bratu poljubiti.
1681 Vidi dere Bajagić-Alage!
1682 On je lipu Anu potučrio,
1683 Pir činio za pun misec dana.
1684 Kad mu i pir i veselje projde,
1685 Sestru Ajku viče od matere:
1686 „Sestro Ajko, u braće jedina!
1687 Nas je sedam braće od matere,
1688 Ti jedina sestra među nami,
1689 Tebi se je vakat udavati.
1690 Kaži, sestro, bratu rođenome,
1691 Za koga ćeš, sestro draga, poći?
1692 Dosta j’ bega po Lici vrhovnoj,
1693 Dosta aga, moja sestro draga,
1694 Volj’ po Lici, volj’ našoj Krajini,
1695 Pa ti biraj, za koga ćeš poći?“
1696 Kad to sestra čula Bajagića:
1697 „Brate slatki, Bajagić-Alaga!
1698 I jest mi se vakat udavati.
1699 Ja ti bega ne ću nikakvoga
1700 Ni sa Like, ni s naše Krajine;
1701 Van znaš, brate, Bajagić-Alaga!
1702 Kad sam, brate, iskupila vojsku
1703 Po svoj Lici i našoj Krajini,
1704 Ja sam bile knjige opravila
1705 Na Turčina šezdeset i četri,
1706 Taj me j’ svaki od tebe prosio,
1707 Svaki isko, da za njega pojdem,
1708 Svakom rekla, da ću za njeg poći,
1709 Neka diže kićene svatove,
1710 Nek s svatovi našoj kuli side.
1711 Butum su se svati iskupili,
1712 Ja kazala našem Mustajbegu,
1713 Vi da ćete biti pod kočija.
1714 Ja obukla tvoju đeisiju,
1715 Pa sam tvoga posila gavrana.
1716 Mi siđosmo moru na jaliju,
1717 Ugledasmo bana i svatove,
1718 Mene niko ne zna ni gavrana
1719 Posli našeg Like Mustajbega,
1720 Svako mlide, da sam Sarajlija.
1721 Kad smo, brate, svate ugledali
1722 I vas sedam braće kod kočija,
1723 A ja, brate, iz sve glave viknuh:
1724 „Čujete li, moje alidžije!
1725 Vas šezdeset ima i četiri,
1726 Ovo nije momak Sarajlija,
1727 Već Ajkuna, sestra Bajagića,
1728 Vas je svaki meni mušterija:
1729 Eno moje braće pod kočija,
1730 Pod kočija bana Zadranina!
1731 Ko oprosti sedam Bajagića,
1732 Onaj će mi lišce obljubiti,
1733 Ja mu danas zamiriti ne ću,
1734 Da mu j’ sida do pojasa brada.“
1735 Od svatova svak se pojagmio,
1736 Što po Lici nabodica ima,
1737 Po Krajini aga i junaka.
1738 Sad junaka u svoj Lici nema,
1739 U svoj Lici, pa butum Krajini,
1740 Ko što j’ aga, Kumalijć Mujaga,
1741 Sedam ljubi ima kod odžaka.
1742 Ja sam, brate, tvrdu viru dala,
1743 Ko oprosti vaske od kočija,
1744 Da će mi onaj lišce obljubiti,
1745 Oprosti vas Kumalijć Mujaga.
1746 Piši knjigu u Raduč kameni,
1747 Ja ću agi biti osma ljuba.“
1748 A Alaga knjigu napravio:
1749 „Eto t’ knjiga, Kumalijć-Mujaga!
1750 Dat ću tebi svoju sestru Ajku,
1751 Kad si aga junak na mejdanu,
1752 Sedam ljubi imaš kod odžaka,
1753 Eto t’ osma sestra meneka!
1754 Kupi, aga, svate po Raduču,
1755 Manj nemoj sotitnu svatova!“
1756 Kada agi bila knjiga stigla,
1757 Kumalijć je svate pokupio,
1758 Od Raduča svate podignuo:
1759 Bubnji biju, a svirale svire,
1760 Otrguju kratki garabini,
1761 Šenli ide Kumalijć Mujaga.
1762 Od Raduča na Liku vrhovnu
1763 Raz Ajkune, sestre Bajagića.
1764 Vididere sedam Bajagića!
1765 Dočekaše svate Mujagine.
1766 Lipo svati konak učinili,
1767 A u jutro rano podranili,
1768 Opremaju sestru na odžaku,
1769 Svedoše je u halvat-avliju,
1770 Podigoše na konja gavrana,
1771 A svatovi konje uzjahaše,
1772 Udariše bubnji i svirale,
1773 A pucaju kićeni svatovi.
1774 Vid’ Ajkune, sestre Bajagića!
1775 Pod njom vranac brata rođenoga,
1776 Vranac frca i desno i livo.
1777 Uz nju ide sve šest diverova,
1778 Diverova sve šest Kumalijća,
1779 A sve glede ličke nabodice.
1780 To je begu drago Mustajbegu,
1781 Jer je i beg izjaho goluba,
1782 Pa on prati sedam Kumalijća
1783 I njihovih stotinu svatova.
1784 Beg isprati dva puna sahata,
1785 Pa se vrati Lici na Udvinu,
1786 Uz njeg jaše sedam Bajagića
1787 I oni se kuli povratili.
1788 Kad Mujaga do Raduča side,
1789 Ko će agi na veselje sići?
1790 Sa Udvine sedam bratinaca,
1791 Sve sinova ostarile nane,
1792 Sa udvine sedam Memičića,
1793 Na veselje svojim tečićima.
1794 Tu Mujaga provodi veselje,
1795 Konda s’ nikad ni ženio nije,
1796 Gdje je Ajka soja junačkoga.
1797 Pir činio za punu nedilju.
1798 Dok je bio Kumalijć-Mujage,
1799 Zet je bio Bajagić-Alage,
1800 Dobro su se vavik milovali.
1801 Ajka age nije prikorila,
1802 Što ima sedam ljubi kod odžaka,
1803 Nikad agi zamirila nije;
1804 A Mujaga u Raduču gradu
1805 Bolje je sestru držo Bajagića
1806 Neg sve virne po odajah ljube,
1807 Nikad Ajke nije prikorio,
1808 Što je za nju doru umorio.
1809 Davno bilo, sad se spominjalo,
1810 Nek se piva, dok je ovog svita,
1811 A sve stari spominju junaci!
