Ајдук Јеремија

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Ајдук Јеремија

Да ли грми, јел’ се земља тресе.
Или овце за јагањци блају?
Јели море од брег бије?
Нити грми, нит’ се земља тресе,
ни ми овце за јагањци блају, 5
ни ми море из брег у брег бије, —
шенлук чине босамске делије,
уфатише ајдук Јеремију.
Одма су га Турци посвезали, —
беле руке одопоко. 10
Како су га лако посвезали
од лактови до бели ноктови,
од ноктови црни крви течев.
Отераше г’ у Босама града,
фрљише га у тамне тамнице, 15
у тамнице на те вечне муке,
на те муке до појас у воду,
и у воду теје љуте змије.
Љуте змије гризев, пијавице пијев.
Легаја је за годину дана, 20
таг га њега мајка је разбрала,
те отиде у Босама града,
па се моли Туркем Босамлијам:
„Имала сам једног милог сина,
по имену ајдук Јеремију, 25
па га чујем на ваше је руке;
водите ме на тамне тамнице,
да га видим у који је живот."
Водише гу на тамне тамнице,
на тамнице, на тамни прозори. 30
Одма мајка сина је видела,
па говори таја стара мајка:
„Жив ли си ми, синко Јеремијо?"
„Жив сам, мајке, али у лош живот,
на те муке до појас у воду, 35
а у воду теје љуте змије,
змије једев, пријавице пијев.
Отеше ми се, мајко, ти мили животи!"
Па му мајка њему говорила:
„Што не даваш тоје пусто благо, 40
да л’ не би се с благо откупија?"
„Давам, мајке, но нико не гледа,
но ми искав ђогу од мегдана,
а ја, мајке, ђогу си не давам,
главу давам, а ђогу не давам. 45
Но се врати, моја стара мајке,
но се врати на моји дворови,
па улегни у тамни јарови,
па изведи ђогу од мегдана,
па му стегни дванаест колани, 50
тринаесту ибришим канију,
од црвену свилу препредена,
што ми брани ђогу од колани;
назоби га с белију пшеницу,
и свежи му поле под теркију, 55
па га изведи у ниједно доба,
па га сведи на то равно поље,
па му кажи сал јунак куде је,
мене ће ме ђога брго нађе.“
Тако мајка њега послушала: 60
сведе ђогу у то равно поље,
па му каза сал јунак куде је.
Кад се пружи ђога преко равна поља,
како звезда преко ведро небо.
Кад отиде у Босама града, 65
све калдрме беше истурија.
Све су Турке стражу потфатили,
никој не сме ђогу да уфати,
па тад викав ајдук Јеремију:
„Ја искочи, ајдук Јеремијо, 70
да прифатиш ђогу од мегдана."
Ал’ говори ајдук Јеремија:
„Не смем ни ја јунак да искочим,
косе имам до црницу земљу,
а од браду доле до појаса, 75
па ће ђога да се препознаје,
оће да ме и мене убије.“
Тад викаше Туре Босамлије,
тад викаше тројицу бербери:
један брије русе косе, други црне браде, 80
а трећи му нокте сарезује.
Тад искочи ајдук Јеремија,
искочија из црне тамнице.
Кад га виде ђога од мегдана,
беше њему ђога говорио: 85
„Жив ли си ми, мој млади сајбијо?
Ти си мало из моћ испануја,
ја ћу клекнем мало на колена,
ти се метни мене на рамена.“
Тад поклече мало на колена, 90
он се метну њему на рамена.
Кад се пусти ђога до мегдана,
кад се пусти по Босама града,
како звезда преко ведро небо,
све чадоре под ноге погази, 95
те отиде код његови двори.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 56-59.