Ашикује Велагићу Мехо,
ашикује с Јерлагића Мејром,
ашикује девет годин’ дана.
Кад настала десета година,
просци просе Јерлагића Мејру, 5
просци просе, а Мејра их неће:
— Ја се млада удавати нећу,
док је жива Велагића Мехе.
Запроси је беже Мустај-беже,
запроси је па је испросио. 10
Дадоше је и не питаше је,
вјенчаже је и не казаше јој.
Мејра Мехи везен јаглук дала,
Мехо Мејри киту амбребуја,
нек је меће у пулан сандуке, 15
у сандуке међу бошчалуке.
Одведе је беже Мустај-беже.
Зиму зими, на љето изађе.
Бег посија бјелицу пшеницу
и он позва мобу на пшеницу, 20
двјеста мобе, триста жетелаца
и сто дјеце да воду доносе.
Свој је моби Мејра ручак дала
па изађе горе на чардаке.
Отуд иђе Велагићу Мехо, 25
у руци му седефли тамбура,
ситно куца, танко попииева,
а у сваку Мејру припијева:
— Коме јади, а коме и нису?
Мени јесу, да никоме нису! 30
Ашиковах девет годин’ дана,
ашиковах с Јерлагића Мејром.
Мејра Мехи везен јаглук дала,
нека знаде да се је удала.
Мехо Мејри киту амбребуја, 35
нек их меће у пулан сандуке,
у сандуке међу бошчалуке.
Све то слуша беже Мустај-беже
па излази горе на чардаке
и говори својој младој љуби: 40
— Дај ми, љубо, кључе од чардака!
— Ја сам млада кључе изгубила.
Он узима од олова мача
па отвори папете сандуке
и преврће везен бошчалуке, 45
и он нађе киту амбребуја.
Узе љубу за десницу руку.
Куд је бије, туд јој крвца лије,
куд је куца, туд јој кожа пуца.
Стаде Мејра помоћ дозивати. 50
Ал’ не виче: — Помози ми, мајко!
Него виче: — Помози ми, Мехо!
Кад је Мехо ријеч разумио,
он потрча горе на чардаке
па отимље од бега дјевојку, 55
па је меће за се на коњица:
три је пута опасао пасом,
а четврти од коња кајасом
и утече преко равна поља.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 683-684.
