Ašikuje Velagiću Meho,
ašikuje s Jerlagića Mejrom,
ašikuje devet godin’ dana.
Kad nastala deseta godina,
prosci prose Jerlagića Mejru, 5
prosci prose, a Mejra ih neće:
— Ja se mlada udavati neću,
dok je živa Velagića Mehe.
Zaprosi je beže Mustaj-beže,
zaprosi je pa je isprosio. 10
Dadoše je i ne pitaše je,
vjenčaže je i ne kazaše joj.
Mejra Mehi vezen jagluk dala,
Meho Mejri kitu ambrebuja,
nek je meće u pulan sanduke, 15
u sanduke među boščaluke.
Odvede je beže Mustaj-beže.
Zimu zimi, na ljeto izađe.
Beg posija bjelicu pšenicu
i on pozva mobu na pšenicu, 20
dvjesta mobe, trista žetelaca
i sto djece da vodu donose.
Svoj je mobi Mejra ručak dala
pa izađe gore na čardake.
Otud iđe Velagiću Meho, 25
u ruci mu sedefli tambura,
sitno kuca, tanko popiieva,
a u svaku Mejru pripijeva:
— Kome jadi, a kome i nisu?
Meni jesu, da nikome nisu! 30
Ašikovah devet godin’ dana,
ašikovah s Jerlagića Mejrom.
Mejra Mehi vezen jagluk dala,
neka znade da se je udala.
Meho Mejri kitu ambrebuja, 35
nek ih meće u pulan sanduke,
u sanduke među boščaluke.
Sve to sluša beže Mustaj-beže
pa izlazi gore na čardake
i govori svojoj mladoj ljubi: 40
— Daj mi, ljubo, ključe od čardaka!
— Ja sam mlada ključe izgubila.
On uzima od olova mača
pa otvori papete sanduke
i prevrće vezen boščaluke, 45
i on nađe kitu ambrebuja.
Uze ljubu za desnicu ruku.
Kud je bije, tud joj krvca lije,
kud je kuca, tud joj koža puca.
Stade Mejra pomoć dozivati. 50
Al’ ne viče: — Pomozi mi, majko!
Nego viče: — Pomozi mi, Meho!
Kad je Meho riječ razumio,
on potrča gore na čardake
pa otimlje od bega djevojku, 55
pa je meće za se na konjica:
tri je puta opasao pasom,
a četvrti od konja kajasom
i uteče preko ravna polja.
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 683-684.
