Ах, знам...
| Ах, знам... (1899) Писац: Сава Д. Мијалковић |
Блеђано девојче, што си тако тужно?
Зашто су ти очи невеселе, сетне?
Та живот се на те осмејкује љупко,
Пред тобом су стазе мирисне и цветне!
Твоје срце не зна шта су прави боли,
Нити усне знају за горчину праву;
И студена зима још за дуго неће
Посетити твоју дугу косу плаву....
Мис’о као муња одједном ми сину:
Ах, знам што ти облак чело мрачи сада:
Смрт пакосна руку жртви својој пружа
И од руке сенка на лице ти пада.
Извор[уреди]
- 1899. Нова Искра. Година 1, број 1, стр. 7.
|