Ajde more da idemo gore,
Gore kažu visoke ljuljaške,
U Aginu visokom bademu,
Sve se kade redom izljuljale,
A kad sede Vatima devojka, 5
Pod njome se polomila grana.
Ljuto kune Aso, Asan-aga:
„Bog t' ubio, Vatima devojko,
„Što prelomi od badema granu!
„Moja kada ništa jesti neće 10
„Okrom jednog slatkoga badema!“
Al' besedi Vatima devojka:
„Ne kun mene, Aso Asan-aga,
„Imam ujka na moru kovača,
„Imam ujnu na glasu vezilju, 15
„Imam brata kod cara zlatara,
„Ujka će mi prikovati granu,
„Ujna će mi navesti granu,
„Bratac će mi pozlatiti granu!"
Al' besedi Aso, Asan-aga: 20
„Što će meni prekovana grana,
„Što će meni navežena grana,
„Što će meni pozlaćena grana,
„Kad ta grana ni roditi neće,
„Ak' i rodi slatka biti neće25
Reference
Izvor
Nikolić A. Grigorije: Srpske narodne pesme iz Srema, Like i Banije, U Novom Sadu, Srpska knjižara i štamparija Braće M. Popovića, 1889., str. 10.
