Ахмед Башагић (Јајце)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Ахмед Башагић (Јајце)

0001 Пиће пије Накић капетане,
0002 Уз њег ујак Вучковићу Вуче,
0003 А до њега Латковићу Вуче,
0004 А до њега Баук харамбаша,
0005 А до њега тридесет пандура,
0006 Што чувају кланца Велебита.
0007 Кад се они понапили вина,
0008 Диже главу Вучковић Вуче,
0009 Па говори Накић капетану:
0010 »Мој сестрићу, Накић капетане,
0011 Што с’ не жениш код куле камене?
0012 Простран Котар, а дости сердара,
0013 У сердара имаде сестара;
0014 Од кога год заишћеш дјевојку,
0015 Сваки ће ти радо поклонити,
0016 Ни рад чега, већ изим јунаштва.« 
0017 Говори му Накић капетане:
0018 »Хвала теби на тим дјевојкама
0019 Те ни једне не чу ја дјевојке,
0020 Веч сам чуо, а видио н’јесам,
0021 Гдјено хвале предобру дјевојку
0022 У Грачацу, у Лици шриокој,
0023 Л’јепу Злату грачачког диздара,
0024 Да је љепше у свој Лици нема.
0025 Ил Златију грачачког диздара,
0026 Или се Накић ни женити неће!
0027 Саву имам, побратима свога,
0028 Па ми Сава у Котару каже,
0029 Да је лако могу добавити
0030 Од Турака, од Грачаца б’јела.
0031 Злате иде на бунар на воду,
0032 Од Грачаца једно по сахата,
0033 За њом иде дван’ест дјевојака,
0034 Пред њом Турчин Ахмед Башагићу,
0035 У гаћама и у торлукама,
0036 А на њему токали-јечерма,
0037 У руци му седефли-тамбура,
0038 Ситно куца, а јасно поп’јева. –
0039 Ја ћу, ујо чету подигнути;
0040 Када Ахмед и дјевојке дођу,
0041 Испасти ћу до воде бунара,
0042 Савезати Ахмед-Башагића,
0043 Дигнут Злату на коња гаврана,
0044 Сатјерати дван’ест дјевојака
0045 До Котара до куле камене,
0046 Да м’ играју коло у авлии.« 
0047 Тад му рече Вучковићу Вуче:
0048 »Мој сеструћу, Нукић капетане!
0049 Ако хоћеш мене послушати,
0050 Прођ’ се Злате грачачког диздара.
0051 Знаш Турчина агу Башагића,
0052 Да се куне дином и иманом,
0053 Да Турчина у свој Лици нема,
0054 Кој’ Златију смије прихватити
0055 За живота Ахмед-Башагића,
0056 А камо ли са камен-Котара,
0057 Не Турчина, које год Маџара.
0058 Знаш сестрићу, Накић капетане!
0059 Чије су му пушке за појасом?
0060 Пушке мале, Бунђе капетана
0061 Са Котора, жалосна му маја!
0062 Јер га ј’ Ахмед руком погубио,
0063 Уз’о пушке, задио за појас.
0064 Знаш, сестрићу, Накић капетане,
0065 Чију палу носи за појасом?
0066 Пала му је Ђака од Млетака.
0067 И њег је руком погубио,
0068 И палу је за појас задио.
0069 Знаш, сестрићу, Накић капетане!
0070 Чија пуца носи на прсима?
0071 Пуца су му Пуцаревић-Павла.
0072 И Павла је руком погубио,
0073 Узо пуца, на прса метнуо,
0074 Па сестрићу, Накић капетане!
0075 Чију носи дугмали доламу?
0076 Долама је Ашчића Јована,
0077 И њега је руком погубио,
0078 А доламу на плећа метнуо.
0079 Па сестрићу, Накић капетане,
0080 Чију носи дугу граналију?
0081 Граналија венедичког Марка,
0082 Јер је Марка руком погубио,
0083 Граналију на раме метнуо,
0084 Из ње тицу бије на летењу.
0085 Па сестрићу, Накић капетане!
0086 Тамо т’ ујак у сватове не ће,
0087 Не у Градац у Лику широку,
0088 Порад Злате грачачког диздара.« 
0089 Ал му рече Накић капетане:
0090 »Ја ћу тебе писати принципу,
0091 Да с Турцима не см’јеш војевати,
0092 Он ће с тебе скинујти госпоство,
0093 А уза те кехар припасати,
0094 А на раме мушкет навалити,
0095 И на хумку тебе набацити,
0096 Чувај хумку до крепања свога.« 
0097 Препаде се Вучковићу Вуче,
0098 Па Накућу вели капетану:
0099 »Не пиши ме до нашег принципа,
0100 Јаши вранца, а ја ћу путаља,
0101 Па ми хајмо у гору Шушњару
0102 Пред Турчина Ахмед Башагића.
0103 Када Ахмед сиђе и дјевојке,
0104 Ја ћу на њег први ударити,
0105 А Златију руком прихватити,
0106 Ил ће Вука пожељети мајка.« 
0107 А повика Латковићу Вуче:
0108 Побратиме, Накић капетане,
0109 Јаши вранца, а ја ћу чилаша,
0110 Када Ахмед дође и дјевојке,
0111 Ја ћу на њег натјерат чилаша
0112 Ма и мене пожељела мајка.« 
0113 А ста вика Баук-харамбаше:
0114 »Чуј ме, побро, Накић капетане,
0115 Јаши вранца, ево харамбаше,
0116 Ево мојих тридесет пандура,
0117 Гледај аге од мене свезата.« 
0118 То рекоше, вјере зададоше,
0119 Спремише се, на ноге скочише,
0120 Запре Накић на Котору кулу.
0121 Отискоше уз камен-Котаре,
0122 Даном гори Вучјаку дођоше,
0123 Тавном ноћи преко Вучијака.
0124 Водио их Баук харамбаша,
0125 Вјешта ј’ глава Баук-харамбаше,
0126 Надметнуо чардак Блажевића,
0127 А подметну Козлић-Алије.
0128 Кад прођоше турске ђардакове
0129 Преко Лике до горе Шушњаре,
0130 У Шушњари ате одјахаше,
0131 У Шушњари толу заметнуше.
0132 У том зора шину од истока,
0133 А погледа Вучковићу Вуче:
0134 Низ поље се пјешак помолио,
0135 На прсима токе и илике,
0136 А на крацим’ сајали-чакшире,
0137 А пушке му паса одметнуле,
0138 На рамену дуга граналија,
0139 Управио до горе Шушњаре.
0140 Тада рече Вучковићу Вуче:
0141 »Мој сестрићу, Накић капетане,
0142 Знаш ли пјешца, пољу низ ливаде?« 
0143 Њему Накић рече капетане:
0144 »Добро пјешца низ ливаде знадем:
0145 Сава, раја грачачког диздара,
0146 Ето Саве побратима мога!« 
0147 А кад Сава у Шушњару уђе,
0148 Па Накићу добро јутро викну,
0149 Њему Накић јутро прихватио,
0150 За здравље се с њиме упитао.
0151 Њему Накић рече капетане:
0152 »Хоће л’ Ахмед и дјевојке сићи?« 
0153 Њему Сава у Шушњари каже:
0154 »Хоће, побро, Накић капетане,
0155 Док заучи езан у џамији,
0156 Па док Турци отворе капију,
0157 Тад ће Ахмед и дјевојке поћи.« 
0158 Мало вр’јеме езан заучио,
0159 А кад Турци сабах саклањаше,
0160 Од капије врата отворише,
0161 Тад на врата Ахмед испануо,
0162 Тер он сиђе граду код капије,
0163 Чека Злате, чека дјевојака.
0164 Дође Злата, турски селам викну,
0165 А Башагић селам прихватио:
0166 »Јеси л’, Злате, рано уранила?« –
0167 »Јесам, драги, милом Богу хвала.« 
0168 Поведе их Ахмед Башагићу,
0169 Те сведе до воде бунара.
0170 Сиђе Ахмед на студену ст’јену,
0171 Покрај себе врже граналију,
0172 Преко крила седефли тамбуру,
0173 Ситно куца, а јасно попјева.
0174 А дјевојке около бунара
0175 Воду грабе, лице умивају,
0176 А гледа их Накић капетане.
0177 Кад дјевојке воду заграбише,
0178 Па пођоше до воде бунара,
0179 Тад повикну Накић капетане:
0180 »Мој ујаче, Вучковићу Вуче!
0181 Један Турчин, дван’ест дјевојака,
0182 Одведе их до воде бунара.
0183 Камо т’ хвала, жалосна ти маја?« 
0184 Тад Вучковић на ноге скочио,
0185 Па путаљу седло притиснуо,
0186 Из Шушњара ата истјерао,
0187 Па он викну Ахмед-Башагића:
0188 »Утећ не ћеш, ни одвести Злате,
0189 Док је главе Вучковића Вука.« 
0190 А кад Злате видје и дјевојке,
0191 Оне воду са глава бацише,
0192 Злате цикну, Башагића викну:
0193 »Бјеж’, Ахмеде, миловање моје,
0194 Шушњара је пуна Каурина,
0195 Ти нас болан обранит’ не мореш!« 
0196 И побјеже Ахмед Башагићу,
0197 А испаде Вучковићу Вуче,
0198 Па он хвата на пољу Златију,
0199 Ал се Злате ухватит’ не даде.
0200 Када видје, да обране нема,
0201 Она викну Ахмед-Башагића.
0202 А кад Ахмед разумио р’јечи,
0203 Тад се јунак натраг повратио,
0204 Па он викну Вучковића Вука,
0205 И поскака један до другога.
0206 Пружи Ахмед дугу граналију,
0207 Пуче пушка венедичког Марка
0208 Од рамена Ахмед-Башагића,
0209 Па погоди Вучковића Вука.
0210 Мртав паде Вучковићу Вуче,
0211 Ахмед хтједе да ухвати ата.
0212 Бјежи путаљ под гору Шушњару,
0213 А куне га Ахмед Башагићу:
0214 »О путаљу, ујели те вуци,
0215 Никад тебе ни јахали Турци!« 
0216 А испаде Латковићу Вуче,
0217 Дочека га Ахмед Башагићу,
0218 Пуче пушка Бунђе капетана
0219 Од рамена Ахмед-Башагића,
0220 И погоди Латковић-сердара,
0221 Мртав паде Латковићу Вуче,
0222 Испод њега чилаш побјегао.
0223 Ал Накићу ево побратима,
0224 Сава, раја грачачког диздара:
0225 »О Накићу, Богом побратиме,
0226 Сад ти гледај на ливади Злату!« 
0227 Те испаде Сва до бунара:
0228 »Стан’дер Злате, утицања нема!« 
0229 А кад Злате Саву опазила,
0230 Злате цикну, Башагића викну:
0231 »Вид’дер слуге родитеља мога!« 
0232 Када Ахмед Саву опазио,
0233 Ахмед малу пушку извадио,
0234 Те поскакак и Саву подвикну:
0235 »Саво, рајо, грачачког диздара,
0236 Твоје чете, твога наводења,
0237 Сад ћеш видјет’, ког ћеш наводити!« 
0238 Па поскака један до другога,
0239 И за мале пушке прихватише.
0240 Башагићу први опалио,
0241 Мртав Сава код бунара паде.
0242 Када Ахмед пушке испразнио,
0243 Поскакао Баук харамбаша,
0244 И за њиме тридесет пандура,
0245 А за њима Накић на гаврану,
0246 Опколише дван’ест дјевојака,
0247 И Турчина Ахмед-Башагића.
0248 Ахмед баци обје пушке мале,
0249 За шакову палу прихватио.
0250 Ахмед дван’ест брани дјевојака,
0251 Ал их шале обранити не ће,
0252 Јер је тридес’т чудо на једнога.
0253 Док свезаше Ахмед-Башагића,
0254 Још тројицу пожељела маја.
0255 Накић Злату баци на гаврана,
0256 А потјера агу и дјевојке.
0257 На Грачацу надуше топови,
0258 На Удбини бега удбињскога,
0259 По свој Лици ларму подигоше,
0260 А ста јека горе Вучијака.
0261 Када чуле горске буљук-баше,
0262 Сваки сенту на стазу поскака,
0263 А ста вика Накић капетана:
0264 »Бјеж’, Бауче, жалосна ти маја!« 
0265 Кад удари у гору Вучјака
0266 Кад удари Накић капетане,
0267 Тко л’ дочека Накић капетана?
0268 Није глава Омер-Блажевића,
0269 Дочека га Козличић Алија
0270 Са својијех тридесет пандура.
0271 Ударио Накић капетане,
0272 А дочека Козличић Алија,
0273 Опалише тридес’т граналија;
0274 Умах паде двадесет Маџара,
0275 А остали крају пребјегоше,
0276 Провргоше Накић капетана,
0277 Он утече и одведе Злату.
0278 А испаде Козличић Алија,
0279 И он оте дван’ест дјевојака,
0280 И Турчина Ахмед-Башагића.
0281 Онда викну Козличић Алија:
0282 »О Турчине, Ахмед Башагићу,
0283 Упути ли у Кауре Злату
0284 На Котаре Накић капетану,
0285 Сводећи је на бунар на воду?
0286 А Златију, моју јауклију!
0287 Видјећемо ко ће вратит’ Злату
0288 За готове мекане цекине.« 
0289 Тад му рече Ахмед Башагићу:
0290 »О копиле, Козличић Алија,
0291 Мол’ се Богу, кланцу у планини,
0292 Јербо су ми савезате руке,
0293 Зуб’ма бих ти гркљан извадио.« 
0294 А пандури викнуше Алији:
0295 »О Алија, јами будалију,
0296 Не повређуј ране Башагићу!« 
0297 Па Ахмеду одр’јешише руке,
0298 И Ахмед се натраг повратио,
0299 Повратио до воде бунара.
0300 Ту он нађе обје пушке мале,
0301 Па их Ахмед за појас задио.
0302 И палу је нашо код бунара,
0303 Па је Ахмед за појас метнуо,
0304 Ту он нађе дугу граналију,
0305 Па је Ахмед на раме метнуо,
0306 Па доскака граду накапију,
0307 Њега диздар пита у капји:
0308 »О Турчине, Ахмед Башагићу,
0309 Упути ли моју јединицу,
0310 Сводећи је на бунар на воду?« 
0311 Њему Ахмед рече у капији:
0312 »Ако мене видиш на дорату,
0313 И Злату ћеш своју јединицу,
0314 Ако мене не видиш, диздару,
0315 Тад ћеш знати, да сам погинуо.« 
0316 То му рече, па се растадоше.
0317 Ахмед дође до чардака свога,
0318 А кад Ахмед у чардаке уђе,
0319 Он отвара долаф у чардаку,
0320 Из њег вади свакакво од’јело.
0321 Кад сердарску врже ђеисију,
0322 Сађе Ахмед до дората свога,
0323 Под катанску оседла дората.
0324 Изв’ дора, а затвори чардак,
0325 Па дорату седло притиснуо,
0326 Окрену се, запјева чардаку:
0327 »Мој чардаче, лугу и пепелу,
0328 Овце моје вуку и хајдуку,
0329 Мацо моја, кућенице пуста,
0330 Ето тебе, а ето чардака,
0331 Ево т’ вјера аге Башагића,
0332 Ја л’ Златију у чардак метнути,
0333 Ја л’ ће Ахмед главу изгубити!« 
0334 Кад то рече, отишће дората
0335 Лику пређе, до Вучјака сиђе.
0336 Неста дана, ноћца притиснула,
0337 Он по ноћи уз гору Вучјака.
0338 Кад испаде на камен-Котаре,
0339 Па он путу на раскршће дође,
0340 Једни пути иду ка Накићу,
0341 Други пути Гавран-капетану,
0342 Побратиму Ахмед-Башагића.
0343 Сад се Ахмед с дором разговара:
0344 »Ил бих кули Накић капетана,
0345 Ил бих кули Гавран-капетана?
0346 Да ја питам побратима свога,
0347 Је л’ он чуо, ја л’ оком видио.
0348 Да је Накић довео Златију.
0349 Хајдмо, доре, побратиму моме!« 
0350 Па до куле доскака дората,
0351 Дора стави, побратима викну:
0352 »Није л’ дома Гавран капетане?« 
0353 Госпа му се јави са пенџера,
0354 А кад госпа чула Башагића,
0355 Госпа спаде, врата отворила.
0356 А на врата Ахмед упануо:
0357 »Добар вечер!« са дората викну.
0358 А госпа му вечер прихватила,
0359 Према њиме руке раскрилила,
0360 Прихватила за кајас дората,
0361 Па с’ дорату вија око врата,
0362 Баш ко свила око ките смиља.
0363 »Благо мени ноћи у поноћи,
0364 Кад дјевера видјех, Башагића!« 
0365 Онда Ахмед снаши говорио:
0366 »Давор снашо, позлаћена грано!
0367 Гдје је побро, Гаврана капетане?« –
0368 »Мој дјевере, од злата прстене,
0369 Чуо Гавран код куле камене,
0370 Да те Накић жива савезао,
0371 И отјеро кули на Котаре
0372 И однио на гаврану Злату,
0373 Па се спреми Гавран капетане,
0374 Узја коња, а припаса ћорду,
0375 Па он мени рече са чилаша:
0376 »»Ако нађем агу свезата
0377 У авлији Накић капетана,
0378 Ја ћу њему одр’јешити руке,
0379 Да ћу главу дати са рамена;
0380 Ако, госпе, не буде истина,
0381 Те нам Ахмед сиђе до авлије,
0382 Не дај њему кули Накићевој,
0383 Нек причека побратима свога.«« 
0384 Тада Ахмед снашу повикао:
0385 »Пусти кајас од дората мога,
0386 Да ја идем Накић капетану!« 
0387 Снаша кајас да попусти не ће,
0388 Жао аги снашу ошинути,
0389 Па се тако гоне по авлији. –
0390 А доскака Гавран на чилашу,
0391 Па он госпу са чилаша виче:
0392 »Госпе моја, змија те ујела.
0393 С ким се ноћи хрвеш по авлији?« 
0394 Њему госпе са авлије каже:
0395 »С твојим побром, Ахмед-Башагићем.« 
0396 А упаде Гавран у авлију,
0397 Према побру раскриљује руке,
0398 Гдје с’ тукоше, ту се загрлише,
0399 За јуначко здравље упиташе.
0400 Онда Ахмед вели побратиму:
0401 »Јеси л’ био код куле камене,
0402 Је ли дома Накић капетане,
0403 Пије л’ пиће, проводи л’ весеље,
0404 Јеси л’ виђо у авлији Злату?« –
0405 »Јесам, побро, Ахмед Башагићу!
0406 Накић пије, а гледа Златија,
0407 А код њега дванаест сердара,
0408 У авлији пет стотин момака,
0409 Завргло се у авлији пиће.
0410 Па мој побро, Ахмед Башагићу!
0411 Што сам стао јунак војевати,
0412 Ја не видје вјештијег сердара,
0413 Од нашега Накић капетана!
0414 Двоја су му у авлији врата,
0415 Па се Римом куне и законом,
0416 Да с’ не боји бега удбињскога,
0417 А камо ли Ахмед-Башагића.« 
0418 Онда Ахмед викну побратима:
0419 »Стани, побро, даље не дивани,
0420 Јер ’ш изгубит са рамена главу!
0421 Већ отвори од авлије врата,
0422 Да ја идем Накић капетану.« 
0423 Њему Гавран вели капетане:
0424 »Јаваш, јаваш, ага Башагићу,
0425 Лако ј’ доћи к њему у авлију,
0426 Ал је мучно ујагмити Злату,
0427 Па мој побро, Ахмед Башагићу,
0428 Сад послушај Гавран капетана;
0429 Сјаш дора, појаши алата
0430 Побратима Гавран-капетана!
0431 Јер Ахмеде, миловање моје,
0432 Ако свога појашеш дората,
0433 Познаће те Накић и Маџари,
0434 По дорату, вјеру ти задајем.
0435 Чуј Ахмеде, што говори гавран:
0436 С тобом ја ћу Накић-капетану,
0437 И с Накића укинути главу,
0438 У авлији прихватити Злату,
0439 Ја ли наше обје оставити.« 
0440 Па му Гавран вели капетане:
0441 »Чуј, мој побро, Ахмед Башагићу!
0442 Вакат дође Котар оставити,
0443 И са тобом, Богом побратиме,
0444 Повест госпу, кулу запалити,
0445 Па у Грачац теби населити,
0446 И код тебе ватан ухватити,
0447 Побратиме, па се потурчити,
0448 Потурчити с тобом војевати,
0449 Већ од ноћас до еџела свога.« 
0450 Тад га Ахмед у чело пољуби:
0451 »Чуј, Гавране, Богом побратиме!
0452 Ево вјере побратима твога,
0453 Штогод Ахмед има Башагићу,
0454 Мог ирада, моје очевине,
0455 По поле ћу с тобом под’јелити,
0456 А крај себе чардак начинити.« 
0457 То рекоше, вјере зададоше.
0458 Онда Гавран вели својој госпи:
0459 »Роби, госпе, кулу у авлији!
0460 Три су хегбе у Гаврана твога,
0461 Три су ата у Гаврана твога,
0462 Роби кулу, па носи у хегбета,
0463 Ја ћу ноћас кулу запалити,
0464 Ићи ћемо у Грачац у Лику.« 
0465 То рекоше, ате отискоше
0466 И дођоше кули Накићевој,
0467 У авлију ате утјераше.
0468 Гледа глава Ахмед Башагића,
0469 Ал је пуна авлија Маџара.
0470 Јандал пије Накић капетане,
0471 И код њега дванаест сердара,
0472 А Златија стоји у авлији.
0473 Код Накића коње уставише,
0474 Гавран вечер са чилаша викну,
0475 Њему Накић вечер прихватио,
0476 Па му Накић вели капетане:
0477 »Сјаш’ Гавране, па се напиј пића!« 
0478 Њему Гавран рече са чилаша:
0479 »О Накићу, вр’један капетане!
0480 Ти си сашо у Грачац у Лику,
0481 Изв’о Злату, завргао кавгу.
0482 Ахмед осто у Грачацу своме,
0483 Мого б’ Ахмед замолити Лику,
0484 А Мустај-бег покупити војску,
0485 Могли б’ лако ударити Турци,
0486 А нас ноћас узвијати вуци.« 
0487 Онда Накић, рече капетане:
0488 »О Гавране, немој будалити,
0489 Не бојим се бега удбињскога,
0490 А камо ли Ахмед Башагића« 
0491 А кад Ахмед разумио р’јечи,
0492 Она лата за кајас прихвати,
0493 А прснуше боце по столици,
0494 Од Ахмеда пољетила ђорда,
0495 А с Накића пољетила глава.
0496 Кад погледа на свог побратима,
0497 Вјернога му Гавран-капетана,
0498 Три их Гавран смаче капетане,
0499 И Златију на алата баци,
0500 Па он виче побратима свога.
0501 Ал’ на врата Ахмед побјегао
0502 Њих Маџари огњем опалише.
0503 Вид’ Гаврана, види побратима,
0504 Ујагмише од авлије врата,
0505 Побјегоше кули каменитој,
0506 За њима се метнули Маџари.
0507 Пуца пушка, а вичу Гаврана:
0508 »Ој Гавране, утувићеш вр’јеме,
0509 Кад саведе агу Башагића!« 
0510 У то побре до куле дођоше,
0511 Госпоја их чека на авлији,
0512 Држи спремне ате у авлији,
0513 А сјахаше оба побратима.
0514 Ахмет хегбе диже на хајвана,
0515 Гавран кули лети уз мостове.
0516 На тавану ватру наложио,
0517 Па он зиду спаде у авлију,
0518 Диже госпу, ате узјахаше,
0519 Побјегоше зиду из авлије.
0520 Маџари се кули примакоше,
0521 Плану кула Гавран-капетана,
0522 А на кули пукоше мужари.
0523 Тад Маџари ате уставише,
0524 Повикаше један до другога:
0525 »Нејди кули Гавран-капетана
0526 Јер су Турци Котар притиснули« 
0527 Мисле они, запалише Турци,
0528 Бјеже кули Накић-капетана,
0529 Затворише од авлије врата,
0530 Затворише до рођења сунца.
0531 У том зора шину од истиока,
0532 На градовим’ пукоше топови,
0533 По Котару подигоше ларму;
0534 Виче глава Ахмед Башагића:
0535 »Давор побро, Гавран-капетане!
0536 Свати јесмо, без галаме н’јесмо.« 
0537 Па пукоше из пушака малих!
0538 Док Маџари ларму подигнули,
0539 Обје побре до горе Вучјака.
0540 Кад дођоше низ гору Вучјака,
0541 До чанака бега удбињскога,
0542 До чардака Вукашића кнеза,
0543 Голуб му се крај чардака вода,
0544 А све чанке притиснули Турци.
0545 Стоји вика грачачког диздара:
0546 »Дижи војску, жалосна ти маја,
0547 Чујеш ларме, а чујеш топова,
0548 То за агом потјер Башагићем,
0549 Свезали га, ил скинули главу!« 
0550 А Мустај-бег око погледао,
0551 Угледао до два коњаника,
0552 Па повика грачачког диздара:
0553 »Гледај, ага, до горе Вучјака,
0554 Ко нам, ага, јаше до чанака?« 
0555 Кад погледа лички Мустај-беже,
0556 Он познаде агу Башагића:
0557 »Гле, диздару, аге и Златије,
0558 Али другог не познам коњика,
0559 За њим јаше госпе на алату,
0560 Па госпоја води поводника.« 
0561 Доскакаше оба побратима,
0562 А Башагић турски селам викну,
0563 А Златију са дората баци.
0564 Полетјела Златија диздару,
0565 А Башагић личком Мустај-бегу,
0566 Бег га грли и за здравље пита.
0567 Кад рекоше, да су здраво били,
0568 Мустај-беже Башагића пита:
0569 »Како ј’ тамо у авлији било?« 
0570 Њему Ахмед вели Башагићу:
0571 »Чуј ме, беже, лички поглавару,
0572 Да не видјех побратима свога,
0573 Побратима Гавран-капетана,
0574 Ја јунака ни видио не бих.
0575 Док ја скинух главу са Накића,
0576 Гавран бјеше и три погубио.
0577 Злату баци на коња дората.« 
0578 Па му Ахмед рече Башагићу:
0579 »Он је с мене кулу запалио,
0580 У Лику је са мном реко ићи,
0581 Гавран се је реко потурчити.
0582 Па чуј Лика, што ти Ахмед каже:
0583 Што год Ахмед има достојања
0584 И ирада у Грачацу своме,
0585 Половина Ахмед-Башагићу,
0586 А пола је Гавран-капетану!« 
0587 Лети беже, полете Личани,
0588 Кол’ко грле Ахмед-Башагића,
0589 Ток’ко грле Гавран-капетана.
0590 Мустај-беже викну Башагића:
0591 »Дижи Злату, а ево сватова,
0592 Ево т’ кума, бега удбињскога,
0593 А пир ће ти диздар опремити!« 
0594 То рекоше, коње узјахаше.
0595 Ја сватова аге Башагића!
0596 Личана и личког Мустај-бега
0597 Једекиле и даулбазиле.
0598 По Грачацу свати притискоше,
0599 Мустај-беже грачачком диздару,
0600 А Башагић у чардак Златију,
0601 Пир му диздар л’јепо опремио.
0602 Кад женили агу Башагића,
0603 Потурчили Гавран-капетана,
0604 Потурчио себе и госпоју.
0605 Онда Ахмед викну Башагићу:
0606 »Чуј ме, беже, лички поглавару,
0607 Да ти каже Ахмед Башагићу,
0608 Што год Ахмед има достојања,
0609 То ће јутрос с побром под’јелити,
0610 Својим побром, Гавран капетаном.« 
0611 Све им Лика на одаји д’јели
0612 Једну полу аги Башагићу,
0613 Другу полу Гавран-капетану.
0614 Дотле био Гавран капетане,
0615 А отада Ограш Хасан ага.



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао Коста Хeрман 1888-1889, књига II, друго издање, Сарајево 1933. str. 478-493