Ahmed Bašagić (Jajce)
0001 Piće pije Nakić kapetane,
0002 Uz njeg ujak Vučkoviću Vuče,
0003 A do njega Latkoviću Vuče,
0004 A do njega Bauk harambaša,
0005 A do njega trideset pandura,
0006 Što čuvaju klanca Velebita.
0007 Kad se oni ponapili vina,
0008 Diže glavu Vučković Vuče,
0009 Pa govori Nakić kapetanu:
0010 »Moj sestriću, Nakić kapetane,
0011 Što s’ ne ženiš kod kule kamene?
0012 Prostran Kotar, a dosti serdara,
0013 U serdara imade sestara;
0014 Od koga god zaišćeš djevojku,
0015 Svaki će ti rado pokloniti,
0016 Ni rad čega, već izim junaštva.«
0017 Govori mu Nakić kapetane:
0018 »Hvala tebi na tim djevojkama
0019 Te ni jedne ne ču ja djevojke,
0020 Več sam čuo, a vidio n’jesam,
0021 Gdjeno hvale predobru djevojku
0022 U Gračacu, u Lici šriokoj,
0023 L’jepu Zlatu gračačkog dizdara,
0024 Da je ljepše u svoj Lici nema.
0025 Il Zlatiju gračačkog dizdara,
0026 Ili se Nakić ni ženiti neće!
0027 Savu imam, pobratima svoga,
0028 Pa mi Sava u Kotaru kaže,
0029 Da je lako mogu dobaviti
0030 Od Turaka, od Gračaca b’jela.
0031 Zlate ide na bunar na vodu,
0032 Od Gračaca jedno po sahata,
0033 Za njom ide dvan’est djevojaka,
0034 Pred njom Turčin Ahmed Bašagiću,
0035 U gaćama i u torlukama,
0036 A na njemu tokali-ječerma,
0037 U ruci mu sedefli-tambura,
0038 Sitno kuca, a jasno pop’jeva. –
0039 Ja ću, ujo četu podignuti;
0040 Kada Ahmed i djevojke dođu,
0041 Ispasti ću do vode bunara,
0042 Savezati Ahmed-Bašagića,
0043 Dignut Zlatu na konja gavrana,
0044 Satjerati dvan’est djevojaka
0045 Do Kotara do kule kamene,
0046 Da m’ igraju kolo u avlii.«
0047 Tad mu reče Vučkoviću Vuče:
0048 »Moj sestruću, Nukić kapetane!
0049 Ako hoćeš mene poslušati,
0050 Prođ’ se Zlate gračačkog dizdara.
0051 Znaš Turčina agu Bašagića,
0052 Da se kune dinom i imanom,
0053 Da Turčina u svoj Lici nema,
0054 Koj’ Zlatiju smije prihvatiti
0055 Za života Ahmed-Bašagića,
0056 A kamo li sa kamen-Kotara,
0057 Ne Turčina, koje god Madžara.
0058 Znaš sestriću, Nakić kapetane!
0059 Čije su mu puške za pojasom?
0060 Puške male, Bunđe kapetana
0061 Sa Kotora, žalosna mu maja!
0062 Jer ga j’ Ahmed rukom pogubio,
0063 Uz’o puške, zadio za pojas.
0064 Znaš, sestriću, Nakić kapetane,
0065 Čiju palu nosi za pojasom?
0066 Pala mu je Đaka od Mletaka.
0067 I njeg je rukom pogubio,
0068 I palu je za pojas zadio.
0069 Znaš, sestriću, Nakić kapetane!
0070 Čija puca nosi na prsima?
0071 Puca su mu Pucarević-Pavla.
0072 I Pavla je rukom pogubio,
0073 Uzo puca, na prsa metnuo,
0074 Pa sestriću, Nakić kapetane!
0075 Čiju nosi dugmali dolamu?
0076 Dolama je Aščića Jovana,
0077 I njega je rukom pogubio,
0078 A dolamu na pleća metnuo.
0079 Pa sestriću, Nakić kapetane,
0080 Čiju nosi dugu granaliju?
0081 Granalija venedičkog Marka,
0082 Jer je Marka rukom pogubio,
0083 Granaliju na rame metnuo,
0084 Iz nje ticu bije na letenju.
0085 Pa sestriću, Nakić kapetane!
0086 Tamo t’ ujak u svatove ne će,
0087 Ne u Gradac u Liku široku,
0088 Porad Zlate gračačkog dizdara.«
0089 Al mu reče Nakić kapetane:
0090 »Ja ću tebe pisati principu,
0091 Da s Turcima ne sm’ješ vojevati,
0092 On će s tebe skinujti gospostvo,
0093 A uza te kehar pripasati,
0094 A na rame mušket navaliti,
0095 I na humku tebe nabaciti,
0096 Čuvaj humku do krepanja svoga.«
0097 Prepade se Vučkoviću Vuče,
0098 Pa Nakuću veli kapetanu:
0099 »Ne piši me do našeg principa,
0100 Jaši vranca, a ja ću putalja,
0101 Pa mi hajmo u goru Šušnjaru
0102 Pred Turčina Ahmed Bašagića.
0103 Kada Ahmed siđe i djevojke,
0104 Ja ću na njeg prvi udariti,
0105 A Zlatiju rukom prihvatiti,
0106 Il će Vuka poželjeti majka.«
0107 A povika Latkoviću Vuče:
0108 Pobratime, Nakić kapetane,
0109 Jaši vranca, a ja ću čilaša,
0110 Kada Ahmed dođe i djevojke,
0111 Ja ću na njeg natjerat čilaša
0112 Ma i mene poželjela majka.«
0113 A sta vika Bauk-harambaše:
0114 »Čuj me, pobro, Nakić kapetane,
0115 Jaši vranca, evo harambaše,
0116 Evo mojih trideset pandura,
0117 Gledaj age od mene svezata.«
0118 To rekoše, vjere zadadoše,
0119 Spremiše se, na noge skočiše,
0120 Zapre Nakić na Kotoru kulu.
0121 Otiskoše uz kamen-Kotare,
0122 Danom gori Vučjaku dođoše,
0123 Tavnom noći preko Vučijaka.
0124 Vodio ih Bauk harambaša,
0125 Vješta j’ glava Bauk-harambaše,
0126 Nadmetnuo čardak Blaževića,
0127 A podmetnu Kozlić-Alije.
0128 Kad prođoše turske đardakove
0129 Preko Like do gore Šušnjare,
0130 U Šušnjari ate odjahaše,
0131 U Šušnjari tolu zametnuše.
0132 U tom zora šinu od istoka,
0133 A pogleda Vučkoviću Vuče:
0134 Niz polje se pješak pomolio,
0135 Na prsima toke i ilike,
0136 A na kracim’ sajali-čakšire,
0137 A puške mu pasa odmetnule,
0138 Na ramenu duga granalija,
0139 Upravio do gore Šušnjare.
0140 Tada reče Vučkoviću Vuče:
0141 »Moj sestriću, Nakić kapetane,
0142 Znaš li pješca, polju niz livade?«
0143 Njemu Nakić reče kapetane:
0144 »Dobro pješca niz livade znadem:
0145 Sava, raja gračačkog dizdara,
0146 Eto Save pobratima moga!«
0147 A kad Sava u Šušnjaru uđe,
0148 Pa Nakiću dobro jutro viknu,
0149 Njemu Nakić jutro prihvatio,
0150 Za zdravlje se s njime upitao.
0151 Njemu Nakić reče kapetane:
0152 »Hoće l’ Ahmed i djevojke sići?«
0153 Njemu Sava u Šušnjari kaže:
0154 »Hoće, pobro, Nakić kapetane,
0155 Dok zauči ezan u džamiji,
0156 Pa dok Turci otvore kapiju,
0157 Tad će Ahmed i djevojke poći.«
0158 Malo vr’jeme ezan zaučio,
0159 A kad Turci sabah saklanjaše,
0160 Od kapije vrata otvoriše,
0161 Tad na vrata Ahmed ispanuo,
0162 Ter on siđe gradu kod kapije,
0163 Čeka Zlate, čeka djevojaka.
0164 Dođe Zlata, turski selam viknu,
0165 A Bašagić selam prihvatio:
0166 »Jesi l’, Zlate, rano uranila?« –
0167 »Jesam, dragi, milom Bogu hvala.«
0168 Povede ih Ahmed Bašagiću,
0169 Te svede do vode bunara.
0170 Siđe Ahmed na studenu st’jenu,
0171 Pokraj sebe vrže granaliju,
0172 Preko krila sedefli tamburu,
0173 Sitno kuca, a jasno popjeva.
0174 A djevojke okolo bunara
0175 Vodu grabe, lice umivaju,
0176 A gleda ih Nakić kapetane.
0177 Kad djevojke vodu zagrabiše,
0178 Pa pođoše do vode bunara,
0179 Tad poviknu Nakić kapetane:
0180 »Moj ujače, Vučkoviću Vuče!
0181 Jedan Turčin, dvan’est djevojaka,
0182 Odvede ih do vode bunara.
0183 Kamo t’ hvala, žalosna ti maja?«
0184 Tad Vučković na noge skočio,
0185 Pa putalju sedlo pritisnuo,
0186 Iz Šušnjara ata istjerao,
0187 Pa on viknu Ahmed-Bašagića:
0188 »Uteć ne ćeš, ni odvesti Zlate,
0189 Dok je glave Vučkovića Vuka.«
0190 A kad Zlate vidje i djevojke,
0191 One vodu sa glava baciše,
0192 Zlate ciknu, Bašagića viknu:
0193 »Bjež’, Ahmede, milovanje moje,
0194 Šušnjara je puna Kaurina,
0195 Ti nas bolan obranit’ ne moreš!«
0196 I pobježe Ahmed Bašagiću,
0197 A ispade Vučkoviću Vuče,
0198 Pa on hvata na polju Zlatiju,
0199 Al se Zlate uhvatit’ ne dade.
0200 Kada vidje, da obrane nema,
0201 Ona viknu Ahmed-Bašagića.
0202 A kad Ahmed razumio r’ječi,
0203 Tad se junak natrag povratio,
0204 Pa on viknu Vučkovića Vuka,
0205 I poskaka jedan do drugoga.
0206 Pruži Ahmed dugu granaliju,
0207 Puče puška venedičkog Marka
0208 Od ramena Ahmed-Bašagića,
0209 Pa pogodi Vučkovića Vuka.
0210 Mrtav pade Vučkoviću Vuče,
0211 Ahmed htjede da uhvati ata.
0212 Bježi putalj pod goru Šušnjaru,
0213 A kune ga Ahmed Bašagiću:
0214 »O putalju, ujeli te vuci,
0215 Nikad tebe ni jahali Turci!«
0216 A ispade Latkoviću Vuče,
0217 Dočeka ga Ahmed Bašagiću,
0218 Puče puška Bunđe kapetana
0219 Od ramena Ahmed-Bašagića,
0220 I pogodi Latković-serdara,
0221 Mrtav pade Latkoviću Vuče,
0222 Ispod njega čilaš pobjegao.
0223 Al Nakiću evo pobratima,
0224 Sava, raja gračačkog dizdara:
0225 »O Nakiću, Bogom pobratime,
0226 Sad ti gledaj na livadi Zlatu!«
0227 Te ispade Sva do bunara:
0228 »Stan’der Zlate, uticanja nema!«
0229 A kad Zlate Savu opazila,
0230 Zlate ciknu, Bašagića viknu:
0231 »Vid’der sluge roditelja moga!«
0232 Kada Ahmed Savu opazio,
0233 Ahmed malu pušku izvadio,
0234 Te poskakak i Savu podviknu:
0235 »Savo, rajo, gračačkog dizdara,
0236 Tvoje čete, tvoga navodenja,
0237 Sad ćeš vidjet’, kog ćeš navoditi!«
0238 Pa poskaka jedan do drugoga,
0239 I za male puške prihvatiše.
0240 Bašagiću prvi opalio,
0241 Mrtav Sava kod bunara pade.
0242 Kada Ahmed puške ispraznio,
0243 Poskakao Bauk harambaša,
0244 I za njime trideset pandura,
0245 A za njima Nakić na gavranu,
0246 Opkoliše dvan’est djevojaka,
0247 I Turčina Ahmed-Bašagića.
0248 Ahmed baci obje puške male,
0249 Za šakovu palu prihvatio.
0250 Ahmed dvan’est brani djevojaka,
0251 Al ih šale obraniti ne će,
0252 Jer je trides’t čudo na jednoga.
0253 Dok svezaše Ahmed-Bašagića,
0254 Još trojicu poželjela maja.
0255 Nakić Zlatu baci na gavrana,
0256 A potjera agu i djevojke.
0257 Na Gračacu naduše topovi,
0258 Na Udbini bega udbinjskoga,
0259 Po svoj Lici larmu podigoše,
0260 A sta jeka gore Vučijaka.
0261 Kada čule gorske buljuk-baše,
0262 Svaki sentu na stazu poskaka,
0263 A sta vika Nakić kapetana:
0264 »Bjež’, Bauče, žalosna ti maja!«
0265 Kad udari u goru Vučjaka
0266 Kad udari Nakić kapetane,
0267 Tko l’ dočeka Nakić kapetana?
0268 Nije glava Omer-Blaževića,
0269 Dočeka ga Kozličić Alija
0270 Sa svojijeh trideset pandura.
0271 Udario Nakić kapetane,
0272 A dočeka Kozličić Alija,
0273 Opališe trides’t granalija;
0274 Umah pade dvadeset Madžara,
0275 A ostali kraju prebjegoše,
0276 Provrgoše Nakić kapetana,
0277 On uteče i odvede Zlatu.
0278 A ispade Kozličić Alija,
0279 I on ote dvan’est djevojaka,
0280 I Turčina Ahmed-Bašagića.
0281 Onda viknu Kozličić Alija:
0282 »O Turčine, Ahmed Bašagiću,
0283 Uputi li u Kaure Zlatu
0284 Na Kotare Nakić kapetanu,
0285 Svodeći je na bunar na vodu?
0286 A Zlatiju, moju jaukliju!
0287 Vidjećemo ko će vratit’ Zlatu
0288 Za gotove mekane cekine.«
0289 Tad mu reče Ahmed Bašagiću:
0290 »O kopile, Kozličić Alija,
0291 Mol’ se Bogu, klancu u planini,
0292 Jerbo su mi savezate ruke,
0293 Zub’ma bih ti grkljan izvadio.«
0294 A panduri viknuše Aliji:
0295 »O Alija, jami budaliju,
0296 Ne povređuj rane Bašagiću!«
0297 Pa Ahmedu odr’ješiše ruke,
0298 I Ahmed se natrag povratio,
0299 Povratio do vode bunara.
0300 Tu on nađe obje puške male,
0301 Pa ih Ahmed za pojas zadio.
0302 I palu je našo kod bunara,
0303 Pa je Ahmed za pojas metnuo,
0304 Tu on nađe dugu granaliju,
0305 Pa je Ahmed na rame metnuo,
0306 Pa doskaka gradu nakapiju,
0307 Njega dizdar pita u kapji:
0308 »O Turčine, Ahmed Bašagiću,
0309 Uputi li moju jedinicu,
0310 Svodeći je na bunar na vodu?«
0311 Njemu Ahmed reče u kapiji:
0312 »Ako mene vidiš na doratu,
0313 I Zlatu ćeš svoju jedinicu,
0314 Ako mene ne vidiš, dizdaru,
0315 Tad ćeš znati, da sam poginuo.«
0316 To mu reče, pa se rastadoše.
0317 Ahmed dođe do čardaka svoga,
0318 A kad Ahmed u čardake uđe,
0319 On otvara dolaf u čardaku,
0320 Iz njeg vadi svakakvo od’jelo.
0321 Kad serdarsku vrže đeisiju,
0322 Sađe Ahmed do dorata svoga,
0323 Pod katansku osedla dorata.
0324 Izv’ dora, a zatvori čardak,
0325 Pa doratu sedlo pritisnuo,
0326 Okrenu se, zapjeva čardaku:
0327 »Moj čardače, lugu i pepelu,
0328 Ovce moje vuku i hajduku,
0329 Maco moja, kućenice pusta,
0330 Eto tebe, a eto čardaka,
0331 Evo t’ vjera age Bašagića,
0332 Ja l’ Zlatiju u čardak metnuti,
0333 Ja l’ će Ahmed glavu izgubiti!«
0334 Kad to reče, otišće dorata
0335 Liku pređe, do Vučjaka siđe.
0336 Nesta dana, noćca pritisnula,
0337 On po noći uz goru Vučjaka.
0338 Kad ispade na kamen-Kotare,
0339 Pa on putu na raskršće dođe,
0340 Jedni puti idu ka Nakiću,
0341 Drugi puti Gavran-kapetanu,
0342 Pobratimu Ahmed-Bašagića.
0343 Sad se Ahmed s dorom razgovara:
0344 »Il bih kuli Nakić kapetana,
0345 Il bih kuli Gavran-kapetana?
0346 Da ja pitam pobratima svoga,
0347 Je l’ on čuo, ja l’ okom vidio.
0348 Da je Nakić doveo Zlatiju.
0349 Hajdmo, dore, pobratimu mome!«
0350 Pa do kule doskaka dorata,
0351 Dora stavi, pobratima viknu:
0352 »Nije l’ doma Gavran kapetane?«
0353 Gospa mu se javi sa pendžera,
0354 A kad gospa čula Bašagića,
0355 Gospa spade, vrata otvorila.
0356 A na vrata Ahmed upanuo:
0357 »Dobar večer!« sa dorata viknu.
0358 A gospa mu večer prihvatila,
0359 Prema njime ruke raskrilila,
0360 Prihvatila za kajas dorata,
0361 Pa s’ doratu vija oko vrata,
0362 Baš ko svila oko kite smilja.
0363 »Blago meni noći u ponoći,
0364 Kad djevera vidjeh, Bašagića!«
0365 Onda Ahmed snaši govorio:
0366 »Davor snašo, pozlaćena grano!
0367 Gdje je pobro, Gavrana kapetane?« –
0368 »Moj djevere, od zlata prstene,
0369 Čuo Gavran kod kule kamene,
0370 Da te Nakić živa savezao,
0371 I otjero kuli na Kotare
0372 I odnio na gavranu Zlatu,
0373 Pa se spremi Gavran kapetane,
0374 Uzja konja, a pripasa ćordu,
0375 Pa on meni reče sa čilaša:
0376 »»Ako nađem agu svezata
0377 U avliji Nakić kapetana,
0378 Ja ću njemu odr’ješiti ruke,
0379 Da ću glavu dati sa ramena;
0380 Ako, gospe, ne bude istina,
0381 Te nam Ahmed siđe do avlije,
0382 Ne daj njemu kuli Nakićevoj,
0383 Nek pričeka pobratima svoga.««
0384 Tada Ahmed snašu povikao:
0385 »Pusti kajas od dorata moga,
0386 Da ja idem Nakić kapetanu!«
0387 Snaša kajas da popusti ne će,
0388 Žao agi snašu ošinuti,
0389 Pa se tako gone po avliji. –
0390 A doskaka Gavran na čilašu,
0391 Pa on gospu sa čilaša viče:
0392 »Gospe moja, zmija te ujela.
0393 S kim se noći hrveš po avliji?«
0394 Njemu gospe sa avlije kaže:
0395 »S tvojim pobrom, Ahmed-Bašagićem.«
0396 A upade Gavran u avliju,
0397 Prema pobru raskriljuje ruke,
0398 Gdje s’ tukoše, tu se zagrliše,
0399 Za junačko zdravlje upitaše.
0400 Onda Ahmed veli pobratimu:
0401 »Jesi l’ bio kod kule kamene,
0402 Je li doma Nakić kapetane,
0403 Pije l’ piće, provodi l’ veselje,
0404 Jesi l’ viđo u avliji Zlatu?« –
0405 »Jesam, pobro, Ahmed Bašagiću!
0406 Nakić pije, a gleda Zlatija,
0407 A kod njega dvanaest serdara,
0408 U avliji pet stotin momaka,
0409 Zavrglo se u avliji piće.
0410 Pa moj pobro, Ahmed Bašagiću!
0411 Što sam stao junak vojevati,
0412 Ja ne vidje vještijeg serdara,
0413 Od našega Nakić kapetana!
0414 Dvoja su mu u avliji vrata,
0415 Pa se Rimom kune i zakonom,
0416 Da s’ ne boji bega udbinjskoga,
0417 A kamo li Ahmed-Bašagića.«
0418 Onda Ahmed viknu pobratima:
0419 »Stani, pobro, dalje ne divani,
0420 Jer ’š izgubit sa ramena glavu!
0421 Već otvori od avlije vrata,
0422 Da ja idem Nakić kapetanu.«
0423 Njemu Gavran veli kapetane:
0424 »Javaš, javaš, aga Bašagiću,
0425 Lako j’ doći k njemu u avliju,
0426 Al je mučno ujagmiti Zlatu,
0427 Pa moj pobro, Ahmed Bašagiću,
0428 Sad poslušaj Gavran kapetana;
0429 Sjaš dora, pojaši alata
0430 Pobratima Gavran-kapetana!
0431 Jer Ahmede, milovanje moje,
0432 Ako svoga pojašeš dorata,
0433 Poznaće te Nakić i Madžari,
0434 Po doratu, vjeru ti zadajem.
0435 Čuj Ahmede, što govori gavran:
0436 S tobom ja ću Nakić-kapetanu,
0437 I s Nakića ukinuti glavu,
0438 U avliji prihvatiti Zlatu,
0439 Ja li naše obje ostaviti.«
0440 Pa mu Gavran veli kapetane:
0441 »Čuj, moj pobro, Ahmed Bašagiću!
0442 Vakat dođe Kotar ostaviti,
0443 I sa tobom, Bogom pobratime,
0444 Povest gospu, kulu zapaliti,
0445 Pa u Gračac tebi naseliti,
0446 I kod tebe vatan uhvatiti,
0447 Pobratime, pa se poturčiti,
0448 Poturčiti s tobom vojevati,
0449 Već od noćas do edžela svoga.«
0450 Tad ga Ahmed u čelo poljubi:
0451 »Čuj, Gavrane, Bogom pobratime!
0452 Evo vjere pobratima tvoga,
0453 Štogod Ahmed ima Bašagiću,
0454 Mog irada, moje očevine,
0455 Po pole ću s tobom pod’jeliti,
0456 A kraj sebe čardak načiniti.«
0457 To rekoše, vjere zadadoše.
0458 Onda Gavran veli svojoj gospi:
0459 »Robi, gospe, kulu u avliji!
0460 Tri su hegbe u Gavrana tvoga,
0461 Tri su ata u Gavrana tvoga,
0462 Robi kulu, pa nosi u hegbeta,
0463 Ja ću noćas kulu zapaliti,
0464 Ići ćemo u Gračac u Liku.«
0465 To rekoše, ate otiskoše
0466 I dođoše kuli Nakićevoj,
0467 U avliju ate utjeraše.
0468 Gleda glava Ahmed Bašagića,
0469 Al je puna avlija Madžara.
0470 Jandal pije Nakić kapetane,
0471 I kod njega dvanaest serdara,
0472 A Zlatija stoji u avliji.
0473 Kod Nakića konje ustaviše,
0474 Gavran večer sa čilaša viknu,
0475 Njemu Nakić večer prihvatio,
0476 Pa mu Nakić veli kapetane:
0477 »Sjaš’ Gavrane, pa se napij pića!«
0478 Njemu Gavran reče sa čilaša:
0479 »O Nakiću, vr’jedan kapetane!
0480 Ti si sašo u Gračac u Liku,
0481 Izv’o Zlatu, zavrgao kavgu.
0482 Ahmed osto u Gračacu svome,
0483 Mogo b’ Ahmed zamoliti Liku,
0484 A Mustaj-beg pokupiti vojsku,
0485 Mogli b’ lako udariti Turci,
0486 A nas noćas uzvijati vuci.«
0487 Onda Nakić, reče kapetane:
0488 »O Gavrane, nemoj budaliti,
0489 Ne bojim se bega udbinjskoga,
0490 A kamo li Ahmed Bašagića«
0491 A kad Ahmed razumio r’ječi,
0492 Ona lata za kajas prihvati,
0493 A prsnuše boce po stolici,
0494 Od Ahmeda poljetila đorda,
0495 A s Nakića poljetila glava.
0496 Kad pogleda na svog pobratima,
0497 Vjernoga mu Gavran-kapetana,
0498 Tri ih Gavran smače kapetane,
0499 I Zlatiju na alata baci,
0500 Pa on viče pobratima svoga.
0501 Al’ na vrata Ahmed pobjegao
0502 Njih Madžari ognjem opališe.
0503 Vid’ Gavrana, vidi pobratima,
0504 Ujagmiše od avlije vrata,
0505 Pobjegoše kuli kamenitoj,
0506 Za njima se metnuli Madžari.
0507 Puca puška, a viču Gavrana:
0508 »Oj Gavrane, utuvićeš vr’jeme,
0509 Kad savede agu Bašagića!«
0510 U to pobre do kule dođoše,
0511 Gospoja ih čeka na avliji,
0512 Drži spremne ate u avliji,
0513 A sjahaše oba pobratima.
0514 Ahmet hegbe diže na hajvana,
0515 Gavran kuli leti uz mostove.
0516 Na tavanu vatru naložio,
0517 Pa on zidu spade u avliju,
0518 Diže gospu, ate uzjahaše,
0519 Pobjegoše zidu iz avlije.
0520 Madžari se kuli primakoše,
0521 Planu kula Gavran-kapetana,
0522 A na kuli pukoše mužari.
0523 Tad Madžari ate ustaviše,
0524 Povikaše jedan do drugoga:
0525 »Nejdi kuli Gavran-kapetana
0526 Jer su Turci Kotar pritisnuli«
0527 Misle oni, zapališe Turci,
0528 Bježe kuli Nakić-kapetana,
0529 Zatvoriše od avlije vrata,
0530 Zatvoriše do rođenja sunca.
0531 U tom zora šinu od istioka,
0532 Na gradovim’ pukoše topovi,
0533 Po Kotaru podigoše larmu;
0534 Viče glava Ahmed Bašagića:
0535 »Davor pobro, Gavran-kapetane!
0536 Svati jesmo, bez galame n’jesmo.«
0537 Pa pukoše iz pušaka malih!
0538 Dok Madžari larmu podignuli,
0539 Obje pobre do gore Vučjaka.
0540 Kad dođoše niz goru Vučjaka,
0541 Do čanaka bega udbinjskoga,
0542 Do čardaka Vukašića kneza,
0543 Golub mu se kraj čardaka voda,
0544 A sve čanke pritisnuli Turci.
0545 Stoji vika gračačkog dizdara:
0546 »Diži vojsku, žalosna ti maja,
0547 Čuješ larme, a čuješ topova,
0548 To za agom potjer Bašagićem,
0549 Svezali ga, il skinuli glavu!«
0550 A Mustaj-beg oko pogledao,
0551 Ugledao do dva konjanika,
0552 Pa povika gračačkog dizdara:
0553 »Gledaj, aga, do gore Vučjaka,
0554 Ko nam, aga, jaše do čanaka?«
0555 Kad pogleda lički Mustaj-beže,
0556 On poznade agu Bašagića:
0557 »Gle, dizdaru, age i Zlatije,
0558 Ali drugog ne poznam konjika,
0559 Za njim jaše gospe na alatu,
0560 Pa gospoja vodi povodnika.«
0561 Doskakaše oba pobratima,
0562 A Bašagić turski selam viknu,
0563 A Zlatiju sa dorata baci.
0564 Poletjela Zlatija dizdaru,
0565 A Bašagić ličkom Mustaj-begu,
0566 Beg ga grli i za zdravlje pita.
0567 Kad rekoše, da su zdravo bili,
0568 Mustaj-beže Bašagića pita:
0569 »Kako j’ tamo u avliji bilo?«
0570 Njemu Ahmed veli Bašagiću:
0571 »Čuj me, beže, lički poglavaru,
0572 Da ne vidjeh pobratima svoga,
0573 Pobratima Gavran-kapetana,
0574 Ja junaka ni vidio ne bih.
0575 Dok ja skinuh glavu sa Nakića,
0576 Gavran bješe i tri pogubio.
0577 Zlatu baci na konja dorata.«
0578 Pa mu Ahmed reče Bašagiću:
0579 »On je s mene kulu zapalio,
0580 U Liku je sa mnom reko ići,
0581 Gavran se je reko poturčiti.
0582 Pa čuj Lika, što ti Ahmed kaže:
0583 Što god Ahmed ima dostojanja
0584 I irada u Gračacu svome,
0585 Polovina Ahmed-Bašagiću,
0586 A pola je Gavran-kapetanu!«
0587 Leti beže, polete Ličani,
0588 Kol’ko grle Ahmed-Bašagića,
0589 Tok’ko grle Gavran-kapetana.
0590 Mustaj-beže viknu Bašagića:
0591 »Diži Zlatu, a evo svatova,
0592 Evo t’ kuma, bega udbinjskoga,
0593 A pir će ti dizdar opremiti!«
0594 To rekoše, konje uzjahaše.
0595 Ja svatova age Bašagića!
0596 Ličana i ličkog Mustaj-bega
0597 Jedekile i daulbazile.
0598 Po Gračacu svati pritiskoše,
0599 Mustaj-beže gračačkom dizdaru,
0600 A Bašagić u čardak Zlatiju,
0601 Pir mu dizdar l’jepo opremio.
0602 Kad ženili agu Bašagića,
0603 Poturčili Gavran-kapetana,
0604 Poturčio sebe i gospoju.
0605 Onda Ahmed viknu Bašagiću:
0606 »Čuj me, beže, lički poglavaru,
0607 Da ti kaže Ahmed Bašagiću,
0608 Što god Ahmed ima dostojanja,
0609 To će jutros s pobrom pod’jeliti,
0610 Svojim pobrom, Gavran kapetanom.«
0611 Sve im Lika na odaji d’jeli
0612 Jednu polu agi Bašagiću,
0613 Drugu polu Gavran-kapetanu.
0614 Dotle bio Gavran kapetane,
0615 A otada Ograš Hasan aga.
