Aforizmi Milana Nestorovića
Aforizmi Milana Nestorovića
U otmenom društvu postoji deviza:
Gde god se ne može, tu nek se ne diza!
_ _ _ _ _
Zakolji čoveka, pa na česmu smelo,
jer ko će da sazna za to tvoje delo?
Ruho će ti fino sakrit trag od krvi -
pa opet u društvu važićeš ko prvi. . .
_ _ _ _ _
O svom karakteru kad ti priča neko -
ti gledaj od njega da si podaleko.
_ _ _ _ _
Kad u društvu sitih ti se nađeš gladan,
a reč je o jelu - moraš biti hladan.
Jer glad tvoja neće nikog da nervira.
(Tuna, brate, mora da se - simulira!)
_ _ _ _ _
Ako si gladan, bratac moj,
i nemaš na domu hleba,
o, ti se za to „ič“ ne boj:
brine se za te onaj s neba.
_ _ _ _ _
„Oče“, valja samo kasti
„Sasuših od gladi gušu!“
A on će te gladi spasti
i primiće tvoju - dušu!
_ _ _ _ _
Koji se čovek novcu ko idolu klanja
od tog svaki pošten treba da se sklanja.
_ _ _ _ _
Popovi su Božje sluge
čujem gde se kaže.
E, što onda za rad Bogu
Od nas platu traže?
_ _ _ _ _
Razlika je sva u tome
izmeđ crkve i dućana:
što s kod crkve pazaruje
i prazničnih dana!
|