Ah, znam...
| Ah, znam... (1899) Pisac: Sava D. Mijalković |
Bleđano devojče, što si tako tužno?
Zašto su ti oči nevesele, setne?
Ta život se na te osmejkuje ljupko,
Pred tobom su staze mirisne i cvetne!
Tvoje srce ne zna šta su pravi boli,
Niti usne znaju za gorčinu pravu;
I studena zima još za dugo neće
Posetiti tvoju dugu kosu plavu....
Mis’o kao munja odjednom mi sinu:
Ah, znam što ti oblak čelo mrači sada:
Smrt pakosna ruku žrtvi svojoj pruža
I od ruke senka na lice ti pada.
Izvor[uredi]
- 1899. Nova Iskra. Godina 1, broj 1, str. 7.
|