Афоризми Милана Несторовића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Афоризми Милана Несторовића

У отменом друштву постоји девиза:
Где год се не може, ту нек се не диза!
_ _ _ _ _

Закољи човека, па на чесму смело,
јер ко ће да сазна за то твоје дело?
Рухо ће ти фино сакрит траг од крви -
па опет у друштву важићеш ко први. . .
_ _ _ _ _

О свом карактеру кад ти прича неко -
ти гледај од њега да си подалеко.
_ _ _ _ _

Кад у друштву ситих ти се нађеш гладан,
а реч је о јелу - мораш бити хладан.
Јер глад твоја неће никог да нервира.
(Туна, брате, мора да се - симулира!)
_ _ _ _ _

Ако си гладан, братац мој,
и немаш на дому хлеба,
о, ти се за то „ич“ не бој:
брине се за те онај с неба.
_ _ _ _ _

„Оче“, ваља само касти
„Сасуших од глади гушу!“
А он ће те глади спасти
и примиће твоју - душу!
_ _ _ _ _

Који се човек новцу ко идолу клања
од тог сваки поштен треба да се склања.
_ _ _ _ _

Попови су Божје слуге
чујем где се каже.
Е, што онда за рад Богу
Од нас плату траже?
_ _ _ _ _

Разлика је сва у томе
измеђ цркве и дућана:
што с код цркве пазарује
и празничних дана!


Милан Несторовић


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Несторовић, умро 1916, пре 103 године.