Ајде море да идемо горе,
Горе кажу високе љуљашке,
У Агину високом бадему,
Све се каде редом изљуљале,
А кад седе Ватима девојка, 5
Под њоме се поломила грана.
Љуто куне Асо, Асан-ага:
„Бог т' убио, Ватима девојко,
„Што преломи од бадема грану!
„Моја када ништа јести неће 10
„Окром једног слаткога бадема!“
Ал' беседи Ватима девојка:
„Не кун мене, Асо Асан-ага,
„Имам ујка на мору ковача,
„Имам ујну на гласу везиљу, 15
„Имам брата код цара златара,
„Ујка ће ми приковати грану,
„Ујна ће ми навести грану,
„Братац ће ми позлатити грану!"
Ал' беседи Асо, Асан-ага: 20
„Што ће мени прекована грана,
„Што ће мени навежена грана,
„Што ће мени позлаћена грана,
„Кад та грана ни родити неће,
„Ак' и роди слатка бити неће25
Референце
Извор
Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 10.
